Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše Fajnenšl tajms.
Kako se navodi, postavlja se pitanje da li Kijev ima dovoljno kapaciteta da zadrži ostatak teritorije, a tu mogućnost otežava i eventualna pobeda republikanca Donalda Trampa na izborima u SAD u novembru, budući da je on više puta govorio o opciji brzog kraja rata.
Američki list je preneo da se pojedini američki i evropski zvaničnici nadaju da će Tramp, u slučaju da osvoji novi mandat u Beloj kući, sprečiti sporazum koji bi ugrozio evroatlantsku bezbednost u budućnosti.
Međutim, kako rat na Bliskom istoku eskalira, čak i neke zapadne prestonice koje su ranije insistirale na potrebi vojne pobede nad Rusijom preispituju ciljeve, dok se neki kijevski zvaničnici takođe privatno žale da im nedostaje osoblje, vatrena moć i podrška Zapada da ponovo zauzmu okupiranu teritoriju.
Takva situacija je dovela do toga da se iza zatvorenih vrata govori o sporazumu po kome će Ruska Federacija zadržati kontrolu nad okupiranim teritorijama, piše FT.
„Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Nastavak hladnog rata
U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
„To bi zahtevalo od Sjedinjenih Država i njihovih partnera da rasporede ogromne i skupe snage i ostave ih u stilu hladnog rata“, navodi se u članku.
Kako se dodaje, druga opcija je da ruski predsednik Vladimir Putin pristane na pregovore i prihvati integraciju ostatka Ukrajine u zapadne strukture, iako je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO bio jedan od vojnih ciljeva Kremlja, prenosi Tanjug.
Fajnenšl tajms takođe dovodi u pitanje da li Putin ima podsticaj da pristane na pregovore o miru ako veruje da ruska vojska još uvek može da osvoji više teritorija.
Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozef Borelj je upozorio da će se, ukoliko Zapad ukine podršku Ukrajini, rat završti za 15 dana ruskom pobedom.
Izvor: Fajnenšl tajms
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
