U periodu uoči beogradskog Prajda, desničarskim kanalima komunikacije širile su se brojne poruke mržnje upućene LGBTQ+ populaciji, utvrdilo je “Vreme” prilikom monitoringa društvenih mreža. O ulozi društvenih mreža, ali i ulozi političara u osnaživanju te mržnje, kao i o tome može li se i kako ona iskoreniti, za “Vreme” govori psiholog Vladimir Mihić
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Prema monitoringu Mreže za izveštavanje o različitosti, više od četvrtine govora mržnje u Srbiji odnosi se na žene. Ništa manje napadani u medijima i na društvnim mrežama nisu ni pripadnici LGBT zajednice niti nacionalne manjine
Kad predsednik države viče na novinare i naziva opoziciju pogrdnim imenima, zašto muž ne bi vikao na ženu i decu jer su rekli nešto što mu se ne sviđa? Zašto deca koja su budući roditelji ne bi radila isto to svojoj i tuđoj deci
U zajedničkom saopštenju navodi se da godinama ukazuju na pogubno delovanje medijskih sadržaja koji promovišu nasilje, šire paniku, dezinformacije, zlonamerne sadržaje i manipulacije, uz ocenu da se takva medijska scena razvila isključivo zbog toga što se zakoni sistematično zaobilaze, a institucije ne reaguju na kršenje važećih zakona i pratećih podzakonskih akata
Nije tajna da Srbija u poslednje vreme ima ozbiljnih problema sa govorom mržnje koja je zastupljena na svim nivoima. Govori mržnje nisu samo upereni prema populacijama drugih verskih, rasnih i seksualnih opredeljenja, već i politički prema hijenama, ološima, ponavljačima, lešinarima, fašistima, hejterima, pijancima, pa čak i prema Francuzima
“U ovom trenutku jedina stvar koja se očekuje i koju može Vlada da uradi jeste ispunjenje zahteva. Na taj način bi pokazali da poštuju građane Srbije, da ih ne omalovažavaju, ne ponižavaju i da znaju šta znači odgovornost koju nosi vlast. Posle ispunjenih zahteva može da se razgovara s njima o izbornim uslovima i načinima na koje će se organizovati sledeći izbori”
Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za slobodu mišljenja Ajrin Kan podsetila je da su hiljade ljudi izašle na ulice zahtevajući odgovornost za počinjene zločine, bolju kontrolu naoružanja i snažnu akciju protiv govora mržnje i podsticanja na mržnju i nasilje
Nisu sve istine istinite, neke su samo plod ukrštanja trenutnih interesa, koji se mogu do jutra promeniti
Mirni i dostojanstveni protesti građana u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije pokazali su da u zemlji postoji potencijal za pristojnu i dostojanstvenu komunikaciju
“Mislim da ne postoji politička volja da se iskorači iz postojeće situacije koja je nastala nakon što su frekvencije date ranijim korisnicima. čime se postojeće stanje u medijskoj sferi dodatno pogoršalo”
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
