Foto: AP
Najviši sud Izraela oborio je deo reforme pravosuđa kojom je vlada Benjamina Netanjahua htela da razvlasti sud
Najviši sud Izraela oborio je ključni deo reforme pravosuđa na kojoj je insistirala vlast Benjamina Netanjahua i zbog koje su prošle godine stotine hiljada Izraelaca protestovale.
Sud je odluku doneo tesno, za nju je bilo osam od petnaest sudija, piše Dojče vele.
Promenom zakona je Netanjahu hteo da oduzme sudu mogućnost da reaguje na „neprimerene“ odluke Vlade, premijera ili ministara.
Izraelska opozicija to je videla kao napad na nezavisno pravosuđe i način da vlast otvori sebi širom vrata za korupciju koju niko ne bi mogao da goni.
Netanjahuov kabinet je pak argumentovao da pravosuđe u Izraelu ima preširoka ovlašćenja u odnosu na izvršnu vlast i da valja uspostaviti ravnotežu.
U odluci kojom je sud poništio ovu odredbu navedeno je da bi ovakva reforma pravosuđa nanela „tešku i neuporedivu štetu ključnoj osobini Izraela kao demokratske države“.
Netanjahuov pokušaj da oslabi pravosuđe prošle godine je izvodio na ulice stotine hiljada ljudi, u verovatno najvećim protestima u istoriji Izraela. Bilo je sukoba sa policijom, štrajkova, pokušaji posredovanja iz SAD su propadali.
Jedna sveža anketa pokazuje da je i društvo podeljeno – 46 odsto građana protivilo se reformi, 35 odsto je bilo na Netanjahuovoj strani, dok su ostali neodlučni.
Sporni zakon, donet prošlog leta, trebalo je da bude prvi u nizu kojima se reformiše pravosuđe. Ti napori su prekinuti terorističkim napadima Hamasa početkom oktobra, kad je ubijeno 1.200 Izraelaca, a 240 njih su kao taoci završili u Pojasu Gaze.
Od tada Izrael vodi rat protiv Hamasa, koji EU, Nemačka, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom.
U bombardovanju Gaze i kopnenoj intervenciji izraelske vojske do sada je ubijeno oko 22 hiljade ljudi, navodi Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje je pod kontrolom Hamasa.
Pitanje je kako će Netanjahu prihvatiti odluku suda. Ukoliko to odbije, Izraelu preti nova državna kriza.
Likud, desničarska stranka premijera, već je saopštila da odluka suda protivreči „volji naroda“ za jedinstvom u jeku rata. Žale se što je sud obznanio odluku u vreme dok se „izraelski vojnici sa desnice i levice bore i ugrožavaju svoje živote“.
Slično je reagovao ministar pravde Jariv Levin. „Presuda, nezapamćena u jednoj zapadnoj demokratiji, neće nas obeshrabriti. Dok traje borba na različitim frontovima, nastavićemo da delamo uzdržano i odgovorno.“
Sa druge strane, Pokret za kvalitetnu vlast, koji je najvišem sudu bio podneo osam žalbi na zakon, saopštio je da je u pitanju istorijska presuda. „Ovo je velika javna pobeda onih koji se bore za demokratiju“, naveo je pokret.
Odluku suda pozdravio je i lider opozicije Jair Lapid. „Ako izraelska Vlada ponovo počne prepirku oko Vrhovnog suda, to će značiti da ništa nije naučila.“
Presuda je novi udarac za Netanjahua. Prema anketama, njegova popularnost žestoko pada posle Hamasovih napada. Mnogi mu zameraju što do sada nije prihvatio ličnu odgovornost za to što je Izrael bio nespreman za napade.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
