Politički Berlin je šokiran svađom koja je prošlog petka izbila u Ovalnoj sobi Bele kuće između američkog predsednika Trampa i ukrajinskog predsednika Zelenskog. Zato namerava da uloži milijarde evra u odbranu
Nemačka je politički u šoku. Ekonomski najjačoj zemlji Evrope postalo je jasno kao nikada do sada da se geopolitička situacija suštinski menja. Da se odavno promenila.
Sada su svi relevantni političari Nemačke zaokupljeni grozničavim traženjem odgovora na promene koje se odvijaju izuzetno brzo. Trenutno to znači jasnije pozicioniranje u odnosu na Sjedinjene Države i Rusiju. I dodatno naoružavanje, piše DW.
„SAD su već duže vreme nepouzdane“
Ugledni politikolog Karlo Masala procenjuje da za Evropu „SAD u dogledno vreme neće biti pouzdan partner kada je reč o vrednostima i interesima“. Taj profesor na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu to je izjavio u ponedeljak (3. mart) za Dojčlandfunk.
Ipak, dodao je: „Sigurno će u nekim slučajevima imati više zajedničkih interesa s nama nego s drugima. Verujem da bi onda nezavisna i suverena Evropa u takvim slučajevima bila atraktivnija za SAD.“
„SAD bezbednosni rizik za Evropu“
Pozadina ove rasprave je skandal u Beloj kući koji se desio u petak (28. februar) kada je američki predsednik Donald Tramp pred uključenim kamerama i u prisustvu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog faktički otkazao solidarnost s Ukrajinom.
Klaudija Major iz Fondacije nauka i politika (SWP) kaže: „Moramo da priznamo da se naš najvažniji saveznik sada više ne ponaša kao saveznik, već postaje bezbednosni rizik za Evropu“.
Šolc u Londonu u senci Makrona i Starmera
Sve se to događa u vremenu kada Nemačka posle vanrednih parlamentarnih izbora još nije formirala novu vladu. Verovatno će novi kancelar biti lider Demohrišćana Fridrih Merc. Taj političar još nikada nije imao javnu funkciju. Nemačka se baš sad nalazi u toj prelaznoj fazi.
Na samitu u Londonu tempo su diktirali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, a ne nemački kancelar Olaf Šolc koji je pri kraju svog mandata. Pariz i London su stali iza ukrajinskog predsednika Zelenskog i predložili plan obustavljanja borbenih dejstava između Ukrajine i Rusije.
Uzdržanost Nemačke ima razlog, jer Šolc posle poraza na izborima nema puni kapacitet kao kancelar. U Nemačkoj politička kultura nalaže da se kancelar koji uskoro predaje dužnost nasledniku uzdrži od dalekosežnih odluka, a sve što bi Šolc rekao u Londonu imalo bi karakter dalekosežnog stava.
Šef nemačkih Socijaldemokrata (SPD) Lars Klingbajl rekao je da u ovim prelomnim vremenima Nemačka ne stoji po strani, pa je Šolc ipak otputovao u London i video se sa Zelenskim. „Naredna nemačka vlada imaće veliku odgovornost u evropskoj politici. Zajedno sa Poljskom i Francuskom sačinjavaće trio zemalja koji će biti odlučujući za uspostavljanje stabilnosti u Evropi“, rekao je on.
U Berlinu se nagađa da bi Klingbajl u slučaju koalicije Demohrišćana (CDU/CSU) sa Socijaldemokratama mogao da postane ministar spoljnih poslova. On je svađu u Ovalnoj sobi nazvao pozivom na buđenje.
Za Bundesver 400 milijardi evra?
Politički Berlin se svakako probudio. Odjednom se diskutuje o merama koje pre izvesnog vremena nisu bile ni zamislive. Reč je o novom ogromnom finansijskom programu koji bi osposobio Bundesver da zajedno s ostalim evropskim saveznicama odbrani zemlju bez učešća Sjedinjenih Država.
Taj program bi morao i da uračuna sredstva koja bi nadoknadila potpuni ili delimični izostanak američke podrške Ukrajini. Spominju se sume od 400 milijardi evra, iako je prošle nedelje bilo reči o 200 milijardi evra. To Nemačka svakako ne može da finansira iz tekućeg budžeta, već mora da se zaduži preko granice propisane nemačkim Ustavom. Parlament bi morao da promeni tu ustavnu odredbu.
Odluka moguća samo u starom sastavu parlamenta
Bundestag bi, međutim, to morao da odluči tvotrećinskom većinom – i to stari saziv parlamenta koji je izabran 2021. U novom sazivu nema dvotrećinske većine zbog jačanja delom ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i Levice. Nema puno vremena, jer novi Bundestag mora da se okupi najkasnije 24. marta.
Merc namerava da formira demohrišćansko-socijaldemokratsku vladu do Uskrsa, ali najpre mora da dogovori koaliciju sa SPD-om. On je u ponedeljak u Berlinu najavio: „Hoćemo da uradimo nešto za Bundesver i to je najkasnije posle vašingtonskih događaja u Beloj kući u petak postalo više nego jasno. Ali još nemamo dogovor. Ne mogu da prognoziram.“
Merc i Šolc razgovaraju u sredu
Merc je time demantovao vest da će Bundestag u naredni ponedeljak (10. mart) doneti odluku o rekordnom ulaganju u nemačku vojsku. Pritisak na sve aktere da se dogovore o takvoj investiciji veći je nego ikad. Socijaldemokrate su otkazali sve termine ove nedelje u nameri da se usredsrede na razgovore o formiranju vlade.
U sredu (5. mart) kancelar Olaf Šolc će se sastati sa svojim verovatnim naslednikom Fridrihom Mercom, kako bi se dogovorili o narednim koracima. Među glavnim pitanjima jedno je posebno važno: kako da se Nemačka sama pobrine za svoju bezbednost, o kojoj su od 1945. brinule Sjedinjene Države?
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Alternativa za Nemačku (AfD) sa podrškom od 27 do 29 odsto ubedljivo vodi u anketama. Tu desničarsku partiju je nemačka obaveštajna služba u pet saveznih pokrajina ocenila kao “dokazano ekstremističku”. Ka pobedi na izborima vodi je kopredsednica Alis Vajdel
Na protestu u subotu velika bista albanskog premijera Edija Rame oborena je uz pomoć konopca. Taj čin podsetio je na rušenje spomenika dugogodišnjem komunističkom lideru Enveru Hodži u februaru 1991. godine, događaj koji se u Albaniji tradicionalno obeležava svakog 20. februara
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
