Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše Fajnenšl tajms.
Kako se navodi, postavlja se pitanje da li Kijev ima dovoljno kapaciteta da zadrži ostatak teritorije, a tu mogućnost otežava i eventualna pobeda republikanca Donalda Trampa na izborima u SAD u novembru, budući da je on više puta govorio o opciji brzog kraja rata.
Američki list je preneo da se pojedini američki i evropski zvaničnici nadaju da će Tramp, u slučaju da osvoji novi mandat u Beloj kući, sprečiti sporazum koji bi ugrozio evroatlantsku bezbednost u budućnosti.
Međutim, kako rat na Bliskom istoku eskalira, čak i neke zapadne prestonice koje su ranije insistirale na potrebi vojne pobede nad Rusijom preispituju ciljeve, dok se neki kijevski zvaničnici takođe privatno žale da im nedostaje osoblje, vatrena moć i podrška Zapada da ponovo zauzmu okupiranu teritoriju.
Takva situacija je dovela do toga da se iza zatvorenih vrata govori o sporazumu po kome će Ruska Federacija zadržati kontrolu nad okupiranim teritorijama, piše FT.
„Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Nastavak hladnog rata
U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
„To bi zahtevalo od Sjedinjenih Država i njihovih partnera da rasporede ogromne i skupe snage i ostave ih u stilu hladnog rata“, navodi se u članku.
Kako se dodaje, druga opcija je da ruski predsednik Vladimir Putin pristane na pregovore i prihvati integraciju ostatka Ukrajine u zapadne strukture, iako je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO bio jedan od vojnih ciljeva Kremlja, prenosi Tanjug.
Fajnenšl tajms takođe dovodi u pitanje da li Putin ima podsticaj da pristane na pregovore o miru ako veruje da ruska vojska još uvek može da osvoji više teritorija.
Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozef Borelj je upozorio da će se, ukoliko Zapad ukine podršku Ukrajini, rat završti za 15 dana ruskom pobedom.
Izvor: Fajnenšl tajms
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
