Ako je suditi po odnosu Trampa prema Srbiji u njegovom prvom mandatu, odnosi sa Beogradom, ali i sa Prištinom služiće mu isključivo da zabeleži poneki spoljnopolitički poen, mada bi velikodušni odnos Beograda prema njegovom zetu Džaredu Kušneru, koji bi da gradi na mestu rasturenog Generalštaba, mogao da „pogura" odnose
Istraživanja Galupa sprovedena neposredno pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pokazala su da su građani Srbije ubedljivo najviše od svih ostalih Evropljana navijali za pobedu Donalda Trampa i da bi čak 59 odsto građana Srbije glasalo za njega. Da li će Trampova pobeda zaista za Srbiju toliko značiti, može se zaključiti iz njegovih ranijih stavova.
Najpre, Trampovom pobedom politike Evropske unije (EU) i SAD prema Srbiji i Zapadnom Balkanu neće biti usklađene kao tokom mandata Džozefa Bajdena.
Podela Kosova i Briselski sporazum
U prvom mandatu Tramp je govoreći o kosovskom problemu najčešće pominjao podelu kao mogući ishod dijaloga Beograda i Prištine, dok je takav scenario neprihvatljiv za EU.
Njegovo angažovanje na rešavanju tog problema ogledalo se i u potpisivanju Vašingtonskog sporazuma od koga je malo toga realizovano, jer je ubrzo nakon potpisivanja tog sporazuma Tramp izgubio na izborima.
Ono što je realizovano bilo je negativno po Srbiju s obzirom na to da je Izrael priznao Kosovo, a Srbija nije prebacila ambasadu u Jerusalim niti je dobila obećane američke investicije.
Pošto se zalaže za prilično izolacionističku politiku SAD, može se naslutiti da će Tramp, kao i u prvom mandatu, za Srbiju biti zainteresovan samo ako bi na račun odnosa sa Beogradom mogao da zabeleži neki spoljnopolitički poen.
„Dok je na Balkanu mirno, region neće posebno zanimati nikoga u Beloj kući“, ocenio je nedavno za DW Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Strateški interesi SAD u našem regionu jesu stabilnost i cementirana zapadna orijentacija zapadnobalkanske šestorke. Dokle god ti interesi nisu ugroženi, Amerikanci će kormilo na Zapadnom Balkanu prepustiti Evropljanima“, rekao je Nedeljković.
Odnos vlasti u Srbiji i Trampovog zeta
Prvi Trampov mandat mogao je da razveje prevelike nade u Beogradu i Banjaluci, ali i strahove u ostalim prestonicama Zapadnog Balkana da će Bela kuća postati „prosrpska“.
Istina, Trampov čovek za region Ričard Grenel – koji se kotira dobro za visoke pozicije ako Tramp opet pobedi – ostvario je bliske veze u Beogradu i isticao se tvitovima.
To je, može biti, njemu i Trampovom zetu Džaredu Kušneru donelo isplativi biznis da grade hotelski kompleks u centru Beograda, na mestu Generalštaba uništenog u bombardovanju 1999. godine.
No, slične poslove Kušner ima i na albanskom priobalju, pa je pitanje koliko oni podrazumevaju i političku podršku Trampa, ukoliko pobedi.
Pored toga Tramp je tokom prvog mandata često dovodio u pitanje funkcionisanje, pa i postojanje NATO pakta, a preispitivao je to koliki su i kakvi zaista američki interesi u Evropi.
U odnosu na odlazećeg predsednika Džozefa Bajdenova administraciju, Tramp je Balkan posmatrao dosta drugačije u odnosu na Brisel, pa je moguće da novi predsednik SAD oživi ideju o podeli Kosova.
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Ruski sud u Moskvi je na zahtev Tužilaštva i bez prisustva javnosti, proglasio feministički pank bend Pusi Rajot ekstremističkom organizacijom. Ova presuda mnogo govori o o stanju osnovnih ljudskih prava u Rusiji
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
