Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše Fajnenšl tajms.
Kako se navodi, postavlja se pitanje da li Kijev ima dovoljno kapaciteta da zadrži ostatak teritorije, a tu mogućnost otežava i eventualna pobeda republikanca Donalda Trampa na izborima u SAD u novembru, budući da je on više puta govorio o opciji brzog kraja rata.
Američki list je preneo da se pojedini američki i evropski zvaničnici nadaju da će Tramp, u slučaju da osvoji novi mandat u Beloj kući, sprečiti sporazum koji bi ugrozio evroatlantsku bezbednost u budućnosti.
Međutim, kako rat na Bliskom istoku eskalira, čak i neke zapadne prestonice koje su ranije insistirale na potrebi vojne pobede nad Rusijom preispituju ciljeve, dok se neki kijevski zvaničnici takođe privatno žale da im nedostaje osoblje, vatrena moć i podrška Zapada da ponovo zauzmu okupiranu teritoriju.
Takva situacija je dovela do toga da se iza zatvorenih vrata govori o sporazumu po kome će Ruska Federacija zadržati kontrolu nad okupiranim teritorijama, piše FT.
„Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Nastavak hladnog rata
U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
„To bi zahtevalo od Sjedinjenih Država i njihovih partnera da rasporede ogromne i skupe snage i ostave ih u stilu hladnog rata“, navodi se u članku.
Kako se dodaje, druga opcija je da ruski predsednik Vladimir Putin pristane na pregovore i prihvati integraciju ostatka Ukrajine u zapadne strukture, iako je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO bio jedan od vojnih ciljeva Kremlja, prenosi Tanjug.
Fajnenšl tajms takođe dovodi u pitanje da li Putin ima podsticaj da pristane na pregovore o miru ako veruje da ruska vojska još uvek može da osvoji više teritorija.
Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozef Borelj je upozorio da će se, ukoliko Zapad ukine podršku Ukrajini, rat završti za 15 dana ruskom pobedom.
Izvor: Fajnenšl tajms
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
