Vrelina i bes

U gradu su u poslednjih nedelju dana eksplodirala 22 automobila bombe, u jednom danu (prošlog petka) čak deset. U Musajibu, nedaleko od Bagdada između Hile i Karbale, poginulo je oko stotinu šiita. Čini se da su snage otpora prešle na novu, ambiciozniju taktiku. I prošlog leta, kao i u leto 2003. godine, nasilje je bilo u porastu, ali ne u ovolikoj meri. Kao da paklena vrelina pojačava bes i želju za nasiljem.

Iz pilotske kabine Bagdad ispod nas ličio je na veliku razlivenu crnu mrlju od mastila. Nazirala se traka puta koji vodi na jug. Nakon američke invazije na Irak ovim putem se stizalo u Bagdad. Već početkom prošle godine postalo je previše opasno, pa smo morali da idemo avionom.

ZLOGLASNI PUT: Piloti su se zgledali i avion je naglo zaronio ka pisti vojnog aerodroma na jugozapadnoj strani mrlje od mastila. Ispravili smo se, zatim se avion tako naglo nagnuo nalevo da su sve stvari popadale na pod. A potom nagli zaokret na suprotnu stranu i sletanje je počelo. Tokom dugog leta piloti jedva da su prozborili koju reč sa mnom. Od kada je pre šest meseci severno od Bagdada oboren RAF-ov „herkules“, posada se potpuno usredsređuje na svoj posao i na to da sletanje bude bezbedno. Vrata aviona su se otvorila, mi smo se teturajući iskrcali. Napolju je bilo toplo kao u rerni. Više od 50° Celzijusa, iako je odavno prošlo podne. Sunce je sijalo ljutito kroz izmaglicu, crveno i upaljeno kao neka grozna rana. Pred nama je bila najopasnija deonica puta na svetu: autoput od aerodroma do grada. Upravo su duž tog dela puta otkrivena dva automobila bombe.

Uočio sam još jednu novinu otkako sam poslednji put bio u Bagdadu, pre nekoliko meseci: duž puta patrolira iračka policija i pretresa kola određene marke i boje. Tako su i pronašli one dve bombe pre nego što su aktivirane. Ipak, brojnije policijske snage nisu osujetile bombaške napade: naprotiv, sada su policijske patrole postale omiljena meta napadača.

Obilazim Bagdad bar četiri puta godišnje da vidim kako se stvari razvijaju. Od svrgavanja Sadama Huseina s vlasti u maju 2003. i ulaska koalicionih snaga u glavni grad, kada je objavljeno da je rat završen, u Bagdadu sam bio jedanaest puta. Situacija je svaki put bila gora nego pre.

NEISCRPNA LISTA: Nedugo posle izbora u januaru, kada je Irak dobio novu vladu, izgledalo je da se situacija poboljšava. A potom je, nakon nekoliko nedelja zatišja, broj napada naglo porastao. Od maja 2003. godine nikad nije bilo gore. Lista bombaša samoubica je nepresušna, kako se čini.

Izgleda da se vode borbe na dva fronta. U prvoj učestvuju pripadnici partije Baas, koje je Sadam Husein prethodno organizovao i snabdeo velikom količinom oružja i novca. Na njihovoj meti su mahom pripadnici iračke policije i vojske, a u manjoj meri pripadnici američkih i britanskih snaga. Ovo je snažnija i bolje opremljena grupacija od dve vodeće snage otpora u Iraku. Drugu čine ekstremisti, okupljeni, kako se pretpostavlja, oko Abu Musaba al Zarkavija koji je prošle godine objavio da je povezan sa Al kaidom. Islamski ekstremisti slili su se u Irak iz inostranstva da pomognu njegovim snagama. Obaveštajni krugovi u Bagdadu kažu da se ove snage pretvaraju da su aktivnije nego što jesu, jer često preuzimaju odgovornost za napade bez obzira na to da li su u njima učestvovali ili ne. Ali, ruku na srce, sve ovo je i dalje u sferi nagađanja.

GRAĐANSKI RAT: Neko se, međutim, namerio na šiitske muslimane. Prošlog petka je u Musadžibu napad izvršio bombaš samoubica koji je prethodno oteo cisternu s benzinom. Cisterna je eksplodirala tik uz šiitsku džamiju. Pripadnici obe frakcije napadača mahom su iz redova sunitskih muslimana, bilo da su članovi partije Baas ili simpatizeri Al kaide, i kao da veruju da bi imali velike koristi od toga da između šiita i sunita izbije pravi građanski rat.

Iako je delovalo da su izbori u januaru popravili situaciju, ona se bar u jednom pogledu znatno pogoršala. Pošto su suniti mahom bojkotovali izbore, vlast sada uglavnom drže dve druge glavne grupacije u zemlji, šiiti i Kurdi.

Američka i britanska vlada smatraju da je invazija na Irak donela zemlji oslobođenje, jer je svrgnut jedan gnusan režim. Međutim, stanje se neprekidno pogoršava. Kada pogledate statistiku, ovde svakodnevno u proseku gine isti broj ljudi koliko ih je poginulo u nedavnim eksplozijama u Londonu. Ovde se građanski rat vodi uz pomoć bombaša samoubica, napadima iz zasede, hicima u glavu, dok strane vojne snage stoje po strani, nemoćne da obustave nasilje. Na ovakav razvoj situacije nisu računali.

Sadam na sudu

Posle više od 19 meseci u američkom pritvoru, Sadam Husein ponovo se pojavio pred sudom, gde je suočen sa prvom od desetak optužnica za zločin protiv čovečnosti. Prva ga tereti za ubistvo oko 150 iračkih muškaraca u Dudžailu, gradiću udaljenom pedesetak kilometara severno od Bagdada. Ova ubistva su se dogodila 1982, jer je Sadam Husein naredio napad na meštane Dudžaila nakon što je tamo propao atentat na njega u julu 1982. U odmazdi je pobijeno oko 150 i muškaraca, a na hiljade civila je odvedeno u zarobljeništvo u pustinjsko utvrđenje blizu granice sa Saudijskom Arabijom. Čitav grad, u kome je živelo mahom šiitsko stanovništvo, uništen je kao i stotine hektara useva. Glavni tužilac Specijalnog suda Raid Džuhi kaže da će datum početka suđenja biti naknadno objavljen, ali se očekuje da će to biti sredinom septembra, kako bi odbrana imala vremena da se pripremi. Istovremeno će se suditi i trojici njegovih najbliskijih saradnika, Sadamovom polubratu Barzanu Ibrahimiju al Tikritu, bivšem šefu zloglasne tajne službe Muhabarat, Tahiju Jasanu Ramadaniju, potpredsedniku vlade i partije Baas, i Avadu Hamadu Badru al Bandaru, bivšem predsedniku Revolucionarnog suda.

Tužilaštvo je u pripremi optužnice saslušalo više od 7000 svedoka i pregledalo milione stranica državnih dokumenata. Za ovaj zločin irački zakon predviđa smrtnu kaznu.

D. A.