Sahrana Ratka Mladića, održana ove sedmice u Beogradu uz podršku države, otvorila je u Briselu pitanje koje zahteva hitan odgovor: može li neka zemlja da teži članstvu u EU, a da istovremeno osuđenog ratnog zločinca ispraća kao heroja? Za mnoge je taj događaj pokazao da proces pristupanja Srbije nije samo zastao, već da je u velikoj meri izgubio i politički zamah, piše DW.
„EU je predugo Srbiju tretirala kao normalnu zemlju kandidata“, rekla je za DW Engjeljuše Morina iz Evropskog saveta za spoljne odnose, iako Beograd nastavlja da nazaduje u oblastima demokratije i vladavine prava.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove u Srbiji dodaje: „Vladajuća većina u Srbiji tokom poslednjih pet godina nije sprovela ništa od onoga što je obećano u reformskoj agendi.“
Kandidat koji se udaljava od Evrope
Oboje stručnjaka ukazuju na to da Beograd odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Demokratski standardi pogoršali su se pod nacionalističkim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok su odnosi s Kosovom i dalje napeti.
Iako ga je sud Ujedinjenih nacija osudio na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, Ratko Mladić je u ponedeljak sahranjen u Beogradu uz vojne počasti i prisustvo predstavnika vlasti. Predsednik Vučić nije prisustvovao sahrani, ali je omogućio i branio javno odavanje počasti.
Brisel je reagovao neuobičajeno oštro. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajennazvala je te prizore šokantnim. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta osudio je veličanje ratnih zločinaca. Komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Srbiji.
Da li je EU bila previše popustljiva?
I Morina i Beširi, međutim, smatraju da to nije dovoljno. Oni veruju da je Vučiću predugo ostavljano previše prostora za manevar. Prema njihovom viđenju, prema njemu se postupalo kao prema nezamenljivom partneru koji bi mogao da obezbedi stabilnost na Zapadnom Balkanu i zadrži Srbiju vezanu za Zapad, uprkos tome što ne poštuje osnovne evropske vrednosti.
Beširi kaže da je civilno društvo u Srbiji godinama upozoravalo Brisel na napade na slobodu medija, vladavinu prava i demokratske institucije. Međutim, dodaje on, EU je uglavnom zatvarala oči.
Ekonomski odnosi pokazuju koliko su snažne veze između EU i Srbije. Unija je najveći trgovinski partner, investitor i finansijski donator Srbije. Na političkom planu, međutim, Srbija je razvila blisko partnerstvo s Moskvom.
Zato se nastavak odnosa sa Srbijom često opravdava strahom da bi veći pritisak mogao tu zemlju još više da približi Rusiji ili Kini.
Snažne ekonomske veze, bliski odnosi s Moskvom
Morina prihvata da bi izolovanje Srbije bilo opasno, ali smatra da između popustljivosti i potpunog odustajanja od odnosa postoje i druge mogućnosti. EU bi trebalo da ostane angažovana u odnosima sa srpskom javnošću, ali i da primora Vučića da donese jasne političke odluke, smatra ona.
Beširi kaže da Rusija i Kina nikada ne bi mogle da zamene evropsko tržište. Prema njegovom mišljenju, Vučić obe zemlje koristi kao pretnju kako bi odvratio Brisel od odlučnijeg delovanja.
Oboje istraživača iza sadašnjeg pristupa vidi određenu strategiju: Vučić ima koristi od saradnje, a da pritom ne sprovodi neophodne reforme. Brisel, s druge strane, može i dalje da tvrdi da je Srbija ostala vezana za EU.
Granice finansijskog pritiska
EU ipak nije ostala potpuno neaktivna. Počela je da primenjuje finansijski pritisak. Dalje isplate u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan obustavljene su zbog zabrinutosti u vezi s nezavisnošću pravosuđa.
Beširi sumnja da će to promeniti Vučićevu računicu. Široko smanjenje finansijske pomoći moglo bi više da pogodi stanovništvo nego političku elitu, smatra on. Umesto toga, zalaže se za ciljane mere protiv onih koji su odgovorni za demokratsko nazadovanje zemlje i zloupotrebu njenih institucija.
Mogu li izbori doneti promene?
Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra mogli bi da stave Vučićev model na probu. Posle 12 godina na mestu predsednika, on sada želi da ostane dominantna politička figura u Srbiji tako što bi postao sledeći premijer.
Beširi kaže da je politička opozicija u Srbiji i dalje slaba i da je „izuzetno teško demokratski pobediti na nedemokratskim izborima“.
Nijedan od dvoje stručnjaka ne očekuje da bi jedni izbori mogli da obnove institucije Srbije ili iz temelja promene njen odnos s Evropskom unijom.
Pomirenje i dalje daleko
Pomirenje u regionu čini se još udaljenijim. Prema Beširiju, Srbija bi najpre morala da prizna svoju ulogu u ratovima devedesetih godina i prihvati utvrđene činjenice o počinjenim zločinima. Umesto toga, narativi koji Srbe predstavljaju isključivo kao žrtve i dalje su duboko ukorenjeni u politici, obrazovanju i medijima u Srbiji.
„Ono što se u poslednje vreme dešava u suštini predstavlja poništavanje svega što je građeno toliko godina“, naglašava Morina.
Ona dodaje da takav razvoj događaja nije izazvala sahrana Ratka Mladića, već je ona samo još jednom pokazala koliko je Srbija trenutno udaljena i od regionalnog pomirenja i od članstva u Evropskoj uniji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
