„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Široke pantalone marke Zara izazvale su pravi viralni talas na društvenim mrežama. Iskustva s tim satenskim pantalonama već se dele pod heštegom #deadlyzarapants („smrtonosne pantalone Zare“).
Srećom, pantalone nisu smrtonosne – ali mnoge žene na TikToku i Instagramu pričaju o padovima, oguljenim kolenima, pa čak i prelomima kostiju. To je očigledno povezano s njihovim izuzetno širokim krojem.
Žene koje ih nose kažu da se prilikom hodanja stopalo lako zaplete u drugu nogavicu – pa postoji ozbiljna opasnost od spoticanja.
Pogled u istoriju mode pokazuje da je nekada bilo i mnogo opasnije.
U 19. veku zelene haljine bile su veoma tražene. Do tada su se nosile uglavnom zagasiti zemljani tonovi, dobijeni prirodnim putem. Zatim su hemičari otkrili jarko zeleni bakar-arsenit-acetat, koji je jedan bavarski preduzetnik počeo industrijski da proizvodi i isporučuje tekstilnim fabrikama.
Spektakularno pojavljivanje francuske carice Evgenije na jednom balu u haljini upravo te nijanse, poznate kao „švajnfurtsko zelena“, izazvalo je pravu senzaciju u pariskim modnim krugovima i pretvorilo tu boju u veliki modni hit širom Evrope. Nemački naziv „Švajnfurtsko zeleno“ ubrzo je na međunarodnoj sceni zamenjen zvučnijim imenom „Paris green“.
Ono što se od početka znalo, ali se nije uzimalo ozbiljno, jeste da je ta zelena boja bila izuzetno otrovna i da se koristila i kao otrov za pacove i insekte (otuda i izraz „otrovno zelena“). Kada bi se žene u takvim haljinama oznojile tokom plesa, otrov bi počeo da se oslobađa iz tkanine. Posledice su bile bolni čirevi na koži, opadanje kose, mučnina i postepena hronična trovanja. Pored toga, otrovni prah se širio vazduhom.
Tačan broj žrtava nije poznat, ali je jedan berlinski lekar dokazao da se tokom jedne balske večeri iz haljine oslobodilo oko četiri grama finog arsenovog praha i neprimetno raspršilo po prostoriji – količina koja bi, ako bi se progutala, bila dovoljna da usmrti oko dvadeset ljudi.
Takođe u 19. veku veoma su bile popularne krinoline – ogromne, široke podsuknje napravljene od čelika i konjske dlake. One ne samo da su bile krajnje nepraktične za kretanje, već su se pokazale i kao smrtonosna opasnost.
Ako bi takve suknje došle u dodir sa svećama ili vatrom iz kamina, lako bi se zapalile i za tren oka planule. Pošto žene koje su ih nosile nisu mogle same da se oslobode iz tih suknji, one su postajale smrtonosna zamka.
Istoričari procenjuju da su požari izazvani krinolinama samo u Velikoj Britaniji krajem 1850-ih i tokom 1860-ih godina odneli nekoliko hiljada ženskih života.
Korseti su ponovo (ili još uvek) u modi: zvezde poput Tejlor Svift, Bili Ajliš i Kim Kardašijan najbolji su dokaz za to.
Već vekovima žene nose usko stegnute korsete koji treba da naglase i oblikuju struk. Tanak struk simbolizovao je mladost, a naglašeni kukovi plodnost.
U 19. veku ta težnja za oblikovanjem tela povremeno je dostizala ekstremne razmere kroz veoma čvrsto stezanje („tight-lacing“). Pomoću krutih korzetnih umetaka od kitove kosti ili čelika, tela mladih žena stezana su centimetar po centimetar.
To je, međutim, moglo da ima ozbiljne zdravstvene posledice. Pod ogromnim pritiskom korseta ponekad su se deformisala donja rebra, a unutrašnji organi bivali su pritisnuti.
Lekari tog vremena izveštavali su o teškim probavnim smetnjama, jer su želudac i creva bili pod stalnim pritiskom. Istovremeno, veoma usko stegnut korset ograničavao je pokretljivost grudnog koša, usled čega žene nisu mogle da dišu punim plućima. Zbog toga su vrtoglavica i nesvestice važile za tipične prateće pojave.
Osim toga, istoričari i lekari pretpostavljaju da je dugotrajno nošenje veoma čvrstih korseta moglo da oslabi mišiće trupa – jer oni više praktično nisu ni bili u upotrebi.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Leta su sve vrelija, toplotni talasi sve duži. U gradovima je život postao gotovo neizdrživ bez klima-uređaja. Potražnja je sve veća, ponuda uređaja ogromna. Kako se opredeliti za pravi? Na šta treba obratiti pažnju?
Nakon tropske noći, Srbiju čeka još jedan vreo dan. RHMZ je za utorak, 4. avgust, izdao upozorenje na crveni meteo-alarm. Vrhunac toplotnog talasa nam tek predstoji
Statistika je jasna: od posledica vrućine žene umiru znatno više nego muškarci. Glavni razlog, međutim, nije biologija
Rušenje objekata na Gazivodama je poraz ideje da razvoj može da bude jači od straha, turizam održiviji od konflikta. Da ljudi mogu da ostanu zato što vide budućnost, a ne zato što nemaju gde da odu. Da drugi, poput mene, ovde mogu da dolaze po svoje sopstvene životne lekcije
Godišnja digitalna pretplata na „Vreme“ ovog avgusta čitaocima štedi čak tri hiljade dinara i velika je podrška nezavisnom novinarstvu
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
