„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Široke pantalone marke Zara izazvale su pravi viralni talas na društvenim mrežama. Iskustva s tim satenskim pantalonama već se dele pod heštegom #deadlyzarapants („smrtonosne pantalone Zare“).
Srećom, pantalone nisu smrtonosne – ali mnoge žene na TikToku i Instagramu pričaju o padovima, oguljenim kolenima, pa čak i prelomima kostiju. To je očigledno povezano s njihovim izuzetno širokim krojem.
Žene koje ih nose kažu da se prilikom hodanja stopalo lako zaplete u drugu nogavicu – pa postoji ozbiljna opasnost od spoticanja.
Pogled u istoriju mode pokazuje da je nekada bilo i mnogo opasnije.
Otrovne zelene haljine koje su otpuštale arsen
U 19. veku zelene haljine bile su veoma tražene. Do tada su se nosile uglavnom zagasiti zemljani tonovi, dobijeni prirodnim putem. Zatim su hemičari otkrili jarko zeleni bakar-arsenit-acetat, koji je jedan bavarski preduzetnik počeo industrijski da proizvodi i isporučuje tekstilnim fabrikama.
Spektakularno pojavljivanje francuske carice Evgenije na jednom balu u haljini upravo te nijanse, poznate kao „švajnfurtsko zelena“, izazvalo je pravu senzaciju u pariskim modnim krugovima i pretvorilo tu boju u veliki modni hit širom Evrope. Nemački naziv „Švajnfurtsko zeleno“ ubrzo je na međunarodnoj sceni zamenjen zvučnijim imenom „Paris green“.
Foto: Pixabay/ArtsyBeeIlustracija
Ono što se od početka znalo, ali se nije uzimalo ozbiljno, jeste da je ta zelena boja bila izuzetno otrovna i da se koristila i kao otrov za pacove i insekte (otuda i izraz „otrovno zelena“). Kada bi se žene u takvim haljinama oznojile tokom plesa, otrov bi počeo da se oslobađa iz tkanine. Posledice su bile bolni čirevi na koži, opadanje kose, mučnina i postepena hronična trovanja. Pored toga, otrovni prah se širio vazduhom.
Tačan broj žrtava nije poznat, ali je jedan berlinski lekar dokazao da se tokom jedne balske večeri iz haljine oslobodilo oko četiri grama finog arsenovog praha i neprimetno raspršilo po prostoriji – količina koja bi, ako bi se progutala, bila dovoljna da usmrti oko dvadeset ljudi.
Krinoline u 19. veku odnele hiljade života u Velikoj Britaniji
Takođe u 19. veku veoma su bile popularne krinoline – ogromne, široke podsuknje napravljene od čelika i konjske dlake. One ne samo da su bile krajnje nepraktične za kretanje, već su se pokazale i kao smrtonosna opasnost.
Ako bi takve suknje došle u dodir sa svećama ili vatrom iz kamina, lako bi se zapalile i za tren oka planule. Pošto žene koje su ih nosile nisu mogle same da se oslobode iz tih suknji, one su postajale smrtonosna zamka.
Istoričari procenjuju da su požari izazvani krinolinama samo u Velikoj Britaniji krajem 1850-ih i tokom 1860-ih godina odneli nekoliko hiljada ženskih života.
Deformiteti kao posledica nošenja korseta
Korseti su ponovo (ili još uvek) u modi: zvezde poput Tejlor Svift, Bili Ajliš i Kim Kardašijan najbolji su dokaz za to.
Već vekovima žene nose usko stegnute korsete koji treba da naglase i oblikuju struk. Tanak struk simbolizovao je mladost, a naglašeni kukovi plodnost.
U 19. veku ta težnja za oblikovanjem tela povremeno je dostizala ekstremne razmere kroz veoma čvrsto stezanje („tight-lacing“). Pomoću krutih korzetnih umetaka od kitove kosti ili čelika, tela mladih žena stezana su centimetar po centimetar.
To je, međutim, moglo da ima ozbiljne zdravstvene posledice. Pod ogromnim pritiskom korseta ponekad su se deformisala donja rebra, a unutrašnji organi bivali su pritisnuti.
Lekari tog vremena izveštavali su o teškim probavnim smetnjama, jer su želudac i creva bili pod stalnim pritiskom. Istovremeno, veoma usko stegnut korset ograničavao je pokretljivost grudnog koša, usled čega žene nisu mogle da dišu punim plućima. Zbog toga su vrtoglavica i nesvestice važile za tipične prateće pojave.
Osim toga, istoričari i lekari pretpostavljaju da je dugotrajno nošenje veoma čvrstih korseta moglo da oslabi mišiće trupa – jer oni više praktično nisu ni bili u upotrebi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U vreme kralja Aleksandra, zadatak štampe bio je da na sve načine veliča rad vlade i ministara, čak i kada je bilo očigledno da se istina prikriva. O zloupotrebama policije i žandarmerije se nije smelo pisati čak ni onda kada su bile evidentne, a cenzori su u svemu videli opasnost, pa i u bajkama
Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Novak Đoković je i sedmi put osvojio turnir u Pekingu, uz učinak od 34:0, što je rekord po broju uzastopnih pobeda na jednom turniru u konkurenciji tenisera
O delima koja kroz prizmu naučne fantastike tumače stanje na ovim prostorima od SFRJ do Srđana Dragojevića i Predraga Ličine, a preko Radivoja Lole Đukića
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
