Alternativa za Nemačku stigla je u velikom stilu i na zapad zemlje – tamo gde mase Bugara i Rumuna zauzimaju čitave četvrti i žive od socijalne pomoći
Ko pogleda kartu, videće da je Rurska oblast na zapadu Nemačke tek administrativno podeljena na gradove – Dortmund, Esen, Bohum…
Zapravo je sve stopljeno u megalopolis, najveću urbanu površinu Evrope. Regija je nekad bila slavna po rudarstvu i teškoj industriji, ali ta vremena su prošla.
Danas Rurska oblast sve više liči na istok Nemačke, po tome što se prazni, što ima manje posla. I po tome što je sve jača Alternativa za Nemačku (AfD), radikalna desničarska partija.
Pre desetak dana su u najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji održani lokalni izbori i AfD je osvojila ukupno blizu 15 odsto, što je gotovo ravno čudu. Jer, do sada je zapad zemlje važio kao težak teren za desničare.
I danas ne stoje bogzna kako u velikim i bogatim gradovima duž Rajne, kao što su Diseldorf, Keln ili Bon. Ali u Rurskoj oblasti cvetaju.
Sirotinja sa Balkana
U nedelju (28. septembar) će tako trojica kandidata AfD biti u drugom krugu izbora za gradonačelnike u tri rurska grada, Duizburgu, Gelzenkirhenu i Hagenu.
U sva tri biće veliki autsajderi protiv kandidata iz redova Socijaldemokrata, odnosno Demohrišćana. Jer, opet sve stranke pozivaju da se glasa protiv AfD-a.
No, kako su uopšte došli do drugog kruga? „Ta tri rurska grada, posebno pogođena strukturnim promenama, suočavaju se sa dodatnim problemom – migracijom iz siromaštva državljana EU sa Balkana“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Naime, u Evropskoj uniji važi sloboda naseljavanja – Litvanac ima puno pravo da se preseli u Portugaliju, a Irac u Grčku, recimo. A Bugari i Rumuni – u Rursku oblast.
Mediji su puni napisa o klasičnim prevarama socijalnog sistema. „Posrednici“ dovode građane Rumunije i Bugarske, često ondašnje Rome, u nemačke gradove. Onde im iznajmljuju stanove i daju im fingirane ugovore o radu od nekoliko sati nedeljno. A onda podnose zahteve za socijalnu pomoć.
„Faktički većina migranata iz siromaštva živi od socijalne pomoći i rada na crno“, piše list dalje.
Propale četvrti
Za razliku od istoka Nemačke, gde u proseku ima malo stranaca i ljudi migrantskog porekla pa AfD igra na kartu straha od nepoznatog, ovde, na zapadu, ta partija sada ima lak posao jer joj pomažu činjenice.
U međuvremenu Duizburgu broji 26.000 građana Bugarske i Rumunije, u Gelzenkirhenu ih je 12.000, a u Hagenu 7.100. To je značajan procenat stanovnika ovih gradova. Tek svaki šesti ili sedmi od ovih došljaka ima normalan posao.
Frankfurter algemajne cajtung piše o čitavim propalim četvrtima, stanovima sa vlagom, gamadi, golim zidovima iz kojih vire instalacije, o gomilama smeća na ulicama, buci do u kasno u noć.
„Dok imućni gradovi poput Hamburga i Minhena profitiraju od dolaska stručne radne snage iz EU, starosedeoci u bivšim radničkim kvartovima Rurske oblasti vide samo negativne posledice slobode kretanja u EU“, ocenjuje list.
„Seru po nama“
I ne govori samo AfD o tome. I drugi političari se bune protiv politike Berlina.
Kandidat Demohrišćana u Hagenu Denis Rebajn je prostor oko železničke stanice nazvao „malim Bukureštom“. A gradonačelnik Duizburga Seren Link (SPD) rekao je da građani više neće da ih „zajebavaju i seru po njima“, misleći na prevarante socijalnog sistema.
Levičarski list Nojes Dojčland komentariše da tako AfD osvaja važnu teritoriju – „njihove teme se diskutuju u njihovom žargonu, čak i kad oni ćute“.
Iako su gradovi Rurske oblasti izuzetak po masovnosti doseljavanja u socijalne sisteme, čini se da građani Nemačke dele slične strahove širom zemlje.
Nedavno je indeks straha koji objavljuje osiguravajuća kuća R+V pokazao da 52 odsto građana brine zbog sve većih troškova života. U vrhu strahova su i malo stanova, a visoke kirije. Drugi najveći strah – da će državu preopteretiti migracija.
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
