Ako je suditi po odnosu Trampa prema Srbiji u njegovom prvom mandatu, odnosi sa Beogradom, ali i sa Prištinom služiće mu isključivo da zabeleži poneki spoljnopolitički poen, mada bi velikodušni odnos Beograda prema njegovom zetu Džaredu Kušneru, koji bi da gradi na mestu rasturenog Generalštaba, mogao da „pogura" odnose
Istraživanja Galupa sprovedena neposredno pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pokazala su da su građani Srbije ubedljivo najviše od svih ostalih Evropljana navijali za pobedu Donalda Trampa i da bi čak 59 odsto građana Srbije glasalo za njega. Da li će Trampova pobeda zaista za Srbiju toliko značiti, može se zaključiti iz njegovih ranijih stavova.
Najpre, Trampovom pobedom politike Evropske unije (EU) i SAD prema Srbiji i Zapadnom Balkanu neće biti usklađene kao tokom mandata Džozefa Bajdena.
Podela Kosova i Briselski sporazum
U prvom mandatu Tramp je govoreći o kosovskom problemu najčešće pominjao podelu kao mogući ishod dijaloga Beograda i Prištine, dok je takav scenario neprihvatljiv za EU.
Njegovo angažovanje na rešavanju tog problema ogledalo se i u potpisivanju Vašingtonskog sporazuma od koga je malo toga realizovano, jer je ubrzo nakon potpisivanja tog sporazuma Tramp izgubio na izborima.
Ono što je realizovano bilo je negativno po Srbiju s obzirom na to da je Izrael priznao Kosovo, a Srbija nije prebacila ambasadu u Jerusalim niti je dobila obećane američke investicije.
Pošto se zalaže za prilično izolacionističku politiku SAD, može se naslutiti da će Tramp, kao i u prvom mandatu, za Srbiju biti zainteresovan samo ako bi na račun odnosa sa Beogradom mogao da zabeleži neki spoljnopolitički poen.
„Dok je na Balkanu mirno, region neće posebno zanimati nikoga u Beloj kući“, ocenio je nedavno za DW Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Strateški interesi SAD u našem regionu jesu stabilnost i cementirana zapadna orijentacija zapadnobalkanske šestorke. Dokle god ti interesi nisu ugroženi, Amerikanci će kormilo na Zapadnom Balkanu prepustiti Evropljanima“, rekao je Nedeljković.
Foto: S.G.Bilbord u Beću
Odnos vlasti u Srbiji i Trampovog zeta
Prvi Trampov mandat mogao je da razveje prevelike nade u Beogradu i Banjaluci, ali i strahove u ostalim prestonicama Zapadnog Balkana da će Bela kuća postati „prosrpska“.
Istina, Trampov čovek za region Ričard Grenel – koji se kotira dobro za visoke pozicije ako Tramp opet pobedi – ostvario je bliske veze u Beogradu i isticao se tvitovima.
To je, može biti, njemu i Trampovom zetu Džaredu Kušneru donelo isplativi biznis da grade hotelski kompleks u centru Beograda, na mestu Generalštaba uništenog u bombardovanju 1999. godine.
No, slične poslove Kušner ima i na albanskom priobalju, pa je pitanje koliko oni podrazumevaju i političku podršku Trampa, ukoliko pobedi.
Pored toga Tramp je tokom prvog mandata često dovodio u pitanje funkcionisanje, pa i postojanje NATO pakta, a preispitivao je to koliki su i kakvi zaista američki interesi u Evropi.
U odnosu na odlazećeg predsednika Džozefa Bajdenova administraciju, Tramp je Balkan posmatrao dosta drugačije u odnosu na Brisel, pa je moguće da novi predsednik SAD oživi ideju o podeli Kosova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Hose Antonio Kast nikada nije tajio da je obožavalac Pinočea. „Da je živ, glasao bi za mene“, rekao je jednom prilikom. Novi predsednik Čilea blizak je Donaldu Trampu i njegovom MAGA pokretu
Predlog italijanske vlade da zlatne rezerve Banke Italije proglasi „vlasništvom naroda“ izazvao je ozbiljnu zabrinutost Evropske centralne banke. Kritičari upozoravaju da bi takav potez mogao da ugrozi nezavisnost centralnih banaka i destabilizuje evrozonu
Policija Los Anđelesa istražuje smrt Roba Rajnera i njegove supruge Mišel Singer Rajner, koji su pronađeni sa ubodnim ranama u svom domu u naselju Brentvud, navode američki mediji
Najpoznatija plaže Australije pretvorila se u mesto horora kada su napadači zapucali na ljude koji su se tu zatekli. Njihov cilj: jevrejska zajednica. Prema najnovijim podacima ubijeno je 16, a ranjeno 40 ljudi
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
