U Moskvi su se u sredu ujutru oglasile sirene za vazdušnu uzbunu. Ruska protivvazdušna odbrana tvrdi da je oborila 45 ukrajinskih bespilotnih letelica. Nakon kopnene, ukrajinska vojska je pokrenula i ofanzivu iz vazduha. Rat je definitivno došao u Rusiju
Nova vojna strategija Ukrajine je očigledna: fokus ubuduće neće biti samo na odbrani i utvrđivanju položaja, već se prelazi na ofanzivne operacije. Nakon neočekivane i uspešne kopnene ofanzive na Kursku oblast i zauzimanja preko 1000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, usledio je do sada najžešći napad dronovima na Moskvu.
Uz svesrdnu vojnu pomoć Zapada, ukrajinske oružane snage su pokazale da mogu da nanesu bolan poraz ruskim trupama, razotkrile su velike slabosti u sistemu odbrane Rusije, što diže moral među Ukrajincima, a kod Rusa izaziva zabrinutost.
I pre svega: rat ne besni više samo u Ukrajini, preselio se u Rusiju.
Otvara se i pitanje šta će biti, ako ukrajinske trupe budu počele da lansiraju na Rusiju razorne rakete srednjeg i dugog domete koje dobijaju od država članica NATO-a, za sada samo za samoodbranu na sopstvenoj teritoriji.
Ukrajina je u sredu ujutru pokrenula jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama na Moskvu. Ruske jedinice protivvazdušne odbrane su uništile najmanje deset dronova, rekao je rano gradonačelnik Podolska, mesta 38 kilometara južno od glavnog grada Rusije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)..
„Sistemi protivvazdušne odbrane nastavljaju da odbijaju napade neprijateljskih letelica. Neke od njih uništene su iznad Podolska. Ovo je jedan od najvećih pokušaja napada na Moskvu bespilotnim letelicama. I dalje pratimo situaciju“, napisao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin na Telegramu. Prema prvim informacijama, nema povređenih niti materijalne štete.
„Provokacija“ Rusije
Ukrajina je poslednjih meseci slala jednu ili dve bespilotne letelice prema Moskvi, svaki put bez značajnijeg učinka, piše Rojters.
Međutim, izgleda da je ovaj najnoviji veći od onog iz maja prošle godine, kada je najmanje osam bespilotnih leelica uništeno iznad Moskve, na šta je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Kijev pokušava da „isprovocira i uplaši Rusiju“.
Ruski zvaničnici rietko navode potpune podatke o napadima, uglavnom izveštavaju samo o bespilotnim letelicama koje su uništile njihove jedinice protivvazdušne odbrane., prenosi RSE.
I Rusija i Ukrajina retko otkrivaju pune razmere štete i žrtava u međusobnim okršajima, osim u slučajevima kada je oštećena stambena ili civilna infrastruktura ili kada poginu civili, podseća Rojters.
Najnoviji napad na Moskvu deo je sveobuhvatnog napada bespilotnim letelicama iz Ukrajine, kažu ruski zvaničnici, s obzirom na to da je sistem protivvazdušne odbrane zaustavio 18 letelica iznad oblasti Brjansk na jugozapadu Rusije i još nekoliko njih iznad drugih oblasti. Međutim, ni tamo nije zabeležena nikakva šteta. Rojters nije mogao da proveri ove izveštaje, a Ukrajina ih za sada nije komentarisala.
Kijev je poslednjih meseci pojačao vazdušne napade na ruskoj teritoriji i ističe da to čini kako bi uništio ključnu infrastrukturu za ratne operacije Rusije. Takođe navode da su njihovi napadi odgovor na neprekidne ruske udare na ukrajinsku teritoriju.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
