Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše Fajnenšl tajms.
Kako se navodi, postavlja se pitanje da li Kijev ima dovoljno kapaciteta da zadrži ostatak teritorije, a tu mogućnost otežava i eventualna pobeda republikanca Donalda Trampa na izborima u SAD u novembru, budući da je on više puta govorio o opciji brzog kraja rata.
Američki list je preneo da se pojedini američki i evropski zvaničnici nadaju da će Tramp, u slučaju da osvoji novi mandat u Beloj kući, sprečiti sporazum koji bi ugrozio evroatlantsku bezbednost u budućnosti.
Međutim, kako rat na Bliskom istoku eskalira, čak i neke zapadne prestonice koje su ranije insistirale na potrebi vojne pobede nad Rusijom preispituju ciljeve, dok se neki kijevski zvaničnici takođe privatno žale da im nedostaje osoblje, vatrena moć i podrška Zapada da ponovo zauzmu okupiranu teritoriju.
Takva situacija je dovela do toga da se iza zatvorenih vrata govori o sporazumu po kome će Ruska Federacija zadržati kontrolu nad okupiranim teritorijama, piše FT.
„Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Nastavak hladnog rata
U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
„To bi zahtevalo od Sjedinjenih Država i njihovih partnera da rasporede ogromne i skupe snage i ostave ih u stilu hladnog rata“, navodi se u članku.
Kako se dodaje, druga opcija je da ruski predsednik Vladimir Putin pristane na pregovore i prihvati integraciju ostatka Ukrajine u zapadne strukture, iako je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO bio jedan od vojnih ciljeva Kremlja, prenosi Tanjug.
Fajnenšl tajms takođe dovodi u pitanje da li Putin ima podsticaj da pristane na pregovore o miru ako veruje da ruska vojska još uvek može da osvoji više teritorija.
Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozef Borelj je upozorio da će se, ukoliko Zapad ukine podršku Ukrajini, rat završti za 15 dana ruskom pobedom.
Izvor: Fajnenšl tajms
Najpoznatija plaže Australije pretvorila se u mesto horora kada su napadači zapucali na ljude koji su se tu zatekli. Njihov cilj: jevrejska zajednica. Prema najnovijim podacima poginulo je 16 ljudi, a ranjeno 38
Ukrajina je na insistiranje Rusije odustala od strateškog cilja da se priključi NATO-u. "To je kompromis sa naše strane“, rekao je Volodimir Zelenski uoči mirovnih pregovora sa američkim izaslanicima u Berlinu
Američka Filmska akademija je, svesno ili ne, nagradivši sa pet Oskara film „Anora“ otvorila diskusiju: šta znamo o prostituciji u svetu? Odakle i zašto dolazi oko 50 miliona, često maloletnih žena i dece prinuđenih na seksualnu eksploataciju? Kako taj problem može da se reši?
U grozničavoj potrazi za napadačem koji je ubio dvoje studenata, a devetoro njih ranio učestvuje više od 400 pripadnika snaga reda
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
