Izraelski 9/11: Erupcija zamrznute mržnje

Izrael je ponižen. Palestinski teroristi su iz Pojasa Gaze u subotu u zoru prodrli na više lokacija na izraelsku teritoriju, izvršili pokolj, pobili preko 700, ranili na hiljade, oteli oko stotinu Izraelaca – žene, decu, starce, muškarce, vojnike. Akciju je pratio napad sa više hiljada raketa ispaljenih iz Gaze. Jevrejska držva je bila zatečena, uhvaćena spuštenog garda. Služba spoljne bezbedosti Mosad, služba unutrašnje bezbednosti Šin Bet, vojna obaveštajna služba Aman su potpuno zakazali. Niko nije slutio šta se sprema, mogućnost ovakvog, koordinasanog napada Hamasa na Izrael čak nije bila ozbiljno ni razmatrana. Po svojoj svireposti akcija je imala pečat ozloglašene Islamske države. Mit o neranjivosti Izraela je porušen.

Izraelci su u šoku. Među stanovništvo se uvukao strah. Nacija oguglala na pojedinačne terorističke napade, bombaše samoubice, raketne napade iz susednih, neprijateljskih zemalja i sa palestinskih teritorija i periodične ratove ovako nešto nije doživela od osnivanja države Izrael pre 75 godina. Slike horora kruže društvenim mrežama: devojka koju otimaju teroristi, stavljaju je na motor dok ona moli da je ne ubiju; majka sa dve devojčice na kamionetu punom naoružanih Palestinaca; krvava žena sa lisicama na rukama koju naoružani muškarci ubacuju u džip; vojnik koga izvlače iz onesposobljenog tenka… Hamas tvrdi da su njegovi vojnici zarobili preko 100 Izraelaca, izraelska vojska govori o nekoliko desetina. Pojedine države se javljaju da su i njihovi građani među kidnapovanima: Amerika, Nemačka, Velika Britanija, Srbija… Hamas proglašava veliku pobedu nad Jevrejima. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu proglašava ratno stanje i izjavljuje: to što Hamas proglašava pobedom, biće njegov najveći poraz. U izraelskim vazdušnim udarima na preko 600 meta u Pojasu Gaze u prvih 48 sati sukoba je ubijeno preko 400 Palestinaca, na hiljade ranjeno i povređeno. Plač se ori sa obe strane granice.

CNN intervjuiše uplakanog oca devojke otete na muzičkom festivalu u kibucu Reim na jugu zemlje; oca dve devojčice kidnapovane sa majkom; izraelski mediji prikazuju slike ljudi čiji su bližnji ubijeni, oteti, vode se kao nestali, gomilu leševa žrtava muzičkog festivala, leševe na cestama, izrešetane automobile. Nižu se izveštaji da su naoružani teroristi upadali u izraelska naselja blizu granice sa Gazom i ubijali ljude u njihovim kućama ili ih trpali na vozila i odvozili u pravcu Gaze.

Sve to velikom brzinom pojedinačni bol preobraća u kolektivnu srdžbu nesagledivih razmera.

Htenje za odmazdom

Šok i tuga Izraelaca će veoma brzo prerasti u bes i htenje za odmazdom. Nema sumnje da će odgovor Izraela biti brutalan.

Sve unutrašnje razmirice su stavljene u stranu. Opozicioni lideri pružaju punu podršku ultradesnoj Vladi Benjamina Netanjahua. Stižu poruke: da, bilo je propusta bezbendnosnog sistema, ali nećemo sada o tome, sada svi kao jedan branimo Izrael, svi kao jedan ćemo jednom za svagda da uništimo Hamas, svi kao jedan idemo u rat. Rezervisti hrle u svoje jedinice, stotinak hiljada vojnika uputilo se na granicu sa Gazom.

Izraelci se od malih nogu spremaju da brane svoju zemlju. Vojni rok služe i žene i muškarci. Svaki Izraelac je građanin i vojnik obučen za ratne operacije. Svaki Izraelac zna da je država Izrael okružena zemljama koje otvoreno prizivaju njeno uništenje. I gotovo svaki Izraelac je spreman da brani svoju državu. Po svaku cenu.

Na prečestu „prekomernu upotrebu sile“ nad Palestincima, na prečeste „kolateralne štete“ u „borbi protiv terorista“, to jest palestinske civilne žrtve u sukobu koji traje decenijama, se gleda blagonaklono. Izrael je država u konstantnom poluratnom ili ratnom stanju, najmoćnija vojna slila na Bliskom istoku.

Pitanje nacionalnog ponosa – i opstanka

Upravo zato su,  nakon akcije Hamasa koja je pokazala koliko je Izrael uprkos svemu ranjiv, u društvu zavladali tolika neverica i privremeno osećanje nezaštićenosti. Odmazda, osveta, političkim rečnikom „odlučan odgovor“, su pitanje nacionalnog ponosa, očuvanje strukture društva, doktrine na kojoj je Izrael sazdan.

Neprijatelj je targetiran, podrška zapadnih sila za samoodbranu“, za borbu protiv terorizma je obezbeđena. Pojasu Gaze sledi pakao, prvo iz vazduha, a zatim i sa kopna.

Nije pitanje da li će, već kada izraelska vojska prodreti na najgušće naseljenu teritoriju na svetu. Tu na površini od 365 kvadratnih kilometara (nešto manjoj od površine opštine Lazarevac), u „najvećem zatvoru na svetu“, bez ikakve perspektive, bez statusa i države živi oko 2,2 miliona Palestinaca koji će se naći u unakrsnoj vatri između nekoliko desetina hiljada naoružanih pripadnika Hamasa i Islamskog džihada i izraelskih vojnika.

Za vojsku nema većeg izazova od borbe u urbanim sredinama u kojima sa svakog prozora, iza svakih vrata vreba opasnost. Hamas i Islamski džihad su svakako spremni za ovakav scenario, a koliko su u vojno-taktičkom smislu napredovali i do koje mere su na sve spremni su pokazali napadom na Izrael.

Preventivno su otete Izraelce rasporedili širom Gaze, kao ljudski štit.

Najslabija karika

Taoci su najslabija tačka u planiranju izraelske vojne akcije. Kako makar veći deo njih izvući žive iz ruku Hamasa? Nakon počinjenog pokolja Hamas je čvrsto zalupio vrata za eventualne pregovore o razmeni „zarobljenika“. Teško je zamisliti da bi Vlada Benjamina Netanjahua mogla da se upusti u nekakvo dugotrajno natezanje sa Hamasom, da bi mogla da učini bilo kakve ustupke. Za očekivati je demonstracija gole sile, za tako nešto postoji i pritsak u društvu. Sve drugo bi bilo shvaćeno kao dokaz egzistencijalno opasne slabosti jevrejske države.

Sve zapadne demokratije su unisono zgrožene beskrupulozno krvavom akcijom Hamasa kome istovremeno podršku u „borbi za slobodu“ protiv izraelskog okupatora pružaju, za sada verbalno, Iran, Sirija i libanski Hezbolah. Ali bi sve naglo moglo da se promeni nakon vojne intervencije Izraela na Gazu koja je nemoguća bez masivnih civilnih žrtava.

Jedan pripadnik Kneseta iz redova Netanjahuovog Likuda je izjavio: bolnica u Gazi nije bolnica, škola u Gazi nije škola, sve su to utočišta Hamasa.

Opasnost od regionalnog sukoba

Da li Hezbolah čeka pravi trenutak da sa severa napadne Izrael koji je svoje snage koncentriše na jugu? Polazi se od toga da Hezbolah raspolaže sa oko 100.000 raketa. Već se prijavio u igri sa nekoliko projektila ispaljenih na nenastanjen deo teritorije za koju smatra da ju je Izrael okupirao. Izrael je odgovorio sa nekoliko projektila, takođe, veoma svesno, na nenastanjena područja. Za sada.

Da li bi Iran mogao da naloži Siriji da ispali nekolicinu krstarećih raketa na Izrael? Nakon svega što je Teheran učinio za njega, Asad teško da bio mogao da odbije takav zahtev.

Na njih je mislio predsednik SAD Džo Bajden kada je pripretio da nikome ne pada na pamet da pokuša da iskoristi trenutnu slabost Izraela. Odmah zatim je poslao nosač aviona „USS Ford“ sa pratećim ratnim krstaricama u istočni deo Mediterana.

Ruska invazija na Ukrajinu je trenutno u dubokom drugom planu. Prebacivanje fokusa Zapada na eventualni širi bliskoistočni sukob omogućilo bi Moskvi da malo predahne.

Sigurno je jedno: pravi obračun između Izraela i Hamasa tek predstoji. Onaj na život i smrt.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com