Nasleđe, transformacije i nastajanje neke su od tema istraživanja objavljenih u knjizi sedam evropskih psihoanalitičara, čijim predstavljanjem u Beogradu obeležavaju desetogodišnjicu Foruma za institucionalna pitanja Evropske psihoanalitičke federacije
Skup renomiranih psihoanalitičara iz pet evropskih zemalja biće održan 13. septembra u Beogradu. Dva su povoda: nedavno objavljena knjiga Dinamika psihoanalitičkih institucija: nasleđe, transformacije i nastajanje (Dynamics of Psychoanalytic Institutions. Legacy, Transformation and Becoming, Routledge, 2025), čiji je urednik i koautor međunarodno priznata analitičarka Jasminka Šuljagić, i obeležavanje deset godina rada Foruma za institucionalna pitanja (IMF) Evropske psihoanalitičke federacije (EPF).
Na skupu, koji će biti održan u Srpskom lekarskom društvu, biće reči o nasleđu i poreklu, autoritetu i identifikacijama, grupnoj psihologiji i pitanjima edukacije, o traumatskom riziku i mogućnostima prorade i transformacije, a na njemu osim Jasminke Šuljagić učestvuju Bernard Chervet (Francuska), Maggiorino Genta (Švajcarska), Philip Stokoe (Engleska), Gábor Szőnyi (Mađarska) i Franziska Ylander (Švedska). Svi oni su koautori pomenute knjige i članovi Foruma čiji je osnivač i predsedavajući Jasminka Šuljagić. “Okupili smo se zbog potrebe za boljim razumevanjem burnog života naših psihoanalitičkih organizacija, a cilj nam je bio da istražimo strukturu, kulturu i organizaciju psihoanalitičkih udruženja”, priča Jasminka Šuljagić. Kad je pre 10 godina Forum osnivan, naročito ju je zainteresovalo pitanje “kako to da psihoanalitičari, sa dobrim treningom i ličnim analizama, mogu da se suoče sa dramatičnim grupnim i organizacionim zbivanjima”.
Navodi da su prvo priznati kao EPF Ad hoc grupa za institucionalna pitanja, a 2019. kao EPF forum. Članovi Foruma su prvo, priča Jasminka Šuljagić, “jedni drugima govorili o sopstvenim društvima, zatim smo organizovali intervjue sa predstavnicima mnogih društava, pa smo se upoznali sa Holandskim društvom, Belgijskim društvom, Argentinskim društvom, društvom iz Sao Paula, Poljskim društvom, Madridskim društvom, Britanskim društvom, Britanskom asocijacijom, Bečkim društvom, Mađarskim društvom, Kolombijskim društvom i Frojdovim društvom Kolumbije. Ono što je bilo prepoznato i naročito cenjeno na svim tim skupovima jeste prostor za razmišljanje i dijalog o pitanjima od značaja za život naših psihoanalitičkih organizacija. Iz svega toga nastala je ideja o knjizi”.
Literatura o institucionalnim pitanjima nije obimna iako su ona izuzetno značajna za razumevanje istorije svakog društva i njegovog funkcionisanja, uključujući brojne teške periode, sukobe i razdore.
Zato joj se, kaže, ideja o knjizi učinila ostvarljivom. “Imamo toliko tekstova i radova, zašto da ne napravimo selekciju i strukturu, i objavimo knjigu. Knjiga ima devet delova i proizvod je zajedničkog višegodišnjeg rada nas sedmoro, koji smo jako različiti, u pogledu kulturne i istorijske pozadine i porekla, naklonosti i orijentacija, škola mišljenja i teorijskih pristupa. Pa ipak, knjiga predstavlja homogenu celinu.”
Iz knjige Jasminka Šuljagić izdvaja otvarajuće i završno poglavlje: o poreklu psihoanalitičkih organizacija i o njihovim ponovnim rođenjima, kao i tekstove o društvima za vreme kovida i ratova, o francuskom modelu treninga, zatim radove o infantilnom, intimnom i majčinskom u analitičkim organizacijama, kao i o diferencijaciji, drugosti, institucionalnim poremeċajima i destruktivnim silama. “Tu su istorijske vinjete, iskustva autora, kao i veoma promišljena teorijska razmatranja.”
Svoj tekst, o autoritetu, pisala je dok se i ideja postojanja ove grupe još formirala. “Čitala sam ga u okviru glavnog programa 2016. na konferenciji Evropske psihoanalitičke federacije (EPF) u Berlinu. Iako je diskutant Mario Perini rekao da je rad ground–breaking, on nije objavljen u Biltenu EPF te godine, ali su kolege počele da mi pišu i pitaju kako da ga navedu u referencama jer su ga citirali, na osnovu onoga što su čuli ili što se pričalo. Citiran je u nekoliko radova i jednoj knjizi, a pretprošle godine se o njemu govorilo na jednom panelu na konferenciji EPF, što je sada objavljeno u EPF Biltenu a i u ovoj knjizi.”
Reakcije recenzenata su bile krajnje pozitivne, a stigle su i čestitke od kolega širom sveta. Ovog marta na konferenciji EPF u Drezdenu prvi put je predstavljen.
Posle deset godina postojanja Foruma, potrebno je razmišljanje šta dalje, kaže Jasminka Šuljagić. “Imamo mnogo neobrađenog materijala, i još mnogo toga za otkrivanje.”
Evropska unija uvodi jednu od najstrožih zabrana na svetu kada je reč o bisfenolu A. Ova široko rasprostranjena industrijska hemikalija nalazi se u brojnim proizvodima, a naučne studije ukazuju na njene moguće štetne posledice po zdravlje
Da li Srbiji preti navala hrastovog četnika na urbane sredine? Jer, Nemačka je upravo u panici zbog žarnih dlačica ove gusenice
Džek Dimić je američki glumac iz Bosanske Dubice. Nekoliko puta su ga odbili na Fakultetu dramskih umetnosti, a u Njujorku je pre tridesetak godina odmah primljen na Institut “Li Strazberg”. Dosad je igrao u više od sto filmova i serija. Jedan je od samo dva glumca sa ovdašnjih prostora koji glume likove američkog porekla
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
