Zakonom zaštićeno skoro 200 plaža širom Grčke

Zajedničku ministarsku odluku kojom se definišu „netaknute plaže “ u Grčkoj potpisali su ministar ekonomije Kostis Hatzidakis i ministar za životnu sredinu i energetiku Thodoros Skilakakis,. Reč je o 198 plaža širom Grčke koje su u okviru mreže Natura 2000 i na kojima će biti zabranjene koncesije, a samim tim i postavljanje suncobrana i ležaljki.

„Glavni cilj propisa, koji smo utvrdili ovim zakonom je kombinacija zaštite životne sredine sa održivim razvojem. Na kraju krajeva, životna sredina je vredna komponenta grčkog turističkog proizvoda”, rekao je ministar ekonomije Kostis Hatzidakis.

On objašnjava da je cilj efikasnost, zbog čega sada sprovode opšti okvir zaštite „netaknutih plaža“, koji će biti na snazi dok se ne izrade Posebne studije životne sredine naručene za Natura 2000 područja.

„Uvodimo red na javnu imovinu , sa strogim okvirom pravila, kazni i obaveza za koncesionare, pojačanim sistemom kontrole, transparentnošću i odlučnošću da se zakon sprovodi”, istakao je Hatzidakis.

Ministar životne sredine i energetike Todoros Skilakakis je naglasio da odluka o takozvanim „netaknutim plažama“ predviđa da se one neće davati u turističku eksploataciju, jer je na tim plažama prioritet ekološki, a ne razvojno-investicioni aspect.

Neke od najlepših plaža biće bez ležaljki

Mnoge takve plaže nalaze se na ostrvima Krit, Alonisos, Evia, Folegandros, Kalimnos, ali i na kontinentalnom delu Grčke, pre svega na Peloponezu. Skoro 40 „netaknutih plaža“ je na Dodekanezima, 13 na Karpatosu.

Neki od najlepših priobalnih predela koji obuhvataju zaštićena prirodna područja su poluostrvo Gramvusa na Kritu, gde se nalazi i najpoznatija plaža Balos, Elafonisos na Peloponezu, Kufonisia na Kikladima.

Natura 2000 je ekološka mreža Evropske Unije koja obuhvata područja važna za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i ekoloških oblasti.

Zabranjeno korišćenje morske obale i plaže

„Netaknute plaže“ su određene po preporuci Organizacije za prirodno okruženje i klimatske promene. Kriterijumi za ovakve plaže su značajno prisustvo staništa zaštićenih nacionalnim, ili zakonima Evropske Unije, retke endemske vrste flore i faune, obavljanje važnih ekoloških funkcija za zaštićene vrste, njihovo označavanje kao ključna područja biodiverziteta, prisustvo važnih ekosistema kojima su potrebni zaštita i očuvanje.

Na ovim plažama je novim zakonom zabranjeno davanje prava na korišćenje morske obale i plaže, kao i svaka druga radnja koja može ugroziti njihovu morfologiju i integritet u pogledu ekoloških funkcija.

Posebno se zabranjuje prisustvo motornih vozila, organizacija događaja sa učešćem više od deset ljudi, muzika ili proizvodnja drugih zvukova korišćenjem uređaja za električnu reprodukciju ili pojačavanje, postavljanje mobilnih elemenata, kao što su stolovi, suncobrani, ležaljke I slično, zatim  obavljanje delatnosti koje služe kupačima ili rekreaciji stanovništva, za iznajmljivanje morske opreme za rekreaciju, rad samohodne ili priključne mobilne stanice za osveženje.

Kazne do 60.000 evra

Putem digitalne aplikacije „Moja obala” građani će moći da podnesu pritužbe za samovoljno zauzimanje grčkih plaža ili za prekoračenje koncesije, uz kazne od 2.000 do 60.000 evra.

Novim pravilnikom koji uređuje javnu imovinu na plažama, građanima se obezbeđuje pristup moru i uspostavlja se transparentnost u koncesiji obale i plaže, uz zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju nadležnih ministarstava.

Novim zakonom predviđeno je da se koriste nove tehnologije (dronovi, sateliti) kako bi kontrola plaža od strane države bila efikasnija. Istovremeno, stvara se integrisani kontrolni mehanizam, sa mešovitim nivoima kontrole, od strane službenika Ministarstva narodne privrede i finansija, Službe za nekretnine, opštine, Ekonomske policije, policije i tužilaštva.

Garancija transparentnosti

Predviđen je novi postupak sprovođenja elektronskih licitacija od strane Službe za nekretnine za koncesiju obale i plaže, sa početnom cenom koja se utvrđuje objektivno. Detaljno su definisane obaveze koncesionara za usluge građana, bezbednost plaže i garanciju pristupačnosti.

Počev od 2024. godine, sve licitacije za koncesiju priobalnih i plažnih delova sprovodiće Služba za zemljište, a ne opštine, kako je to ranije bio slučaj. Proces će se odvijati digitalno putem elektronske platforme koja garantuje transparentnost i isključuje bilo kakve intervencije i korupciju.

Oglas će biti postavljen na platformi i internet stranici nadležne opštine najmanje dvadeset dana pre datuma aukcije. Platforma će postaviti podatke svake koncesije, trajanje, uslove koncesije i vreme postavljanja i uklanjanja mobilnih elemenata.

Aukcije koje će biti održane ove godine, prilikom prve primene zakona, biće završene do 15. maja. Od 2025. godine pa nadalje procedure će biti završene do 31. marta.

Najmanje pola plaže mora ostati slobodno

Postavljene su granice na plažama koje će biti date u eksploataciju kako bi se obezbedio prolaz građana i da ima dovoljno slobodnog prostora. Naime, najmanje 50% plaže mora ostati slobodno, a istovremeno površina svake koncesije ne može biti veća od 500 kvadratnih metara.

Suncobrani i ležaljke mogu zauzeti do 60% dodeljene površine, odnosno 30% za plaže koje se nalaze u Natura zonama koje nisu označene kao „netaknute“. Između koncesija mora postojati razmak od najmanje 6 metara (3 metra sa svake strane, ili 4 metra u slučaju preduzeća koja posluju u susednim zgradama), a suncobrani moraju biti najmanje 4 metra od mora.

Takođe nije dozvoljen zakup plaže kada je njena dužina ili širina manja od 4 metra ili kada je ukupna površina obale manja od 150 kvadratnih metara.

„Pokret peškira”

Do uvođenja novih zakona o koncesiji obale došlo je nakon prošlogodišnjih protesta građana, koje su podrali i turisti. T

akozvani „Pokret peškira”, odnosno protesti lokalnog stanovništva u Grčkoj protiv ugostitelja i kompanija koji zauzimaju prostor na plažama ležaljkama, proširio se prošle godine sa popularnog turističkog ostrva Paros i na druga ostrva i plaže širom Grčke.

Plaže u Grčkoj predstavljaju javni prostor, ali sve veći broj firmi dobijao je dozvole da na njima iznajmljuje ležaljke i suncobrane koje postavljaju duž čitave plaže.

„Plaže su bile toliko pune nameštaja da mnogi ljudi koji nisu želeli da sede na krevetu ili u stolici, više nisu imali drugog mesta za sunčanje”, rekla je tada jedna od organizatora pokreta Eleni Adrijanopulu.

Građani su tada istakli da cene za dve ležaljke i suncobran često idu do 100 evra po danu, a da se u mnogim slučajevima firme šire daleko izvan dogovorenog područja plaže, ostavljajući malo prostora za one koji žele da stave peškir i da se sunčaju besplatno.

Mnogi grčki ugostitelji na proteste odgovarali su komentarom da se oni staraju o održavanju delova plaže koje su zauzeli, dok ostatak ostaje pun smeža, jer o njima ne vode računa ni opština ni turisti koji na njima borave.