Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Neke firme to čine jer im se ne isplati da skladišti suvišnu robu, neki da bi sačuvali dizajnersku ekskluzivnost. Velikim modnim kompanijama nije padalo na pamet da odeću i obuću, recimo, ustupe Crvenom krstu
U skladu sa promenjenim potrošačkim navikama i rastom zelenog marketinga, veliki globalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu.
Međutim, „Operacija X“ je raskrinkala da to nije baš tako. Uvidom u dokumente, danski novinari su pre nekoliko godina otkrili da je ova modna kompanija u periodu od 2013. do 2018. godine slala u proseku 12 tona proizvoda godišnje u spalionicu Kara/Noveren u gradu Roskilde, nedaleko od Kopenhagena, piše portal klima101.rs.
Autori ove analize imali su priliku i da pogledaju šta se nalazi u kutijama koje je H&M poslao na spaljivanje: tu su, između ostalog, bile i potpuno nove dečje farmerke i tamnoplave pantalone za žene – sa sve etiketama.
Danas, ovakva praksa u Evropskoj uniji (EU) više nije dozvoljena.
Prema novoj regulativi, koja su stupila na snagu 19. jula, velikim kompanijama u EU zabranjeno je da uništavaju neprodatu odeću, obuću i modne dodatke.
Ova mera uvedena je u okviru Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode sa ciljem da spreči rasipanje i odbacivanje, kako samog tekstila tako i dragocenih resursa koji su potrošeni za njegovu proizvodnju.
Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Uglavnom se radi o starim kolekcijama, robi poručenoj onlajn koja je vraćena, kao i oštećenoj robi.
Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe, emitujući 5,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Samo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra, dok u Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Nova regulativa pomoći će u smanjenju ovih bilansa. Umesto da neprodata odeća završava u spalionicama ili na deponijama, kompanije u EU su sada u zakonskoj obavezi da pronađu alternativne načine da se oslobode zaliha, npr. kroz visoke popuste, korišćenje alternativnih tržišta poput autlet radnji ili doniranje dobrotvornim organizacijama.
Trenutno, zabrana se odnosi samo na velike igrače, odnosno na kompanije sa preko 250 zaposlenih i neto godišnjim prometom od preko 50 miliona evra.
Ovi modni brendovi dobro su poznati mnogima. Primera radi, tu je gorepomenuti H&M, zatim marke u sklopu španske grupacije Inditeks kao što su Zara, Masimo Duti i Stradivarius, ali i proizvođači sportske opreme poput Adidasa i Pume.
Dok brza moda uništava robu jer joj se ne isplati da je skladišti, luksuzni brendovi to tradicionalno rade iz potpuno drugog razloga – kako bi sačuvali ekskluzivitet i cenu. I ove modne kuće treba da se povinuju pravilima, uključujući Dior, Šanel, Guči, Loro Piana, Prada i Barberi koji je samo u 2017. uništio robu u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Kompanijama je u određenim situacija ipak dozvoljeno da unište neprodatu garderobu i cipele , npr. u slučaju nebezbednih ili isuviše oštećenih proizvoda, falsifikata ili kršenja intelektualne svojine. Još jedan izuzetak jeste kada ih odbiju dobrotvorne organizacije ili programi donacija.
Ipak, da bi se sprečila zloupotreba, biznisi koji se budu oslanjali na ove presedane moraće da obezbede dokaze i da objavljuju godišnje izveštaje o tome šta su bacili. Usklađenost sa regulativom proveravaće nacionalne vlasti zemalja članica koje mogu da izriču prekršajne kazne.
Počev od 2030. godine, isti propisi važiće i za preduzeća srednje veličine, sa između 50 i 249 zaposlenih i do 50 miliona evra neto godišnjeg prometa.
Zabrana uništavanja tekstila koji se ne proda jedna je od prvih konkretnih mera u sklopu Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode. Cilj ove uredbe je da roba na tržištu EU bude izdržljivija, namenjena ponovnoj upotrebi i podložna reciklaži, dok se istovremeno jača efikasnost i cirkularna ekonomija.
Kao prva grupa proizvoda podložna zabrani, tekstil je izabran zbog negativnog uticaja koji aktuelni model poslovanja izaziva, oslanjajući se na spaljivanje i bacanje neprodate odeće i obuće. Uprkos tome što su skupe i rasipničke, modna industrija ove prakse primenjuje decenijama unazad, sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu i klimu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija protiv Nemačke igra za bodove koji bi mogli da joj sačuvaju mesto u Ligi nacija. Pred gotovo praznim tribinama Paunovićev tim dočekuje selekciju koja takođe nema prostora za grešku
Redakciji "Vremena" je stigao zahtev za demanti na tekst "Roditelji OŠ '20. oktobar' večeras traže ostavku direktorke" objavljen 29. oktobra. Prenosimo ga u celosti i bez izmena
Kao nekad Kero Kler Berk je ne samo ogolio lažnu sliku tradicionalne žene u Americi, već i pokazao na kom su nivou ženska prava generalno – tvrde feministkinje. Ovaj roman je direktan napad na tradicionalni način života – ocenjuju konzervativne hrišćanke
Četrdeset godina dlakavog stvorenja koje je preživelo nuklearnu katastrofu na Malmaku, a sve što zna o Americi naučio je iz programa koji se plaća reklamama
Na nerazvijenom jugu gde je nastala izreka Pirova pobeda, gde je 813 muškaraca ubijeno zato što nisu hteli da pređu u islam, gde su stari Rimljani prvi put videli ratne slonove i još mnogo toga neponovljivog
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
