foto: wikipedia.org / us army
Na svakih četrnaest minuta negde u svetu neko strada od metka ispaljenog iz oružja koje je proizveo Hekler&Koh. Najvažniji kupac – nemačka vojska – sada se odriče automatske puške G36 nakon što su na videlo izašle skandalozne manjkavosti tog oružja, što proizvođača iz Oberndorfa može da dovede do bankrota. Iste puške imaju i specijalne jedinice srpske vojske, ali tamo se za sada o spornoj pušci ne izjašnjavaju
Za „Vreme“ iz Bona
Kada je Hekler&Koh 3. decembra 1997. nemačkoj vojsci isporučio prvi kontingent modernih automatskih pušaka pod oznakom G36 u berlinskoj politici još je vredeo moto Nie mehr Krieg (nikad više rat), a slanje nemačke vojske na frontove širom sveta bilo je tabu. Niko tada nije ni sanjao da će se vojnici Bundesvera sa jurišnim puškama Hekler&Koha ubrzo naći na Kosovu pa zatim i na egzotičnim ratištima Avganistana, Somalije ili Malija. Stoga je i puška razvijana za odbranu sopstvene tek ujedinjene teritorije, laka i praktična, osim cevi gotovo cela od plastike. Savršeno osnovno oružje za nemačkog pešadinca, kako se donedavno verovalo. A da nemačka vojska treba da nosi nemačke puške, to je aksiom, otprilike kao što će fudbalska reprezentacija uvek nositi Adidasove dresove. Do danas je Bundesver pazario 180.000 komada G36, skoro svi su i dalje u upotrebi.
Mit o savršenom oružju načeli su dobro obavešteni nedeljnik „Špigel“ i tabloid „Bild“ još pre tri godine. Iz internih dokumenata vojske tada je citirano da se G36 pregreva već nakon stotinak rafalno ispaljenih metaka te da preciznost drastično pada već kada je meta udaljena 200 do 300 metara. Proizvođač je sve to demantovao i nazvao delom sistematske kampanje protiv sopstvenog ugleda dok je Ministarstvo odbrane ćutalo. Uporni mediji su godinu dana kasnije došli do još detaljnijih i alarmantnih podataka – već na 100 metara udaljenosti preciznost hica varira za 50 do 60 santimetara, zbog čega se postavlja pitanje kakve uopšte šanse nemački vojnik ima u okršaju sa recimo talibanima i njihovim starim, ali proverenim kalašnjikovima.
Prvi put je sa zvaničnog mesta nešto rečeno u trenutku nepovoljnom po vladajuće demohrišćane – samo nedelju dana pred parlamentarne izbore u septembru 2013. godine. Tada je međutim Ministarstvo odbrane na čijem je čelu bio Tomas de Mezijer saopštilo da je oružje „pouzdano“ i da nepreciznost odgovara „opštepoznatim zakonima fizike“. Drugim rečima – sve je u redu. Kasnije će „Zidojče cajtung“ preneti da se Ministarstvo odbrane svojski trudilo da eufemizira izveštaje Vojnotehničke centrale za oružje i municiju i da nevolje sa automatom G36 predstavi kao uobičajene nedostatke koje ima svaka puška. Tema u izbornoj godini nije našla mnogo prostora u medijima niti je uticala na rejting demohrišćana koji su nastavili da vladaju sa drugim mlađim partnerom u koalicionoj vladi – umesto liberala, sada su tu socijaldemokrate.
MINISTARKIN RAFAL: Nije zataškavanje skandala oko Hekler &Kohovog automata ni jedini ni najvažniji razlog što je kancelarka Angela Merkel u novom kabinetu diskretno prekomandovala Tomasa de Mezijera iz resora odbrane u resor policije, što je u Nemačkoj prelazak sa konja na magarca. Već dugo se šuška da se Angela Merkel umorila od šefovanja Nemačkom i da 2017. neće juriti novi mandat. Najmoćnija žena sveta je već punih 15 godina na čelu svoje partije, njen suvereni stil nije dozvolio da se razvije previše političara srednjih godina koji bi mogli da je zamene. Međutim, jedna od takvih je upravo aktuelna ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. „Kako je samo simpatično što je svojim poslednjim potezom ministarka demontirala svog možda i najjačeg protivkandidata za sledećeg šefa demohrišćana: Tomasa de Mezijera. On je režao još kada ga je Fon der Lajenova izgurala iz resora odbrane. Sada će G36, onako neprecizan, pre pogoditi njega nego nju“, komentariše „Dojče vele“. Tome u prilog govore i prve reakcije opozicionih Levice i Zelenih, koji prete anketnim odborom, ali više ciljaju na dugogodišnje ćutanje De Mezijera nego na aktuelnu ministarku Fon der Lajen.
Ambiciozna lekarka iz Donje Saksonije u prve dve vlade Angele Merkel služila je u resorima porodice i rada, a sada je prva dama u istoriji na čelu Bundesvera. Nameru da iznutra reformiše vojsku već je demonstrirala i ranije, kada je rekla da armija mora biti „najatraktivniji poslodavac u Nemačkoj“ te počela da uvodi vrtiće u kasarne. Svoje najkrupnije političke poene stekla je, međutim, ulaskom u otvoreni konflikt sa Hekler&Kohom, kada je početkom aprila najavila niz istraga o spornom oružju nakon kojih je jasno rekla: „G36 nema budućnost u Bundesveru.“ Puška će biti zamenjena postepeno, kroz nekoliko godina, mada se pominje i mogućnost da nekoliko hiljada komada bude ojačano čvršćom cevi.
BANKROT: Izveštaj komisije u kojoj su bili predstavnici armije, savezne revizorske institucije i instituta Frauenhofer je na 372 strane detaljno dokumentovao da su problemi sa jurišnom puškom još veći nego što se mislilo. Pregrevanje ne dolazi samo nakon duge rafalne paljbe, već i kada je temperatura ili vlažnost vazduha visoka i kada je automat direktno izložen sunčevim zracima – i to sve bez obzira na municiju koja je u okviru. Preciznost pada do mizernih sedam odsto, dok druge automatske puške, kako tvrdi izveštaj, pogađaju i do 90 odsto. Zaključuje se da oružje predstavlja opasnost za vojnike koji ga nose, pa će jedna druga komisija imati zadatak da istraži da li je neki vojnik Bundesvera povređen ili ubijen jer je na frontu imao faličnu pušku.
Sve je to već previše za poljuljani ugled Hekler&Koha. Poslednji ekser u kovčeg te firme mogla bi da bude informacija koju daje magazin „Štern“: U proizvodnji ove uglavnom plastične puške je navodno umesto poliamida prožetog karbonskim i staklenim vlaknima sve više korišćen jeftini polietilen, materijal koji se lako deformiše pri visokim temperaturama. „Bild“ prenosi da Ministarstvo odbrane već ispituje mogućnost da tuži Hekler&Koh.
Poslovi te firme duže vreme idu traljavo. Hekleri godinama ne smeju da se izvoze u brojne zemlje (za to je potrebna dozvola nemačkog Saveta za bezbednost u kojem sede kancelarka i neki ministri), a već se vodi veliki proces jer je firma navodno i pored zabrane izvozila u delove Meksika gde traju ratovi narko-bandi. Nedeljnik „Frajtag“ piše da se trenutno u magacinima proizvođača nagomilalo oružja u vrednosti od 30 miliona evra. Firma poslednjih godina ima obrt između 150 i 200 miliona evra, često uz gubitke koji bi bili i veći da nije izvoza (videti okvir).
Rukovodstvo firme odustalo je od proverene taktike kojoj pribegavaju svi proizvođači oružja: ignorisati medije i biti nevidljiv za javnost. Hekler&Koh je izdao do sada najmanje šest saopštenja, neka od njih na po pet stranica, a poruka je ista: sa puškom je sve u najboljem redu, nameštaju nam, štete našem ugledu, hoćemo nezavisnu komisiju, tužićemo državu. U Nemačkoj se to tumači kao koprcanje jedne firme pred bankrotom.
Automatsku pušku G36 zvanično poseduju oružane snage 37 država. Koriste je policija ili vojska u Španiji, Brazilu, Saudijskoj Arabiji, Filipinima, Maleziji, Australiji, Litvaniji, Hrvatskoj… Nedavno je Berlin poslao 8000 komada kurdskim Pešmergama koje se u Iraku bore protiv Islamske države. Iz inostranstva do sada nije bilo pritužbi, kurdski ministar Mustafa Sajid Kadir je rekao: „Super je. Dajte nam još.“
„Politika“ je 8. aprila 2010. pisala da pušku koriste i Specijalne brigade Vojske Srbije čiji su pripadnici u januaru te godine išli na obuku u Oberndorf u organizaciji Sektora za specijalne programe beogradskog preduzeća Jugohemija. „Reč je o najmodernijem pešadijskom naoružanju koje svet danas poznaje“, prenela je tada „Politika“ reči Zorana Despotovića, vodećeg tehnologa za naoružanje u Tehničkom remontnom zavodu iz Čačka. „Optimalni domet zrna je 300 do 400 metara i na toj distanci postiže izuzetnu preciznost i rezultate“, rekao je on o automatskoj pušci G36.
U februaru ove godine – dakle dok su Nemačkom uveliko kolale informacije o nepreciznosti puške – u emisiji RTS-a „Dozvolite“ jedan pripadnik srpske Protivterorističke jedinice detaljno je predstavio oružje i posebno pohvalio njegovu praktičnost i „pouzdanost u radu“.
Da li su u Vojsci Srbije uopšte obavešteni o nedostacima puške? Planira li Ministarstvo odbrane da povuče ovo naoružanje? Ili možda da tuži proizvođača? To za sada ne znamo. Na naš upit Ministarstvo odbrane nije dalo nikakav odgovor.
Francuska je tokom rekordnog toplotnog talasa zabeležila više od 2.000 dodatnih smrtnih slučajeva, dok meteorolozi upozoravaju da Evropu već ovog vikenda očekuju nove ekstremne vrućine
Teheran koristi pogreb Alija Hamneija i članova njegove porodice da proširi svoj poljuljani uticaj u regionu i svetu. Ceremonija će trajati šest dana, a najavljene su delegacije iz blizu stotinu država
Temperature mora na hrvatskoj, crnogorskoj ili albanskoj obali ovog leta su za preko 5 stepeni više od proseka za ovo doba godine
Tokom ceremonije žalosti i sahrane ajatolaha Alija Hamneija u Iranu su pojačane mere bezbednosti. Razlozi su ekstremne vrućine, ali i prvo pojavljivanje u javnosti novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija
Četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu oko dva miliona vojnika na obe strane je poginulo ili ranjeno, podaci su Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
