Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Neke firme to čine jer im se ne isplati da skladišti suvišnu robu, neki da bi sačuvali dizajnersku ekskluzivnost. Velikim modnim kompanijama nije padalo na pamet da odeću i obuću, recimo, ustupe Crvenom krstu
U skladu sa promenjenim potrošačkim navikama i rastom zelenog marketinga, veliki globalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu.
Međutim, „Operacija X“ je raskrinkala da to nije baš tako. Uvidom u dokumente, danski novinari su pre nekoliko godina otkrili da je ova modna kompanija u periodu od 2013. do 2018. godine slala u proseku 12 tona proizvoda godišnje u spalionicu Kara/Noveren u gradu Roskilde, nedaleko od Kopenhagena, piše portal klima101.rs.
Autori ove analize imali su priliku i da pogledaju šta se nalazi u kutijama koje je H&M poslao na spaljivanje: tu su, između ostalog, bile i potpuno nove dečje farmerke i tamnoplave pantalone za žene – sa sve etiketama.
Danas, ovakva praksa u Evropskoj uniji (EU) više nije dozvoljena.
Foto: StockSnap/PixabayGlobalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje kao održivo, stavljajući fokus na reciklažu. Samo što to nije baš tako
Nema više rasipanja
Prema novoj regulativi, koja su stupila na snagu 19. jula, velikim kompanijama u EU zabranjeno je da uništavaju neprodatu odeću, obuću i modne dodatke.
Ova mera uvedena je u okviru Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode sa ciljem da spreči rasipanje i odbacivanje, kako samog tekstila tako i dragocenih resursa koji su potrošeni za njegovu proizvodnju.
Foto: Glorige Simon/PixabayPrema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe
Masovno uništavanje odeće i obuće
Svake godine u EU se uništi između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Uglavnom se radi o starim kolekcijama, robi poručenoj onlajn koja je vraćena, kao i oštećenoj robi.
Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu 4 do 9 odsto svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi se pre upotrebe, emitujući 5,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Samo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra, dok u Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Za sada su pogođeni samo „veliki igrači“
Nova regulativa pomoći će u smanjenju ovih bilansa. Umesto da neprodata odeća završava u spalionicama ili na deponijama, kompanije u EU su sada u zakonskoj obavezi da pronađu alternativne načine da se oslobode zaliha, npr. kroz visoke popuste, korišćenje alternativnih tržišta poput autlet radnji ili doniranje dobrotvornim organizacijama.
Trenutno, zabrana se odnosi samo na velike igrače, odnosno na kompanije sa preko 250 zaposlenih i neto godišnjim prometom od preko 50 miliona evra.
Ovi modni brendovi dobro su poznati mnogima. Primera radi, tu je gorepomenuti H&M, zatim marke u sklopu španske grupacije Inditeks kao što su Zara, Masimo Duti i Stradivarius, ali i proizvođači sportske opreme poput Adidasa i Pume.
Foto: Mohamed Marzuk Mohamed Ansari/PixabayU Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Dok brza moda uništava robu jer joj se ne isplati da je skladišti, luksuzni brendovi to tradicionalno rade iz potpuno drugog razloga – kako bi sačuvali ekskluzivitet i cenu. I ove modne kuće treba da se povinuju pravilima, uključujući Dior, Šanel, Guči, Loro Piana, Prada i Barberi koji je samo u 2017. uništio robu u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Koji su izuzeci za uništavanje odevnih predmeta
Kompanijama je u određenim situacija ipak dozvoljeno da unište neprodatu garderobu i cipele , npr. u slučaju nebezbednih ili isuviše oštećenih proizvoda, falsifikata ili kršenja intelektualne svojine. Još jedan izuzetak jeste kada ih odbiju dobrotvorne organizacije ili programi donacija.
Ipak, da bi se sprečila zloupotreba, biznisi koji se budu oslanjali na ove presedane moraće da obezbede dokaze i da objavljuju godišnje izveštaje o tome šta su bacili. Usklađenost sa regulativom proveravaće nacionalne vlasti zemalja članica koje mogu da izriču prekršajne kazne.
Foto: Erika Beautydea/PixabaySamo u Francuskoj godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra
Počev od 2030. godine, isti propisi važiće i za preduzeća srednje veličine, sa između 50 i 249 zaposlenih i do 50 miliona evra neto godišnjeg prometa.
Zabrana uništavanja tekstila koji se ne proda jedna je od prvih konkretnih mera u sklopu Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode. Cilj ove uredbe je da roba na tržištu EU bude izdržljivija, namenjena ponovnoj upotrebi i podložna reciklaži, dok se istovremeno jača efikasnost i cirkularna ekonomija.
Kao prva grupa proizvoda podložna zabrani, tekstil je izabran zbog negativnog uticaja koji aktuelni model poslovanja izaziva, oslanjajući se na spaljivanje i bacanje neprodate odeće i obuće. Uprkos tome što su skupe i rasipničke, modna industrija ove prakse primenjuje decenijama unazad, sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu i klimu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
