Iz pančevačke Tehničke škole „23. maj“ je potvrđeno da se maloletničko nasilje dogodilo ispred zgrade te škole i da su „samo neke" od devojčica na snimku učenice te škole. Postoji veoma velika tolerancija na nasilje među decom, jer je njima uglavnom zabavno da na društvenim mrežama gledaju ismejavanje i zadirkivanje drugih, kaže za „Vreme“ specijalni pedagog Ljiljana Marković
Godišnje u Srbiji bude prijavljeno 200 slučajeva za mučenje i ubijanje životninja, a osuđenih nasilnika je tek deset odsto. Da li samo kažnjavanje takvih osoba može da poboljša situaciju
Živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, kaže profesorka Tamara Džamonja Ignjatović. Čeka li nas posle protesta za građanska prava, vodu i vazduh, i borba da budemo mentalno zdravi
Srbija se se još nije oporavila od majskih tragedija kada je u samo dva dana ubijeno 17 ljudi, većinom dece i mladih. Nezamislivo nasilje usred škole, a potom u mirnom naselju nadomak Beograda, nažalost nije bio vrhunac agresije u društvu, već samo početak epidemije nasilja koja se širi regionom
Dok je u Palati Srbija trajao radni doručak predsednika Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca, na svega par metara ispred palate ljudi su svedočili još jednom slučaju policijske brutalnosti. Pripadnici policije su građanku koja je htela da pređe ulicu oborili na zemlju, oduzeli joj stvari i mobilni telefon, te je priveli uz burno reagovanje građana
Nekoliko medija je u petak, uprkos saopštenjima nadležnih institucija da će nakon napada na nastavnice u OŠ „Sveti Sava“ i OŠ „Jovan Dučić“ protiv počinioca pokrenuti krivični postupak, izbacilo tekstove u kojima se odgovornost za to što su pretučene prebacuje na prosvetne radnice
Na protestu se okupio veliki broj roditelja i đaka koji su nosili transparente na kojima je pisalo „zaustavimo nasilje u školama“
Na sastanku predstavnika sindikata sa premijerom odlučeno da u ponedeljak bude formirana Radna grupa, koja će se baviti svim pitanjima osnovnog i sredjoškolskog obrazovanja
Pred opšte izbore 2. juna Meksiko je preplavio talas nasilja do sada neviđenih razmera. Kandidati kao da su pokretne mete za narko-kartele - od početka kampanje krajem septembra ubijeno ih je na desetine. Najnovija žrtva je kandidat za gradonačelnika u gradu Izukar de Matamoros koji je ubijen u petak
Godinu za nama obeležilo je masovno ubistvo u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, koje je počinio maloletni K.K. Od tada, stopa maloletničkog nasilja i kriminala nastavlja da raste, a u društvu vlada atmosfera straha. Statistika kaže da je broj maloletnika koji su počinili najteža krivična dela tokom prošle godine porastao za 170 odsto
Napad na nastavnike biće tretiran kao krivično delo i kažnjavaće se zatvorom - epilog je pregovora predstavnika Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata zaposlenih u prosveti. Ta odredba uneta je tekst izmene i dopune Krivičnog zakonika
Nasilje ponovo eskalira u Srbiji. Profesor sociologije na FPN-u u Beogradu Čedomir Čupić kaže za „Vreme” da je problem što institucije ne funkcionišu, te da je neophodna temljena promena vlasti kako bi se povratila kontrola nad društvenom patologijom
Andrej Obradović kome je 14. februara policija upala u stan u kome živi sa cimerkom i više sati nad njim vršila „brutalnost, torturu, psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje” već pet dana štrajkuje glađu. Ukoliko se nadležne institucije do sutra uveče ne oglase povodom njegovih zahteva, najavljuje i radikalizaciju štrajka
„Branimir Nestorović je u istom dahu nazvao proevropsku opoziciju ciganima i položio zakletvu da će verno Ustavu braniti ljudska i manjinska prava. Ovo savršeno ilustruje postavljene društvene norme prema Romima“, kaže za "Vreme" Stevica Nikolić iz organizacije Opre Roma
Unija Roma Srbije izražava duboku zabrinutost i oštru osudu brutalnog i ponižavajućeg policijskog postupanja u romskom naselju u opštini Palilula u Beogradu
N1 i Euronews beleže rekordnu gledanost kad su protesti – a posebno je to važilo u nedelju, kad je kod Skupštine Grada bilo napeto. Zašto je pred televizorima mnogo gledalaca kad je relativno malo demonstranata?
Iza nas je dvanaest meseci od kojih mnogi neće biti zapamćeni po dobru. Sa nekim od tada otvorenih problema ulazimo i u 2024. Šta su bile najčešće reči na ustima građana i teme obrađivane u medijima
Da li demonstranti protiv režima žele radikalizaciju protesta ili ne? Kako ko, kaže za "Vreme" Aleksandar Gubaš iz Arhiva javnih skupova. On navodi da je prirodno da se broj ljudi smanji kad krene frka
Nasilje je Reč godine kao ono što ju je najviše obeležilo, ekonomski tigar je Lažireč jer govori o zamagljenoj predstavi naše stvarnosti, a Nova reč je četbot
"Ovo je nešto što nam se prvi put događa u vrlo čudnim okolnostima, i to u dvorištu policijske stanice", kaže za "Vreme" programski direktor CRTE Raša Nedeljkov
SNS je generator nasilja u našem društvu i ono što se danas desilo sa crnim maskama i crnim kapuljačama je modus operandi te stranke, odgovor je kragujevačkih opozicionara na video Vladimira Đukanovića
Mesto dodira fabrike laži i nasilja i stvarnosti počelo je da popušta. Omanji rat u Banjskoj i jesenji štrajkovi i protesti posledice su klizanja i odranjanja tla na kome Vučićevi naprednjaci stoje
U ovoj predizbornoj kampanji, “najprljavijoj do sada”, vlast udara gde god stigne. Kao da je u panici, kao pacov koji je priteran u ugao i skače u oči. Pored opozicije, nezavisnih medija, nevladinog sektora, jeziva hajka se vodi i protiv inicijatora ProGlasa, uglednih ličnosti raznih fela koji su pozvali građane da se suprotstave nepravdi, kriminalu i korupciji, pobede svoj strah, izađu i slobodno glasaju na izborima. Oni su postali i “briselska opozicija”, i “lažna elita”, i “licemeri”, i “vampiri”
Snimci nasilništva negde bi bili sudski dokazni materijal. U Srbiji to nije slučaj. Ovde saradnicima generalnog sekretara Vlade služe za sticanje reputacije na ulici i tribinama
Gotovo svakodnevno su diskriminisani, a prema podacima čine više od petine stanovništva naše zemlje i brojniji su i od maloletnika
Prema saznanju portala "Vremena" žrtva je fudbalski menadžer koji blisko sarađuje sa bivšim fudbalerom Matejom Kežmanom
Bahatost direktora kamuflirana u autoritet i uspeh navela je zaposlene u srpskim institucijama da spas od mobinga traže na ulici i u medijima. Samo u poslednjih šest meseci zaposleni iz dve zdravstvene ustanove protestovali su ispred Vlade tražeći smenu svojih nadređenih. U Šestoj gimanziji deo nastavnika preti štrajkom glađu, a đaci u Pirotu brane profesora od direktorske samovolje
Maloletničko nasilje bukti u Srbiji
Ovo je samo jedan u nizu maloletničkog nasilja koje, kao da je, suprotno očekivanjima, buknulo u Srbiji nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
U martu je u mestu Toponica kod Požarevca, maloletničko nasilje kulminiralo pokušajem silovanja učenice petog razreda, a počinioci su bili njeni vršnjaci iz odeljenja.
Porodica učenice tvrdi da je škola pokušala da slučaj zataška, uprava škole tvrdi da su postupili po važećem pravilniku.
Jedanaestogodišnja devojčica mesecima je trpela zlostavljanje grupe vršnjaka, a sve je kulminiralo 28. marta kada su je fizički i seksualno zlostavljali, i prema tvrdnjama njenog oca, pokušali da je siluju.
„Pokušaj silovanja. Na času fizičkog, gde je bila nastavnica ja ne znam. Tu dete počinju da maltretiraju, skidaju, dvojica, a treći snima“, rekao je otac zlostavljane devojčice.
U maju je sedmogodišnji dečak učenik osnovne škole u Sremskim Karlovcima u više navrata bio žrtva maloletničkog nasilja.
Iako su maltretiranje prijavili školi, ona je reagovala tek kada je slučaj prijavljen policiji.
U samo jednoj sedmici sedmogodišnjeg dečaka je tri puta maltretirao dečak iz sedmog razreda, a jednom mu je čak i zapretio smrću.
Dečak je prijavljivao maltretiranje učiteljici, tražio pomoć i zaštitu, ali se ništa nije dogodilo.
Roditelji su od deteta saznali šta se dogodilo i nakon toga su razgovarali sa direktorkom škole.
Međutim, majka dečaka je rekla da je stekla utisak kao da se to ne shvata ozbiljno, a u jednom trenutku direktorka je rekla majci da treba da „čeliči dete“.
', title: 'Novi slučaj maloletničkog nasilja: U Pančevu tri devojčice pretukle četvrtu ispred škole', pubdate: '2024-09-19 17:38:09', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Deca,Maloletničko nasilje,Nasilje,Vršnjačko nasilje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Novi slučaj maloletničkog nasilja: U Pančevu tri devojčice pretukle četvrtu ispred škole', 'pageContent': 'U Pančevu se 18. septembra dogodio slučaj novi maloletničkog nasilja u Srbiji. Slučaj ispituje policija, na osnovu snimka sa društvenih mreža na kom se vidi kako tri devojčice, najverovatnije srednjoškolke, tuku četvrtu devojčicu.
Ovaj slučaj nasilja se, kako nam je rečeno u PU Pančevo, dogodio u Ulici braće Jovanovića gde se nalaze tri škole – jedna osnovna i dve srednje.
Iz Tehničke škole „23. maj“ za tabloid „Blic“ je potvrđeno da se incident dogodio ispred zgrade te škole i da su „samo neke od devojčica na snimku učenice te škole“.
Navedeno je i da je Tehnička škola „23. maj“ odmah preduzela sve neophodne mere, da su „uključeni svi i da je odrađeno je sve što treba“.
Iz pančevačke policije naveli su da su snimak videli na društvenim mrežama, „ali da nije bilo prijave ni sa jedne strane“.
Ipak, navedeno je, slučaj odmah predat na dalji rad nadležnoj policijskoj upravi.
„Na toj teritoriji postoje dve srednje i jedna osnovna škola. Prema snimku devojčice ne deluju da imaju manje od 14 godina, niti da su osnovci. Kolege iz maloletne delikvencije rade na ovom slučaju“, rečeno je u pančevačkoj policiji.
Navedeno je i da će slučaj, nakon pribavljanja svih informacija i obrade, najverovatnije biti predat Višem tužilaštvu, jer su u pitanju maloletnici.
— bgd (@bgd1718384) September 19, 2024Nema promena nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ Kako je moguće da se posle masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i dalje događaju incidenti kao ovaj u Pančevu, za „Vreme“ objašnjava specijalni pedagog i direktor EduCentra Ljiljana Marković. „Naš sistem nije napravio nikakavu promenu, u školama je po pitanju stručnih radnika ista situacija. U školama imamo po jednog psihologa i pedagoga, i oni jednostavno nisu u mogućnosti da se bave problemima u školi, jer su opterećeni nekim drugim poslovima“, kaže Marković. Ona ističe da bi, s obzirom na celokupnu situaciju, u svakoj trebalo da bude po jedam specijalni pedagog, stručan i fakultetski osposobljen da radi sa problemima u ponašanju kod dece. „Postoji veoma velika tolerancija na nasilje među decom, jer je njima uglavnom zabavno da na društvenim mrežama gledaju ismejavanje i zadirkivanje drugih, nekako im je zabavno da gledaju kako druga deca pate i kako su čak i predmet nasilja“, kaže Marković. Ona se osvrnula i na to što, prema pisanju medija, na sminku incidenta u Pančevu postoje deca koja stoje sa strane. „Niko ništa ne preduzima, nego snimaju i gledaju i svi su nekako pasivni učesnici tog nasiljaSvi to snimaju i šeruju na društvenim mrežama, jer su to sadržaji koji su gledani, koji povećavaju njihovu vidljivost na društvenim mrežama“, kaže Marković. Nedovoljno veštine za kontrola besa Ona dodaje da je veliki problem i to što deca nemaju dovoljno razvijene veštine za kontrolu besa, što im je tolerancija na frustraciju veoma niska, i što nemamo sisteme podrške u društvu koji se bave tim problemima. Ističe da pod tim najpre misli na savetovališta za decu i mlade i savetovališta za roditelje koja postoje samo u privatnoj praksi, ali ne i državnom sistemu. Marković ukazuje da mnogo faktora utiče na odrastanje dece: porodični, školski i vršnjački sistem i društvo u kojem deca žive. „Porodica je mnogo ugrožena, veliki je procenat razvedenih brakova i roditelja koji rade 10 ili 12 sati dnevno, i nemaju vremena da se bave decom. U vršnjačkom sistemu deca se nadmeću u tome ko je najjači i ko je najbolji u gluposti, a ne ko je najbolji u znanju ili sportu. Onda društvo kroz rijalitije promoviše svađe, pretnje i nasilje, i to postaje normalnost, a društvena reakcija na takvo ponašanje izostaje. Ranije su nasilnici bili maltetne izopštavani iz društva“, ukazuje Marković. Ona upozorava da roditelji mogu da kontrolišu koliko će dete vremena provesti na internetu, ali da ne mogu da kontrolišu i sadržaj koji će deca gledati. „Postoje sadržaji na internetu koje roditelji ne mogu da kontrolišu i koji kod dece razvijaju toleranciju na nasilje. Roditelji su usamljeni u vaspitavanju dece, jer nemamo društvo koje podržava vrednosti koje roditelji promovišu. Škola i obrazovni sistem su potpuno degradirani, više nije vrednost biti uspešan u školi i ići na takmičenje, a u društvu se vrednuje ko je mangup“, zaključuje Marković.
Maloletničko nasilje bukti u Srbiji
Ovo je samo jedan u nizu maloletničkog nasilja koje, kao da je, suprotno očekivanjima, buknulo u Srbiji nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
U martu je u mestu Toponica kod Požarevca, maloletničko nasilje kulminiralo pokušajem silovanja učenice petog razreda, a počinioci su bili njeni vršnjaci iz odeljenja.
Porodica učenice tvrdi da je škola pokušala da slučaj zataška, uprava škole tvrdi da su postupili po važećem pravilniku.
Jedanaestogodišnja devojčica mesecima je trpela zlostavljanje grupe vršnjaka, a sve je kulminiralo 28. marta kada su je fizički i seksualno zlostavljali, i prema tvrdnjama njenog oca, pokušali da je siluju.
„Pokušaj silovanja. Na času fizičkog, gde je bila nastavnica ja ne znam. Tu dete počinju da maltretiraju, skidaju, dvojica, a treći snima“, rekao je otac zlostavljane devojčice.
U maju je sedmogodišnji dečak učenik osnovne škole u Sremskim Karlovcima u više navrata bio žrtva maloletničkog nasilja.
Iako su maltretiranje prijavili školi, ona je reagovala tek kada je slučaj prijavljen policiji.
U samo jednoj sedmici sedmogodišnjeg dečaka je tri puta maltretirao dečak iz sedmog razreda, a jednom mu je čak i zapretio smrću.
Dečak je prijavljivao maltretiranje učiteljici, tražio pomoć i zaštitu, ali se ništa nije dogodilo.
Roditelji su od deteta saznali šta se dogodilo i nakon toga su razgovarali sa direktorkom škole.
Međutim, majka dečaka je rekla da je stekla utisak kao da se to ne shvata ozbiljno, a u jednom trenutku direktorka je rekla majci da treba da „čeliči dete“.
', 'pageDate': '2024-09-19 17:38:09', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
