Foto: AP Photo/Fatima ShbairBroj ubijenih Izraelaca počeo je da stagnira, broj stradalih Palestinaca raste iz sata u sat. Jedna smrt je u medijima počela da potiskuje drugu. I tako hiljadama puta
Polako bledi slika pokolja jevrejskih civila koji su sa određenom sladostrašću počinili teroristi Hamasa, a u punom krvavom sjaju u prvi plan izbijaju prizori ljudske patnje i stradanja iz Pojasa Gaze. U svetu brzih razmena informacija ništa pažnju publike ne drži predugo.
Zapadne televizije izvrtele su potresne razgovore sa preživelima krvorpolića 7. oktobra, sa roditeljima i rođacima ubijene i otete dece. Nezamislivi su to bol i strepnja sa kojima svi mogu da se identifikuju. Rafalima iz automatskog oružja likvidirani su mladi ljudi na muzičkom festivalu, u svojim domovima nalik našim, na ulicama nalik našim. Izraelske devojke i mladići ubijeni su u skloništima ručnim granatama palestinskih terorista. Zločin ubica Hamasa bio je poseban u svojoj svireposti, bila je to erupcija nekontrolisane mržnje.
Država Izrael odgovorila je modernom verzijom ognjenog mača. Premijer Benjamin Netanjahu je obećao da će uništiti Hamas za sva vremena. Ta borba se odvija preko glava Palestinaca koji iz Gaze nemaju kuda da pobegnu, sve granice njihovog utočišta, koje je pretvoreno u borbenu zonu, za njih su zatvorene.
Prvih dana vazdušnih udara zapadni svet je u velikoj meri pokazivao razumevanje za odlučnu reakciju jevrejske države. Ali je sa svakom ispaljenom navođenom raketom, sa svakim artiljerijskim projektilom razumevanje za Izrael počinjalo polako da jenjava.
Potpuna opsada Pojasa Gaze, obustavljanje isporuke struje, gasa, vode, hrane, lekova, razaranje infrastrukture počelo je da liči na kolektivno kažnjavanje 2,3 miliona Palestinaca. Broj mrtvih približava se cifri od 3.000, navodi se da među njima ima preko 700 dece. Ranjenih ima na hiljade, broj im se u opštem haosu ne može izbrojati.
Počela je licitacija mrtvima, ranjenima, bolom, patnjom, opravdanjima za postupak jedne ili druge strane. Saveznici Izraelaca ističu da izraelska vojska ne ubija namerno palestinske civile, da su oni kolateralna šteta jer da ih Hamas koristi kao živi štit, za razliku od palestinskih ubica koje su s predomišljajem za cilj imale jevrejsko civilno stanovništvo. Kao da krik roditelja ubijene dece nije uvek isti.
Najrazličitije humanitarne organizacije optužuju Izrael za izazivanje humanitarne katastrofe, za nepridržavanje zakonima rata, pojedinci čak i za zločin protiv čovečnosti. I Amerika je u svojoj nepokolebljivoj podršci upozorila svoje saveznike da malo više povedu računa o palestinskim civilnim žrtvama, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je to loš politički marketing.
Što duže ovakva situacija bude trajala, to su veće šanse da se rat koji Izrael vodi protiv Hamasa prelije na susedne zemlje i region. Možda je to i bio plan vođa napada na izraelske civile. Islamske verske vođe neće predugo moći da skrštenih ruku gledaju jevrejski pokolj palestinske braće. Čak dva američka nosača aviona sa pratećim ratnim krstaricama u istočnom Mediteranu trebalo bi da odvrate neprijatelje Izraela od otvaranja novih frontova – Iran, Siriju i Hezbolah u Libanu.
Njihovo prisustvo, međutim, ne utiče na ključanje nezadovoljstva Palestinaca u Zapadnoj obali i istočnom delu Jerusalima. Masovna pobuna, intifada, bi mogla da izbije svakog časa. Mediji izveštavaju da su za manje od 10 dana izraelske snage bezbenosti tu ubile više desetina Palestinaca.
A tu je i talačka kriza. Blizu 200 talaca koje je Hamas odvukao u Gazu i drži ih na tajnim lokacijama možda su jedini razlog što vazdušni udari Izraela nisu još žešći. Pitanje upada izraelskih tenkova i pešadije u Gazu je pitanja sati, ili dana, ali je neminovno. A šta posle toga? To niko ne zna.
Šta god da je naumio Izrael uz tesnu saradnju sa američkim obaveštajnim službama i vojskom, bolje je da uradi odmah po principu da je užasan kraj boji od užasa bez kraja. Jer svaki novi dan razaranja Gaze propraćenog kolateralnom ljudskom štetom nakrvljuje tlo za buduće sukobe novih generacija zadojenih mržnjom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Član Republičke izborne komisije Marko Živanović rekao je da ga čudi odnos vlasti prema glasanju u dijaspori, jer vladajuća koalicija tvrdi da ima prednost od nekoliko stotina hiljada glasova. Zbog toga smatra da se postavlja pitanje čega se vlast plaši ukoliko je ta procena tačna
Gotovo dvogodišnja institucionalna kriza na KiM okončana je izborom Justine Široke Pulje za predsednicu Kosova. Makar formalno
Bilbordi Studentske liste širom Srbije išarani su uvredama i optužbama, dok su fasade mesecima zatrpane grafitima protiv studenata i njihovih profesora
Predstojeće izbore obeležiće „kriminalizacija i izborni inženjering SNS-a“, ocenio je programski direktor CRTA Raša Nedeljkov. Kao jedan od primera naveo je način na koji se organizuje glasanje birača sa dvojnim državljanstvom Srbije i Bosne i Hercegovine
U zgradi Nova.rs već su novi vlasnik Pedro Vargas David, budući glavni i odgovorni urednik Marko Stjepanović i novinarka Ivana Mastilović Jasnić. Istovremeno, redakcija portala javno je saopštila da ne podržava Stjepanovićev dolazak i da do završetka svih izbornih procesa ne želi da sarađuje sa njima
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Čekajući kopnenu ofanzivu izraelske vojske humanitarna kriza u Pojasu Gaze se produbljuje. Broj palestinskih žrtava raste iz sata u sat
Pojas Gaze koji je pod opsadom Izraela, Zapadna obala koju je Izrael stavio pod vojnu upravu i naseljava je planski Izraelcima, Istočni Jerusalim koji je Izrael zauzeo pa 1980. uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija anektirao – to bi trebalo da bude jednog dana država Palestina. Ili ceo današnji Izrael, u zavisnosti od toga ko se pita. Palestinci nisu samo geografski razdvojeni – deli ih i sukob između radikalnog Hamasa i umerenijeg Fataha
U zamrznutim konfliktima koji dugo traju po pravilu periodično dolazi do usijanja i erupcije nasilja. Tako se mržnja militantnih Palestinaca prema „jevrejskom aparthejdu“ ovog vikenda smrtonosno izlila na izraelsku teritoriju. Nema sumnje da će odgovor uzdrmanog Izraela biti brutalan. Hezbolah, Iran i Sirija vrebaju priliku da se aktivno umešaju u rasplamsani sukob
Izrael poseduje najmoderniji odbrambeni raketni sistem na svetu. Ni on, međutim, ne pruža potpunu zaštitu
Hamas je deo regionalnog saveza koji čine Iran, Sirija, šiitska islamistička grupa Hezbolah u Libanu i svi oni se protive američkoj politici na Bliskom istoku i Izraelu
