Filozofija
Povratak iskustvu
Leksikon fenomenologije Edmunda Husserla; uredio Hans-Helmuth Gander; s nemačkog preveo Željko Pavić; Breza, Zagreb, 2026.
Unutrašnji glas
Frojdov vek
Ni najžešći kritičari ne bi trebalo da izgube iz vida da su sva Frojdova pitanja naša pitanja i dan-danas, te da će verovatno nastaviti da žuljaju i naredne generacije. Koji su uzroci emocionalne patnje? Kako nastaju snovi? Gde su traumatska sećanja dok nismo u stanju da o njima mislimo? Šta je to u našem nesvesnom što psihoterapija ne može da nam pomogne da promenimo? Zašto neko nije u stanju da tuguje... Potrebna je neverovatna pronicljivost da bi sva ovakva pitanja mogla biti formulisana, a u Frojdovim ih tekstovima ima neverovatno mnogo
Intervju: Eva Kamerer, filozof
Poreklo raka
Organizam se više ne posmatra na uobičajen način, već kao društvo ćelija koje su tokom duge organske evolucije uspostavile stabilnu saradnju. Dakle, posmatran u evolucionoj perspektivi, rak se pojavljuje kao suparnik kojeg možda ne možemo da eliminišemo, budući da je on ostatak prirodne istorije u kojoj smo nastali. Zato je verovatno bolje da ga prihvatimo kao legitimnog dvojnika sa kojim valja živeti. Nastojanja u savremenoj medicini da se ova bolest drži pod kontrolom kao i neke druge hronične bolesti upravo idu u tom pravcu
Lični stav
O putujućoj družini opsenara
Svaki populizam vodi u totalitarizam ili jednoumlje, a svaki totalitarizam je populistički. Međutim, populizam postaje impotentan kada se demaskira i demistifikuje, kada se prevara iznese pred svetlost javnosti i predstavi iz različitih perspektiva. Tom demaskiranju i rasvetljavanju najviše doprinose tužilaštvo i profesionalni mediji
In memoriam: Jirgen Habermas, filozof
“Poslednji filozof”
Sa Jirgenom Habermasom je otišao možda poslednji “Veliki Evropljanin”. Ali svakako poslednji veliki filozof i intelektualac dvadesetog veka
Sloboda govora
Sve se može reći, ali pošto?
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Filozofija
Zabranjene jabuke, obmane i manipulacije
Nenad Fišer, Anatomija grijeha: kroz istoriju propagande
Nomad, Sarajevo 2025.
Književnost/filozofija
Zapisi potištene kurve
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Intervju: Relja Dražić, prevodilac i izdavač
Čovek možda postaje suvišan
Austrijska me književnost u svom gravitacionom polju drži hrabrošću i estetski vanredno moćnom sposobnošću da se produktivno suoči s mitom o sebi kao “Hitlerovoj žrtvi”
Osamsto godina od rođenja Tome Akvinskog (1225–1274)
Filozof koji je oblikovao našu stvarnost
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Filozofija
Mediji i totalitarizam
Vinsent F. Hendriks i Mes Vestergor, Izgubljena stvarnost. Tržišta pažnje, pogrešnih informacija i manipulacija, prevod Milan Perić, McMilan, Beograd 2024.
Intervju: Alpar Lošonc, filozof
Evropa se ne može razumeti bez ordoliberalizma
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Intervju: Predrag Krstić, filozof
Filozofija je brana pred najezdom nemišljenja
“Aktuelni studentski pokret je, ukoliko ne grešim, najvećim delom ostvarenje negativnog angažmana. On ustaje protiv očigledne laži, nepravde i neslobode ne proglašavajući se vlasnikom istine, pravde i slobode i, podjednako važno, ne pristajući na političke nagodbe oko toga. On je antipolitički u onom smislu koji mi, opterećeni ‘politikom kao sudbinom’, nikako da razumemo: nije pitanje ko će da vlada – kada se pitanje postavi na ovaj način, odgovor već podrazumeva apsolutnu vlast – nego izgraditi institucije koje će onemogućiti samodrštvo i omogućiti smenu vlasti bez krvi”
Intervju: Novica Milić
Pisati da bi se živelo
Više vredi jedan dobar muzičar, ili slikar, ili pisac, ili mislilac nego svi glavni odbori svih stranaka, svi poslanici đuture, svi ministri u nekoj umišljenoj vladi. Oni su – ili bi trebalo da su – zamenljivi. Umetnici i mislioci po svom daru i po vrsti pameti nisu. Kultura je umetnost, otuda umeće života
Filozofija
Aristotel i predsokratovci
Željko Kaluđerović: Istorija helenske filozofije I i II; Akademska knjiga, Novi Sad, 2024.
Studije
Ima li života bez smrti?
Robokap i filmski dvojnici(Filmski centar Srbije, Beograd, 2023.) Gorana Gavrića uz pomoć nekoliko filmova, koji se uglavnom mogu svrstati u science fiction, koristi „fantazije“ u nastojanju da sagleda spajanja žive i nežive supstance, savremene tehnologije i čoveka, polazeći ne samo od problema filozofije duha, nego i etike i filozofije prava
Filozofija
Tri veka od rođenja Imanuela Kanta: Moral nije šala
Ovog 22. aprila se navršava 300 godina od rođenja nemačkog filozofa Imanuela Kanta. Šta danas ima da nam kaže čovek koji je rekao: „Imaj hrabrosti da koristiš svoj razum“
Trajno hladan tretman
U novom broju: Filozofija i drugi otpad
Razlozi za nemar vlasti, čak i neprijateljstvo prema filozofiji, jasni su i najmanje zanimljivi. Filozofija stvara slobodne ljude, a svaka autoritarna struktura zazire od učenih i slobodnih ljudi. Legitimnim se, međutim, može učiniti pitanje o tome gde bi se toliki filozofi i humanistički naučnici zapošljavali, šta bi oni radili? To je, međutim, slabo pitanje
Trajno hladan tretman
Filozofija i drugi otpad
Razlozi za nemar vlasti, čak i neprijateljstvo prema filozofiji, jasni su i najmanje zanimljivi. Filozofija stvara slobodne ljude, a svaka autoritarna struktura zazire od učenih i slobodnih ljudi. Legitimnim se, međutim, može učiniti pitanje o tome gde bi se toliki filozofi i humanistički naučnici zapošljavali, šta bi oni radili? To je, međutim, slabo pitanje
Filozofija
Zašto nam (bre) ide tako loše?
Novica Milić: Kritika srpskog uma; Most Art Jugoslavija, Zemun, 2023.
Žene
Koliko košta saznanje da si u pravu
“Priča o Kseniji Atanasijević je priča o stradanju misleće individue koja se drži svojih moralnih načela. Jer, ako ste principijelni, talentovani i mudri, ili ćete biti zaboravljeni, ili će vas dokačiti sečivo uravnilovke netalentovanih malograđana”
Teorija
Savršeno drska ironija
Boris Grojs: Komunistički postskriptum s nemačkog preveo Dragan Prole Akademska knjiga, Novi Sad, 2023.
Intervju: profesor Alpar Lošonc, dopisni član SANU
Jedino je istina preostala protiv moći
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Intervju: Zoran Dimić, filozof
Izlazak iz paleolitskog stresa
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”