Živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, kaže profesorka Tamara Džamonja Ignjatović. Čeka li nas posle protesta za građanska prava, vodu i vazduh, i borba da budemo mentalno zdravi
Koliko društvo vapi za psihoterapijom? Da li kultura i okruženje, politička klima, masovna kultura i ekološka situacija signaliziraju potrebe čoveka za psihoterapijom?
I da li se protesti po srpskim ulicama mogu smatrati nekom vrsto „masovne psihoterapije“?
O tome se pričalo u novom razgovoru iz serije susreta „Psihoterapija i put ka sebi“, u organizaciji izdavačke kuće Clio i Galerije New Moment.
Pojedinac u svetu sistema vrednosti
„Književnost i postoji vekovima kao neka vrsta psihoterapije, kako za one koji je pišu, tako i za one koji je čitaju“, kaže pisac i prevodilac Zoran Paunović, profesor na Filološkom fakultetu u Novom Sadu.
Ilustruje to primerima iz „Hamleta“, „Kralja Lira“, „Zločina i Kazne“, gde postoje likovi koji „igraju ulogu“ psihoterapeuta i pomažu glavnom junaku da se izbori sa iskušenjima.
Psihoterapija u vezi sa kulturom ima ulogu da pojedincu pomogne da usvoji sistem vrednosti određene zajednice i kulture.
„Kao jedan od osnovnih etičkih principa psihoterapije ističe se vrednosna neutralnost, koja je dugo postojala kao ključan princip psihoterapije, ali se uvidelo da mi ne možemo biti potpuno vrednosno neutralni“, kaže psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i urednica edicije „Imago“.
Pitanje je, dodaje Ignjatović, koliko psihoterapeut može i treba da bude vrednosno neutralan. Psihoterapeut ne usmerava ka svojim ličnim vrednostima, ali je važno pravilno balansirati šta je ono što je prihvatljivo i šta treba prihvatiti, a šta menjati.
„Mi smo svi zajedno odgovorni da menjamo neke društvene uslove i kontekst u kojem živimo. Ako on nije u skladu sa onim vrednostima koje smatramo važnim i relativno univerzalnim, adaptacija na neke pojave koje procenjujemo kao amoralne nije nešto za šta psihoterapeut može i treba da se zalaže“, naglašava Ignjatović.
Hoćemo li protestovati zbog mentalnog zdravlja?
Kultura i umetnost mogu, kaže Ignjatović, da po sebi imaju terapijski efekat, dok sa druge strane mogu biti represivni i na kraju generator mentalnih tegoba i poremećaja.
„Na nas sve utiču društvo i istorijski trenutak u kojem živimo. Mi živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, što pokazuju rezultati različitih studija“, kaže Ignjatović.
Objašnjava da nova epidemiološka istraživanja govore da svaka treća osoba u Srbiji ima neke teškoće sa mentalnim zdravljem, a svaka šesta ispunjava kriterijume za mentalni poremećaj.
„Mi u najmanju ruku možemo da govorimo o egzistencijalnoj nesigurnosti“, naglašava Ignjatović i dodaje da nesigurnost, neizvesnost, ugroženost vazduha i vode i situacija sa litijumom ukazuju da „mi dugo živimo u dramatičnom i zagađenom prostoru“.
Mentalno zagađenje je, kaže, to što (ne)kultura promoviše nasilnost u komunikaciji i javnom diskursu. Kako kaže, građanska je dužnost da se to menja.
Dok se narod nekada borio za slobodu i parče zemlje, a danas da odbrani vodu i čist vazduh, da li će sutra ustati i „šetati“ za svoje mentalno zdravlje?
Da li je onda ključ okretanje jednih prema drugima i stvaranje neke bolje zajednice? Jer, kako Ignjatović ukazuje, „protesti, koje imamo godinama unazad jesu iskazivanje potrebe za zajedništvom“.
„Podržavam svaki zahtev za demokratizacijom Srbije i smenu Vučićevog režima. To, međutim, nije moguće izvesti blokadom“, napisao je ne tako davno Čedomir Antić
Studentu Fizičkog fakulteta Stefanu Tomiću Viši sud u Beogradu ukinuo je kućni pritvor određen pred Vidovdan. Studenti u blokadi poručuju da je ovo ispravka nepravde
Autoprevoznik Milomir Jaćimović je po izlasku iz bolnice upućen u policijsku stanicu gde mu je određeno zadržavanje, potvrdio je njegov advokat. Njemu se na teret stavlja izazivanje opšte opasnosti u pokušaju i ometanje službenih lica u obavljanju službene dužnosti
Za autoprevoznika Milomira Jaćimovića, koji je pretrpeo različite vrste pritisaka jer je vozio studente na proteste, zbog čega mu je firma propala, prikupljeno čak 92.000 dolara
Fabrika Leoni zatvara svoja vrata u Nišu, a to je izjavila u četvrtak narodna poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Jelena Milošević. Bez posla će, kako je ona navela, ostati 1900 radnika
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
