Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je u Beloj kući ugostio direktore sedam glavnih proizvođača naoružanja. Bio je to deo pokušaja njegove administracije da ojača sektor dok se rat protiv Irana intenzivira.
Taj sukob je pokazao da postoje napetosti unutar američkog sektora proizvodnje naoružanja, da vlada zabrinutost zbog američkih zaliha projektila dugog dometa i presretača protivvazdušne odbrane, kao i zbog sposobnosti sektora da poveća proizvodnju u slučaju produžetka sukoba, prenosi Dojče vele.
Tramp je na sastanku razgovarao o „proizvodnji i rasporedima proizvodnje“ i to s kompanijama Lokid Martin, RTX, BAE Sistems, Boing, Hanivel Aerospejs i Nortrop Gruman.
Postoje, međutim, izveštaji prema kojima pregovori između Pentagona i najvećih proizvođača naoružanja u Sjedinjenim Državama o novoj proizvodnji nisu završeni tako brzo kako bi to Bela kuća želela usred postojećih napetosti.
Foto: U.S. Central Command via APAmerički avion F-35 koji se često koristi u misijama u Iranu
Napetosti oko Trampa
Bajron Kapan, analitičar vašingtonske kompanije Capital Alpha Partners, kaže da su veliki američki proizvođači naoružanja pod stalnim kritikama zbog toga što „izbegavaju rizik“ i usredsređuju se na vraćanje dividendi akcionarima, umesto na ponovno ulaganje.
„Bilo je kritika da su najveći proizvođači naoružanja u Sjedinjenim Državama letargični, da nisu predviđali potrebe, ulagali i preuzimali rizik“, kaže Kapan za DW.
Pre nego što su SAD započele s bombardovanjem Irana, tinjale su napetosti između Trampove administracije i najvećih američkih proizvođača oružja. Tramp je redovno kritikovao te firme, jer su, prema njegovom mišljenju, davale prioritet dividendama akcionarima i platama menadžera nad ulaganjima u infrastrukturu i proizvodnju.
Također ih kritikovao one koji ne ispunjavaju rokove proizvodnje i premašuju budžete. Prethodno je za firmu RTX (bivši Rejtion) – koja je glavni proizvođač projektila i PVO-presretača koje američka vojska koristi u iranskom sukobu – govorio da je „najsporija u povećanju obima, a najagresivnija u trošenju na svoje akcionare, a ne na potrebe i zahteve“ američke vojske.
Predsednik je zapretio da će otkazati državne ugovore s tom kompanijom ako ne poveća ulaganja u fabrike.
U januaru je Tramp izdao izvršnu naredbu u kojoj se navodi da firmama za proizvodnju naoružanja „nije ni na koji način dozvoljeno da isplaćuju dividende ili otkupljuju akcije sve dok ne budu mogle da proizvedu vrhunski proizvod na vreme i u okviru budžeta“.
Trampova administracija trenutno je takođe u žestokom sporu sa kompanijom za veštačku inteligenciju Antropik, dobavljačem američke vojske, zbog odbijanja da ona vojsci dozvoli neograničen pristup svom četbotu Claude.
Foto: U.S. Navy via APPentagon i industrija oružja u raskoraku
Veća proizvodnja – i brža
Tramp je posebno optužio kompanije da suviše malo troše na proširenje fabričkih kapaciteta u korist „smirivanja“ briga investitora mehanizmima poput otkupa akcija.
Otkup akcija događa se kada firme koriste ostvareni profit za otkup sopstvenih akcija, smanjujući tako broj javno dostupnih akcija i potencijalno povećavajući vrednost preostalih pojedinačnih akcija.
Ratovi u Ukrajini i Gazi povećali su potražnju američkih saveznika za oružjem proizvedenim u SAD, a Tramp je prethodno kritikovao firme da ne zadovoljavaju potražnju dovoljno brzo.
„Imamo mnogo onih koji žele borbeni avion F-35, a predugo traje da budu isporučeni saveznicima ili nama“, rekao je Tramp. „Jedini način da budu sposobni da ih isporuče, jeste da izgrade nove fabrike. A oni ne žele da grade nove fabrike jer je to skupo.“
Foto: AP Photo/Bilal HusseinAmeričko bombardovanje ciljeva u Libanu
Pitanja oko budžeta za odbranu
Filip Širs, saradnik u Odbrambenom programu Centra za novu američku bezbednost, kaže da se ulaganja u američku industriju oružja povećavaju, posebno kada je reč o municiji i protivvazdušnoj odbrani. Međutim, upozorava da će biti potrebno vreme da se ta ulaganja materijalizuju u povećane stope proizvodnje.
„Izgradnja novih pogona ili povećanje zaliha sirovina može da potraje godinama, a to smo videli s mnogim pogonima koji se još uvek grade nakon početka rata u Ukrajini“, rekao je za DW.
Širs pritom smatra da značajan deo krivice za svaku sporu proizvodnju treba pripisati američkoj vladi zbog njenih konstantnih neuspeha da, zbog političkih sukoba, na vreme postigne dogovor o budžetu.
„Ako američka vlada želi da se baza industrije naoružanja brzo razvija, ona mora na vreme da usvoji i odobriti budžete kako bi ugovori mogli da se potpišu, a resursi dodele. I kako bi industrija mogla da bude podstaknuta na delovanje“, rekao je, dodajući da je „dosledan neuspeh u pravovremenom donošenju budžeta postao geopolitički autogol potencijalno istorijskih razmera“.
Bajron Kalan kaže da bi želja Trampove administracije da firme koje proizvode naoružanje ulažu u povećanu proizvodnju mogla da bude ugrožena pitanjem vezanim za budžet.
Ankete trenutno pokazuju da Demokrate imaju dobre šanse da na međuizborima u novembru povrate kontrolu nad američkim Kongresom.
„To bi onda zaista moglo da ograniči odbrambene troškove“, kaže. „Ovo je nepopularan rat i ako se pobede Demokrate, očekivaće se veća potrošnja van odbrane, na stvari poput zdravstva i infrastrukture.“
SAD su u svom budžetu za 2025. godinu izdvojile 850 milijardi dolara za odbranu, a taj iznos bi trebalo da se popne na 900 milijardi dolara u 2026. Tramp se založio da u 2027. to bude 1,5 biliona dolara, što je izazvalo uzbunu među mnogim stručnjacima koji su doveli u pitanje održivost američkog duga u sadašnjem obliku.
Foto: Abbas Zakeri/Mehr News Agency via APPotraga za preživelima nakon napada na školu u Minabu
Iran – večni rat?
Sektor naoružanja sada se takođe priprema za mogućnost da će rat u Iranu potrajati mnogo duže nego što se predviđalo.
Kada je rat u Iraku započeo 2003. godine, Kenet Adelman, američki ambasador pri UN za vreme administracije predsednika Ronalda Regana, čvrsto je verovao da će to biti brza i laka pobeda za SAD.
Međutim, način na koji se taj rat odugovlačio i kako je postao močvara za američku vojsku, promenio je njegovu političku perspektivu i uprkos tome što je još uvek Republikanac, Adelman je sada glasni kritičar Trampa. On za DW kaže da misli da bi iranski sukob mogao da poprimi sličnu dinamiku.
„Iran ovo planira već dugo“, kaže iskusni diplomata. „Već to sve traje duže nego što je Pentagon planirao. I ne verujem u to da Pentagon planira ove stvari nakon onoga što sam video u Iraku.“
Dugotrajni sukob verovatno bi značio povećanje narudžbina za vodeće američke firme za naoružanje, kao i rast cena akcija.
Porodica Tramp povećala je sopstvena ulaganja u odbranu. Pre nekoliko dana predsednikovi sinovi, Erik i Donald Mlađi, uložili su u novu kompaniju za dronove želeći tako da iskoriste zabranu novih kineskih dronova u SAD.
Od početka rata 28. februara, vrednost američkih akcija u industriji naoružanja je pao. Iako je indeks Dau Džons u sektoru vazduhoplovne i industrije naoružanja nakratko skočio na početku sukoba, od tada je ponovno pao za oko tri odsto.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
