Desetine hiljada ultraortodoksnih Jevreja demonstrirali su u Jerusalimu, delom i nasilno, protiv sudske presude koja i njih obavezuje na služenje vojnog roka. Protesti bi mogli da ugroze koaliciju premijera Netanjahua
Jevreji u Hrvatskoj su tokom i nakon Drugog svetskog rata uglavnom ostali bez svoje imovine. Njihovi naslednici se i dan danas bore za povraćaj imovine
U Beogradu, gde se nalaze skoro sve značajne jevrejske ustanove u Srbiji, istaknuti članovi jevrejske zajednice govore i o tome da li se osećaju bezbedno u svojoj zemlji
Da li je ovih dana reč o "novom" ili "starom", ili "večitom" antisemitizmu? Pitanje može da se postavi i drugačije: šta je izazvalo nove talase pogrde Jevreja i smrtonosne pretnje koje su se javno izražavale u mnogim zapadnim demokratskim državama? I kako ih razlikovati od legitimne kritike jevrejske države i njene politike
Realizacija navodno već dogovorenog se očekuje svaki čas: da Hamas pusti na slobodu 50 talaca, a da Izrael zauzvrat obustavi vatru na pet dana i pusti iz zatvora određeni broj palestinskih zatvorenika
Ender Četin je muslimanski imam, a Elijas Draj jevrejski rabin. Već sedam godina zajedno posećuju berlinske škole, a posle izbijanja rata na Bliskom Istoku, pozivi da dođu u neku školu su se intezivirali
Pre 85 godina, u noći na 10. novembar 1938, širom Nemačke je ubijeno oko 1300 Jevreja, oko 30.000 je uhapšeno ili deportovano u koncentracione logore, spaljeno je 1406 jevrejskih hramova i organizacija. Vatrogasne službe dobile su naređenje da intervenišu samo ako požar preti da zahvati šira područja, a policija da se ne meša. Porazbijano je i pokradeno nekoliko hiljada trgovačkih radnji u vlasništvu Jevreja. Bio je to početak holokausta
Broj ubijenih Izraelaca počeo je da stagnira, broj stradalih Palestinaca raste iz sata u sat. Jedna smrt je u medijima počela da potiskuje drugu. I tako hiljadama puta
Vlasti u Francuskoj zabranile su propalestinske demonstracije zbog bojazni evropskih država da bi krvavi sukob između Izraela i Hamasa mogao da razbukta antisemitizam
Roditelji su mi bili ateisti, tako sam odgajan u Banatu. Bio sam Jugosloven. Jevrejinom sam se osećao samo kada su me nacisti zbog porekla strpali u koncentrcione logore, ni pre ni posle toga. A onda se u subotu, 7. oktobra, nešto u meni desilo
Od 76 sinagoga koliko ih je postojalo u Vojvodini pre 1941. do danas je preživelo svega nekoliko, a samo tri su još u funkciji. Jevrejska groblja su uglavnom uništena ili potpuno zapuštena, međutim, u nekolicini sela i gradova neki meštani nejevreji dobrovoljno ih održavaju
Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”
