Ako je suditi po odnosu Trampa prema Srbiji u njegovom prvom mandatu, odnosi sa Beogradom, ali i sa Prištinom služiće mu isključivo da zabeleži poneki spoljnopolitički poen, mada bi velikodušni odnos Beograda prema njegovom zetu Džaredu Kušneru, koji bi da gradi na mestu rasturenog Generalštaba, mogao da „pogura" odnose
Istraživanja Galupa sprovedena neposredno pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pokazala su da su građani Srbije ubedljivo najviše od svih ostalih Evropljana navijali za pobedu Donalda Trampa i da bi čak 59 odsto građana Srbije glasalo za njega. Da li će Trampova pobeda zaista za Srbiju toliko značiti, može se zaključiti iz njegovih ranijih stavova.
Najpre, Trampovom pobedom politike Evropske unije (EU) i SAD prema Srbiji i Zapadnom Balkanu neće biti usklađene kao tokom mandata Džozefa Bajdena.
Podela Kosova i Briselski sporazum
U prvom mandatu Tramp je govoreći o kosovskom problemu najčešće pominjao podelu kao mogući ishod dijaloga Beograda i Prištine, dok je takav scenario neprihvatljiv za EU.
Njegovo angažovanje na rešavanju tog problema ogledalo se i u potpisivanju Vašingtonskog sporazuma od koga je malo toga realizovano, jer je ubrzo nakon potpisivanja tog sporazuma Tramp izgubio na izborima.
Ono što je realizovano bilo je negativno po Srbiju s obzirom na to da je Izrael priznao Kosovo, a Srbija nije prebacila ambasadu u Jerusalim niti je dobila obećane američke investicije.
Pošto se zalaže za prilično izolacionističku politiku SAD, može se naslutiti da će Tramp, kao i u prvom mandatu, za Srbiju biti zainteresovan samo ako bi na račun odnosa sa Beogradom mogao da zabeleži neki spoljnopolitički poen.
„Dok je na Balkanu mirno, region neće posebno zanimati nikoga u Beloj kući“, ocenio je nedavno za DW Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Strateški interesi SAD u našem regionu jesu stabilnost i cementirana zapadna orijentacija zapadnobalkanske šestorke. Dokle god ti interesi nisu ugroženi, Amerikanci će kormilo na Zapadnom Balkanu prepustiti Evropljanima“, rekao je Nedeljković.
Odnos vlasti u Srbiji i Trampovog zeta
Prvi Trampov mandat mogao je da razveje prevelike nade u Beogradu i Banjaluci, ali i strahove u ostalim prestonicama Zapadnog Balkana da će Bela kuća postati „prosrpska“.
Istina, Trampov čovek za region Ričard Grenel – koji se kotira dobro za visoke pozicije ako Tramp opet pobedi – ostvario je bliske veze u Beogradu i isticao se tvitovima.
To je, može biti, njemu i Trampovom zetu Džaredu Kušneru donelo isplativi biznis da grade hotelski kompleks u centru Beograda, na mestu Generalštaba uništenog u bombardovanju 1999. godine.
No, slične poslove Kušner ima i na albanskom priobalju, pa je pitanje koliko oni podrazumevaju i političku podršku Trampa, ukoliko pobedi.
Pored toga Tramp je tokom prvog mandata često dovodio u pitanje funkcionisanje, pa i postojanje NATO pakta, a preispitivao je to koliki su i kakvi zaista američki interesi u Evropi.
U odnosu na odlazećeg predsednika Džozefa Bajdenova administraciju, Tramp je Balkan posmatrao dosta drugačije u odnosu na Brisel, pa je moguće da novi predsednik SAD oživi ideju o podeli Kosova.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
