Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Donald Tramp je Evropskoj uniji praktično objavio trgovinski rat. Hrvatska se tu našla u nebranom grožđu
Klaus Johanis je bio na predsedničkoj funkciji od 2014. godine. Njegov mandat produženo u decembru nakon što je Ustavni sud odložio predsedničku trku dva dana pre drugog kruga 8. decembra.
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću. Nemačka i Francuska ga dočekuju s nestabilnim vladama. Osim toga, Berlin i Pariz suočavaju se s velikim ekonomskim i finansijskim problemima
U godini na izmaku pala je prognoza kada bi Crna Gora mogla u EU. Objavljeni su rezultati popisa koji prate stare identitetske bitke. U minijaturnoj zemlji sa bezbroj stranaka desile su se raskidi i pomirenja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nakon završetka Samita lidera EU i Zapadnog Balkana da očekuje da Srbija u naredna tri ili četiri dana dobije finansijsku podršku iz agende rasta, a ostatak prvog dela u januaru
Koliko su pouzdani novi vladari u Siriji? Kako se Kurdi i druge manjine mogu zaštititi? EU je suočena s mnogim otvorenim pitanjima, a jedan vrhunski nemački diplomata trebalo bi tu da pomogne
Inflacija u evrozoni ponovo raste, polako, ali uporno. Evropska centralna banka nagađa o uzrocima i verovatno će ponovo da smanji kamatne stope. Kritičari smatraju da je to greška
Nakon što je premijer Milojko Spajić predstavio „Barometar 26“, na dijalog o istoj temi njega je pozvao predsednik države Jakov Milatović sa kojim je na „ratnoj nozi“ otkad je napustio vladajući Pokret Evropa sad
Sporazum o zajmu od skoro 1.132.000.000 je potpisan krajem novembra u Beogradu i Briselu. Otplata glavnice počinje 2034. godine
Hiljade ljudi u Gruziji protestuje na ulicama zbog odluke vlade da odbaci pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. U glavnom gradu Tbilisiju došlo je do nereda
Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su nove članove Evropske komisije. Tim na čelu sa novom-starom predsednicom Ursulom fon der Lajen stupa na dužnost 1. decembra
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Evropa je potrošila oko 125 milijardi dolara za podršku Ukrajini, dok su Sjedinjene Države izdvojile više od 90 milijardi dolara
Evropska unija bi trebalo da ima obaveštajnu agenciju, a takva mreža protiv sabotaže potrebna je za zaštitu infrastrukture EU, i kao odbrana id sabotera, izjavio je nekadašnji predsednik Finske Sauli Ninisto
Godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju je ponovo loš, ali opet ostavlja mogućnost za različita tumačenja. Sve po principu: mi se kao pravimo da hoćemo u EU, a oni se prave da žele da nas prime
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ponovo je naglasio da Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji. Ne spominje pritom da srpsko oružje stiže do ukrajinske vojske
Ursula fon der Lajen dolazi na Zapadni Balkan. Razgovaraće sa domaćinima o pristupnom procesu i finansijskoj podršci EU za ovaj region. Šta ova poseta znači za proces evrointegracije balkanskih zemalja
Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula u utorak tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan je za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. U medijima bliskim vlasti okarakterisan kao „srbomrzac” nasleđuje svog prethodnika Vladimira Bilčika koji je, suprotno, tokom svog mandata stekao titulu „lobiste SNS-a”
Evropski poslanik iz Hrvatske Tonino Picula naslediće Vladimira Bilčika, koji se nije kandidovao za drugi poslanički mandat
Srbija rizikuje milione evra iz IPARD programa EU namenjenog poljoprivredi
Dan pre nove runde dijaloga Beograda i Prištine, zbog zatvaranja srpskih institucija na severu, Peter Stano, Portparol Evropske unije (EU) rekao je pozdravlja zahtev Beograda se Srbi vrate na svoja radna mesta
U tom pismu Srbija je istakla da „crvene linije“ znače da nikakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu da podrazumevaju, nikada, ni de fakto, ni de jure priznanje takozvane Republike Kosovo, i da nikada ne mogu da podrazumevaju da Srbija pristane na članstvo Kosova u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru sistema UN
Direktiva Evropske unije po pitanju odlaganja rudarskog otpad je manjakava, utvrdila je pravna analiza koju je objavila nevladina organizacija Transport & Environment. Istovremeno, Zajednički istraživački centar Evropske komisije je saopštio da u Srbiji trenutno ima 709 kontaminiranih lokacija koje niko ne nadzire
Miroslav Lajčak je danas u Pragu demantovao Aleksandra Vučića koji je izjavio da Srbija 2028. godine neće biti deo EU. Rekao je da su pregovori sa Prištinom smetnja, ali i citirao Makrona po kome je put do EU popločan još u Ohridu
Jučerašnjim uličnim performansom, Delegacija Evropske unije najavila je početak rada Evropske kuće u Beogradu, koja se otvara zbog povećanja potreba za kontaktima i saradnjom između Srbije i EU
Sistem ulaska i izlaska (EES) iz EU, automatizovani IT sistem za registrovanje putnika iz zemalja koje nisu članice EU, trebalo bi da stupi na snagu 10. novembra, najavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber ocenio je da nema garancije da će projekat o rudarenju litijuma u Srbiji biti u skladu sa srpskim, a kamoli sa standardima Evropske unije
A osnovni cilj plana „Ponovno naoružavanje Evrope“ jeste da države prvo dobiju pristup sredstvima kako bi unapredile sopstvenu odbranu. Đuzepe Spatafora, istraživač u Institutu za bezbednosne studije EU, veruje da plan Ursule fon der Lajen može dobiti jednoglasnu podršku, čak i ako to ne bude odmah na samitu. Ulozi su, kako ukazuje, postali visoki. Spatafora je upravo objavio studiju o tome kako bi izgledalo kada bi SAD okrenule leđa EU. On ocenjuje da činjenica da paket sadrži niz opcija — dodatno zaduživanje, trošenje na zajedničke nabavke, preusmeravanje novca iz kohezionih fondova u vojne svrhe — „predstavlja način da se dobije maksimalna saglasnost“. On takođe smatra da se s relativno retkim pominjanjem Ukrajine u planu nameravalo „da se izbegne veto pojedinih članica“. Ipak, Spatafora smatra da čak i kod država kojima nije prijatno da EU preuzima veću ulogu u oblastima koje su obično u nadležnosti nacionalnih vlada ili NATO, „morate da počnete od novca“. „Uloga EU biće dobrodošla ukoliko obezbedi dodatna sredstva, pre svega novac“, kaže. Preokret u Švedskoj Švedska je do sada bila među državama koje su oklevale da prihvate veću ulogu EU — i zajedničko finansiranje — u oblasti odbrane. Kale Hakanson, istraživač u Švedskoj agenciji za istraživanja u oblasti odbrane, kaže da je poslednjih dana došlo do „promene u tonu i hitnosti“, nakon pogoršanja odnosa između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u petak 28. februara i naknadnog prekida američke pomoći Ukrajini. Švedski premijer Ulf Kristerson sada je obavestio svoj parlament da u potpunosti podržava paket „Ponovno naoružavanje Evrope“, nakon što su i druge države koje su ranije imale rezerve, poput Finske, Danske i Nemačke, promenile stavove. „Švedska nije želela da ostane poslednja“, rekao je Hakanson. „Ovaj paket se priprema već neko vreme, ali mislim da su ambicije verovatno porasle u proteklih nekoliko nedelja. Stvarno se oseća hitnost i stvarni strah da bi Evropa mogla da ostane sama.“ Nemačka i hiljadu milijardi novog duga Govoreći o promeni stavova, samo nekoliko sati nakon što je Fon der Lajen predstavila svoj paket predloga, verovatni budući partneri u novoj nemačkoj vladi, Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD), najavili su da, čim preuzmu vlast, nameravaju da ukinu ograničenje zaduživanja, kako bi omogućili veća izdvajanja za odbranu. Verovatni budući kancelar Fridrih Merc (CDU) obećava dodatnih 500 milijardi evra za odbranu, zajedno sa još 500 milijardi evra za infrastrukturu. Džeremi Klif iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose ocenjuju da su promene u Nemačkoj „zapanjujuće“, isto kao i „čista fiskalna sila“ koju će te promene osloboditi. Okretanje novog lista, početak nove knjige Napuštajući sastanak u Londonu koji je u nedelju organizovala Velika Britanija, Ursula fon der Lajen izjavila je da želi da pruži toliku pomoć Ukrajini, da ona postane „čelično, bodljikavo prase“ sposobno da izdrži spoljne napade. Ako zemlje EU maksimalno iskoriste nove instrumente koje im nudi za unapređenje sopstvenih kapaciteta, i sama Unija će, kaže, dobiti važan sloj samoodbrane. „Da li je to dovoljno za budućnost? Verovatno nije. Ali kao prvi korak, mislim da je zapravo prilično impresivno“, ocenjuje jedan visoki diplomata EU koji je takođe želeo da ostane anoniman. Zvaničnik EU bio je još odlučniji u vezi sa značajem plana „Ponovno naoružavanje Evrope“: „Ovo je okretanje novog lista. Mislim da sada počinjemo novu knjigu, a ona se zove: ’Evropa odbrane’.“', 'pageDate': '2025-03-06 13:17:59', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });REGARDING YESTERDAY’S TRUMP – ZELENSKY MEETING pic.twitter.com/T9C4aHdXDh
— Robert Fico 🇸🇰 (@RobertFicoSVK) March 1, 2025
