Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da Ukrajina nikada nije trebalo da započne rat sa Ukrajinom. On hoće da bilateralno sa Vladimirom Putinom dogovori mirovne uslove, mimo Zelenskog i potpuno zatečene Evrope
Ukrajina ima rukovodstvo „koje je dopustilo da dođe do rata, do koga kojeg nije smelo da dođe“, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi.
Onda se osvrnuo na predsednika Ukrajine Volodimira Zelnskog: „Lično mi se dopada, sasvim je u redu“. Međutim, ovde se ne radi o ličnim simpatijama, „već o tome da se obavi posao“.
A Zelenski, prema njegovoj oceni, ne obavlja svoj posao jer ne okončava rat.
„Veoma sam razočaran. Čuo sam da se žali: ooo, nismo bili pozvani (na pregovore između SAD i Rusije u Rijadu o okončanju rata u Ukrajini)“, rekao je Tramp.
„E pa vi ste tu već tri godine“, a rat je trebalo odavno da se okonča, „bez gubitka mnogo zemlje, gradova i života“.
Pa je dodao rezolutno se obraćajući Ukrajincima: „Nije trebalo nikada da započnete rat. Trebalo je da napravite dil“, obrćući tako naglavačke do sada neupitan zajednički stav Zapada da je Ukrajina žrtva ruske agresije.
Foto: Pool via APDonald Tramp
Rusija hoće da zaustavi divlje varvarstvo
Sada pod njegovim vođstvom Amerika mora da „gasi požare širom sveta”, rekao je Tramp, a prenosi BBC.
Upitan kako su protekli razgovori sa predstavnicima Rusije u Rijadu, Tramp je ocenio da su „bili veoma dobri“.
„Rusija želi nešto da uradi, hoće da zaustavi divlje varvarstvo. Hiljade vojnika ubijaju se na nedeljnom nivou, to je smešno. Želimo da to okončamo, to je besmislen rat“.
Komentarišući mogućnost da evropske trupe budu stacionirane u Ukrajini nakon dogovora o okončanju rata, Tramp je rekao da bi to bilo sjajno.
„Ako to žele, to je sjajno, ali mi nećemo morati da ih šaljemo tamo, jer smo veoma daleko“.
On želi da okonča rat u Ukrajini kako bi spasio milione života: „To mi je želja, iako je ta tema možda važnija za Evropljane nego za nas. Mi imamo okean između, a oni ga nemaju“, kazao je Tramp.
Rekao je i da bi sa Vladimirom Putinom mogao da se sretne već do kraja meseca.
Zatečena Evropa
Rusija je protivno međunarodnom pravu, bez objave rata, napala Ukrajinu u februaru 2022. Trampova izjava upućena Ukrajincima “nije trebalo nikada da ga započnete” je potpuno na liniji Kremlja.
Ukrajina se već tri godina uz svesrdnu vojnu i finansijskog pomoć Zapada brani od vojne invazije Rusije. Ukoliko bi joj Amerika uskratila pomoć, to bi ključno oslabilo njenu odbrambenu moć.
Pod tom pretnjom Tramp bi rukovodstvo u Kijevu mogao da uceni da privhavte mirovni sporazum sa Moskvom kakav su do sada odlučno odbijali jer bi praktično predstavljao kapitulaciju.
To bi ujedno bila i kapitulacija evropske spoljne i bezbednosne politike. Države članice Evropske unije su zatečene i nemaju odgovor na mirotvoračke najave Donalda Trampa.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
