Kad je teško – Putin: Kako je ruski „iljušin“ zapalio politički požar u Srbiji

Ruski spasilački avion „iljušin“ sleteo je u Srbiju, da pomogne u gašenju požara, jer očito država ne uspeva da se izbori za vatrom u Deliblatskoj peščari, ali i drugim delovima zemlje. Zato su Rusi prikazani kao spasioci koji rešavaju stvar.

„Po nalogu Predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, u Republiku Srbiju upućen je avion Il-76 sa posadom i operativnom grupom MČS Rusije radi gašenja šumskih požara“, navedeno je na društvenim mrežama sa naloga Ruske ambasade u Srbiji. „Zahtev za podršku stigao je neposredno od srpske strane: partneri su se obratili Rusiji sa molbom za pomoć zbog kritičnog pogoršanja situacije sa požarima i ugroženosti naseljenih mesta.“

Iz ovoga se vidi da se Srbija obratila Rusiji, ali nije sopstvenom najvećem donatoru – Evropskoj uniji, što kod pojedinih članica budu sumnju, ali i bezbednosne bojazni.

Zašto nisu zvali EU, a jesu Ruse

Srbija nije aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije kako bi dobila pomoć u gašenju šumskih požara, rekli su iz Evropske komisije za N1 Srbija.

„Ukoliko Srbija aktivira Mehanizam u narednim satima ili danima kao odgovor na šumske požare, odmah ćemo se koordinisati sa evropskim partnerima kako bismo mobilisali pomoć u skladu sa stvarnim potrebama i situacijom na terenu“, rekao je portparol Evropske komisije.

N1 je pitao Komisiju da li je Srbija formalno zatražila pomoć putem Mehanizma civilne zaštite EU u vezi sa požarima u Deliblatskoj peščari, uključujući raspoređivanje vatrogasnih aviona, i da li bi evropski avioni i drugi kapaciteti bili dostupni da je takav zahtev podnet.

EK je još odgovorila da je Srbija zatražila drugu vrstu pomoći od EU.

„Evropska komisija je već obezbedila satelitske snimke programa Kopernikus kao podršku lokalnim vatrogascima, nakon zahteva Srbije“, navodi EK za N1.

Dodali su i da „kada je reč o pomoći dobijenoj od Rusije, ponavljamo da EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera“.

„Kao što smo više puta rekli, odnosi sa Rusijom i Putinovim režimom ne mogu biti uobičajeni, dok Rusija vodi ničim izazvan i neopravdan agresioni rat na evropskom tlu u Ukrajini“, primetila je EK.

Prema poslednjim informacijama, u požarima koji nedeljama gore u Deliblatskoj peščari, izgorelo je ukupno 3.500 hektara šume. Srećom, za sada niko nije povređen.

Strahovi iz Bugarske

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Ruski državni avion je preleteo Bugarsku na putu za Srbiju da pomogne gašenje požara, a u ovoj zemlji su zbog toga posve zabrinuti jer se Beograd okrenuo Moskvi, a ne EU za pomoć, piše briselski portal EUalive.

Sedište Rusko-srpskog humanitarnog centra, formiranog 2012. godine, je u Nišu gde je avion i sleteo, a niko godinama ne zna šta se tako konkretno radi. Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova je objasnilo da je prelet odobren na zvanične zahteve Srbije i Rusije, uz podnete tehniče specifikacije letelice i informacija o njenoj posadi.

Avion Il-76, opremljen za gašenje požara, može da odjednom baci „bombu“ do 42 tone vode na površinu do 700 puta 65 metara. Zbog sposobnosti letelice da gasi velike požare dobila je naziv „protivpožarni bombarder“.

Bivši bugarski ministar odbrane Velizar Šalamanov opisao je situaciju kao presedan zato što je let obavljen pod vanrednim uslovima. On je rekao da je let takođe pokrenuo pitanja o širim implikacijama za bezbednost time što se dozvoljava ruskim letelicama da preleću Bugarsku.

Ukazao je i na vojno jačanje u Srbiji poslednjih godina i njene pregovore o ulasku u EU, tvrdeći da odluka Beograda da traži pomoć Rusije, a ne EU, „stvara dodatne tenzije i šalje signal da situacija nosi rizike“.

„Ima još ljudi koji padaju na ovo: ‘Dobri Putin nam šalje letelicu za borbu protiv požara da nas spase’“, rekao je Mirčev i da je taj narativ upotrebljen u zemljama kao što su Sirija, Venecuela, Iran, a njihovi savezi s Rusijom se na kraju nisu dobro završili za njihove bivše diktatore.

Koliko EU, a koliko Rusija pomaže Srbiju

Evropska unija je najveći donator i pružalac finansijske pomoći Srbiji. Od 2000. godine Srbija je kroz bespovratne grantove i pretpristupne fondove dobila preko 8,5 milijardi evra, dok kroz novi Plan rasta za Zapadni Balkan ima na raspolaganju stotine miliona evra u vidu povoljnih zajmova i grantova.

Za to vreme, Srbija ne dobija značajnu finansijsku ili bespovratnu pomoć od Rusije. Prema zvaničnim istraživanjima i podacima o donatorima, Rusija se ne nalazi među najvećim donatorima Srbije.

Ekonomski odnosi se posve baziraju na komercijalnim investicijama ruskih kompanija, a ne na klasičnoj pomoći, iako Dušan Bajatović tvrdi da Srbija ima najjeftiniji gas u Evropi, zahvaljujući prijateljstvu dveju zemalja.

U prošlosti je bilo donacija u vojne opremi, poput polovnih aviona MIG-29, mada su troškovi njihove modernizacije, remonta i transporta često išli iz srpskog budžeta.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.