Žuta patka u Moskvi

O protestima u centru Moskve 26. marta zapadni mediji izveštavali su sa izvesnom wishful thinking živahnošću, opisujući demonstracije sedam do osam hiljada ljudi u dvanaestomilionskoj Moskvi kao najveće u poslednjih pet godina – veće i od demonstracija u Bolotnoj ulici 2011. koje su ruski zvaničnici, doduše preterano, bili okarakterisali kao neuspeo izvoz „obojenih revolucija“. Slične, ali manje brojne demonstracije održane su 26. marta i u Petrogradu, Voronježu, Jekaterinburgu, Vladivostoku, Habarovsku, Samari, Belgorodu i desetak drugih gradova.

Politikolog Grigorij Golosov objašnjava za BBC da je organizator tih demonstracija Aleksej Navaljni zanimljiv po tome što se preko interneta obraća mladim ljudima porukama koje oni prihvataju, što pre njega agitatori nisu uspevali, pa ni pokojni Boris Jefimovič Njemcov, zato što su se obraćali starijim ljudima kojima sajber svet nije tako blizak. „Novaja gazeta“ ilustruje kako ta „milenijumska generacija“ izlazi na scenu: mnogi prave selfije svojim pametnim telefonima, a jedan od njih kaže: „To je za muzej revolucije!“

Među demonstrantima je bilo mnogo mladih, među kojima i značajan broj srednjoškolaca. Tverska ulica u Moskvi sa svojim sajber kafeima, za mladež je atraktivnija od šest kilometara udaljenog parka Sokolniki ili Lublin, gde su demonstracije bile odobrene.

Policija je demonstrante opominjala da prisustvuju nesankcionisanom skupu, potiskivala ih dalje od građevinskog materijala pripremljenog za rekonstrukciju tog platoa, skidala neke dečake sa Puškinovog spomenika i sa kandelabara – i privela oko 750 ljudi, među kojima i Alekseja Navaljnog. Dok je neka žena grdila policiju u skafanderima, jedan oficir je veselo viknuo: „Avtzak je slobodan. Izvolite. Prevoz besplatan.“

Navaljni je kažnjen sa 20.000 rubalja (oko 350 evra) zbog organizovanja neodobrenog mitinga i 15 dana zatvora zbog suprotstavljanja organima reda. Hitno su se oglasili američki Stejt department i Evropski parlament, na šta su moskovske vlasti saopštile da se na to neće obazirati.

DAČE, JAHTE, VINOGRADI: Neki demonstranti su nosili male žute patke s crvenim kljunom, kakve u Beogradu nose demonstranti protiv fantomskog rušenja u Savamali; neki su nosili transparente sa natpisom „Korupcija krade budućnost“ ili „Prodaj dače, gradi puteve!“; a neki su oko vrata nosili pertlama povezane patike, koje su posle kačili po drveću i kandelabrima.

Te poruke su upućene premijeru Dmitriju Medvedevu, za koga se u propagandno dokumentarnom filmu Fonda za borbu protiv korupcije On nije vaš Dimon tvrdi da je preko lažnog internet naloga kupovao fensi patike, a kao adresu dostave naveo adresu neke dače koja pripada jednom od tajkuna doniranih neprofitnih fondova, kojima upravljaju ljudi od poverenja i tako skrivaju njegovu navodno prikrivenu imovinu (jahte, vinograde i luksuzne dače, snimljene iz vazduha uz pomoć drona). Taj film je od 2. marta do demonstracija navodno viđen 11 miliona puta.

Medvedev nije čak ni odgovorio na te optužbe. Njegova predstavnica za štampu Natalija Timakova je, doduše, još prošle jeseni saopštila da u toj dači u Milkovki kod Plesa, koju pominje Navaljni, premijer Medvedev uz adekvatno obezbeđenje boravi leti, ali ne kao domaćin, već kao gost. Dača je u vlasništvu neprofitnog fonda za izgradnju škola novog pokolenja „Dar“, a 124 hektara lovišta je 2011. za 39,5 rubalja zakupljeno na 49 godina. Sada je Timakova samo rekla da nema smisla komentarisati „istraživanje“ štaba Navaljnog, pošto ono ima otvoreni propagandni karakter.

Film se inače završava pozivom gra-đanima da radi borbe protiv lopova i prevaranata potpisom podrže predsedničku kandidaturu Alekseja Navaljnog na izborima koji će biti održani u martu 2018.

Osnivača Fonda za borbu protiv korupcije, jarosnog blogera Alekseja Navaljnog, sud u Kirovu je, posle mnogo obrta i intervencije Evropskog suda za ljudska prava, 2013. osudio na uslovnu kaznu od tri godine zatvora, zbog toga što je kao savetnik gradonačelnika Kirova uticao na direktora „Kirovljesa“ da potpiše štetni ugovor koji je doveo do značajnog odliva novca iz državnog preduzeća. Zbog te presude samo ustavni sud zna da li će Navaljni uopšte moći da se kandiduje.

LUTANJA: Navaljni je inače mnogo politički lutao. S Marijom Gajdar je bio inicijator omladinskog pokreta „DA“, pa koordinator projekta „Milicija s narodom“, potom je bio član i funkcioner liberalno-proevropske partije Jabloko, iz koje je isključen zbog nanošenja političke štete toj partiji i nacionalističke delatnosti; pa je postao suosnivač nacionalno-demokratskog pokreta „Narod“, a potom i Partije progresa, koja nije uspela da se registruje.

Prema istraživanju agencije VCIOM, Navaljni može da računa na oko osam odsto glasova.

On je, inače, uticajniji u većim gradovima, zauzeo je drugo mesto na izborima za gradonačelnika Moskve sa 27 odsto glasova, iza Sergeja Sobjanina iz Jedinstvene Rusije, koji je osvojio 51 odsto. Kandidovanje Navaljnog za gradonačelnika tada su pomogli komunisti, koji su i sada tražili da se povodom dokumentarnog filma o Medvedevu pokrene parlamentarna istraga. Deputat Dume iz KPRF Valerij Raškin je uz to zahtev za proveru „moguće korupcione delatnosti“ premijera Dmitrija Medvedeva uputio predsedniku Istražnog komiteta Rusije Aleksandru Bastrikinu, a kopije direktoru FSB Aleksandru Bortnikovu, ministru unutrašnjih poslova Vladimiru Kolokoljcevu – i generalnom prokuratoru Juriju Čajki.

Fond Alekseja Navaljnog objavio je i film o navodnoj povezanosti sinova javnog tužioca Čajke s kriminalom, koji je na društvenim mrežama videlo preko pet miliona ljudi. Nadležni su odgovorili da Jurij Čajka ne može odgovarati za postupke svojih punoletnih sinova.

Kao neko ko govori ono što oni vole da čuju, za zapadne medije Navaljni je postao interesantniji i od Garija Kasparova i Ksenije Sobčak zajedno. Interesantan je i američkim kongresmenima, koji su ga svojevremeno pozvali na javno saslušanje o korupciji u Rusiji, kojom prilikom je navodno savetovao da SAD uvedu sankcije krugu biznismena bliskih Putinu, što će ga u novohladnoratovskoj atmosferi „sigurno“ preporučiti biračima u Rusiji.

Vjačeslav Danilov, direktor Centra za političke analize, smatra da vlast poznaje situacije kakve inicira Navaljni i da će verovatno gledati da ih preseče. Sve u svemu, ako se ne računa povećano prisustvo omladine, ničeg zapravo novog i nije bilo, pogotovu ne u odnosu na proteste ruskih prozapadnih liberala 2011–2012. koji su, inače, počinjali i završavali se, manje-više, kao stihijski.