Gruzija želi da postane članica Evropske unije, ali ne želi da preuzme ono što predstavnici vlade nazivaju „LGBTQ+ propagandom“ i „pseudoliberalnim vrednostima“. Vladajuća stranka „Gruzijski san“ nedavno je predložila dopunu ustava kojom bi trebalo da se „štite porodične vrednosti i maloletnici“, piše Dojče Vele.
Mamuka Mdinaradze, predsednik poslaničke grupe stranke „Gruzijski san“, kaže da bi ustavna promena trebalo da definiše brak isključivo kao „ujedinjenje samostalnog genetskog muškarca i samostalne genetske žene“.
„A ako neko želi da nam nametne istopolni brak“, kaže Mdinaradze, „onda ćemo da kažemo: to zabranjuje naš ustav.“
Poznavaoci situacije procenjuju da će promene biti usvojene tek kasnije ove godine, verovatno tek nakon izbora u oktobru. Ako budu prihvaćene, to se neće odnositi samo na istopolne brakove. Onda bi i svako okupljanje u vezi s LGBTQ+ osobama bilo protivzakonito, zabranjene bi bile i sve mere izjednačavanja prava homoseksualnih i heteroseksualnih osoba, kao i usvajanje dece od strane istopolnih parova.
Oružje u predizbornoj kampanji
Opozicioni političari i grupe civilnog društva osuđuju tu inicijativu za promenu ustava i kažu da je populistička. Neki smatraju da vladajuća stranka instrumentalizuje konzervativne stavove stanovništva kako bi na parlamentarnim izborima u oktobru osvojila više glasova. To ima posledice i po opoziciju.
„Opozicija dospeva u izuzetno tešku situaciju. Ako se založi za prava LGBTQ+ osoba, to bi moglo da joj naškodi na izborima, jer je gruzijsko društvo prilično konzervativno“, kaže za DW Korneli Kakačija, profesor političkih nauka i direktor Gruzijskog instituta za politiku u Tbilisiju.
U ovom trenutku teško je da li će „Gruzijski san“ moći to da progura u parlamentu, kaže stručnjak za ustavno pravo Vakhušti Menabde.
„Oni nemaju dovoljno poslanika za promenu ustava, ali ne može se isključiti da će na svoju stranu da pridobiju neke opozicione političare“, kaže Menabde.
Menabdea zabrinjava pre svega to što bi takva promena ustava mogla da podeli gruzijsko društvo i raspali sukobe između pojedinih društvenih grupa.
Strani agenti
Predlozi iz Tbilisija slični su onima koje je nedavno usvojila Moskva. Kritičari optužuju premijera Irakliju Kobačidzea, koji je na toj dužnosti od februara, da svoju zemlju želi više da približi Rusiji.
Vlada Gruzije je već sledila Rusiju, pokušavši da uvede tzv. zakon o „stranim agentima“. Po njemu bi organizacije koje više od 20 odsto svojih prihoda dobijaju iz inostranstva morale da se registruju kao „strani agenti“. U stvari, takvi zakoni su, kako tvrde aktivisti za ljudska prava, usmereni protiv opozicionih grupa i inicijativa civilnog društva. Nakon masovnih, a delom i nasilnih demonstracije prošle godine, vlada u Tbilisiju je taj zakon suspendovala.
Sada predloženu promenu ustava o LGBTQ+ osobama mnogi vide kao novo izdanje „ruskog zakona“. Jer, „činjenica je da nijedna zemlja na svetu nema interesa za protivdemokratskim razvojem u Gruziji – osim Rusije. Zato to vidim kao ’ruski zakon’“, rekao je za „Radio slobodna Evropa“ Pata Zakarejšvili, bivši gruzijski ministar za pomirenje i građansku jednakost.
Nasilje protiv LGBTQ+
Uprkos nastojanjima da uđe u Evropsku uniju, gruzijsko društvo sklono je konzervativnim vrednostima. Gruzijska pravoslavna crkva je na primer jedna od najvažnijih institucija te zemlje i ona igra presudnu ulogu i u politici i u društvu.
Prema istraživanju komisije UN za prava žena iz 2022. godine, 56 odsto ljudi u Gruziji smatra da prava LGBTQ+ osoba moraju biti zaštićena. Ali, oni istovremeno izjavljuju i da „pripadnici te grupe ne bi trebalo svoj način života da nameću drugima“.
U julu 2023. desno-ekstremni demonstranti napali su „Tbilisi Prajd“. Povređeno je više desetina osoba, među kojima je bilo i novinara, a povorka je morala da bude otkazana. Organizatori „Tbilisi Prajda“ optužuju Ministarstvo unutrašnjih poslova i antizapadne grupe da su inscenirali koordinisane napade.
Uslovi za članstvo u EU
„Od Gruzije se, kao kandidatkinje za pristup Evropskoj uniji, očekuje da svoje zakone uskladi s pravom EU“, saopštila je delegacija Unije u Gruziji.
„Zemlja-kandidatkinja za pristup mora da ima stabilne institucije, kako bi garantovala poštovanje ljudska prava i zaštitu manjina, što su uslovi za članstvo u Evropskoj uniji“, saopšteno je iz delegacije EU.
U decembru prošle godine predsednici država i vlada EU dodelili su Gruziji kandidatski status. Evropska komisija je pritom postavila devet uslova, među kojima su: suprotstavljanje političkoj podeli zemlje, bolja zaštita ljudskih prava i sprečavanje mešanja spolja u unutrašnju politiku. Izgleda da predložena promena ustava nije u skladu s tim uvetima.
Vlada u Tbilisiju pokušava da balansira između dva suprotna cilja, ocenjuje politikolog Kroneli Kakačija.
„Da bi opstala na vlasti, vladajuća stranka mora i da ostane na kursu EU, jer to podržava više od 80 odsto Gruzijaca. Istovremeno oni, su počeli da Briselu diktirati sopsteven uslove – oni žele da budu kao mađarski premijer Viktor Orban“, kaže Kakačija.
Orban ima dobre odnose sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom i u više navrata je blokirao pomoć Ukrajini. „Ali, Mađarska je već članica EU“, napominje Kakačija.
