Šta rade moćnici dok svet ide dođavola

Da se približava asteroid, okupirao bi pažnju svih. Da preti invazija vanzemaljaca, ljudi bi se ujedinili. Dok eksperti upozoravaju da zagrevanje planete donosi promene koje će biti teško, ako ne i nemoguće zaustaviti, dok pesimisti tvrde da se približava sudnji dan, svet na takvu egzistencijalnu pretnju odgovara – konferencijama.

“Bla, bla, bla”, komentarisala je svojevremeno švedska aktivistkinja Greta Tunberg COP26, samit UN o klimatskim promenama održan u Glazgovu. Od tada su se lideri više od 190 država sveta sastajali u Šarm el-Šeiku, Dubaiju, Bakuu, a sada i u brazilskom Belemu, ali rezultat je manje-više isti. Bla, bla, bla.

foto: ap photo

KOPAMO VLASTITI GROB

Bio je to još jedan u nizu sudara onih koji bi da kopaju što dublje u potrazi za naftom, gasom i ugljem dok beskonačno šire granice poljoprivredne proizvodnje, uništavajući eko-sistem i ignorišući pogubne efekte po zemlju, šume, reke i okeane, s jedne strane, i onih drugih koji slušaju naučnike i njihova upozorenja – da sve to već ima katastrofalne efekte po prirodu, klimu i ljudsko zdravlje i da iz ere globalnog zagrevanja ulazimo u period globalnog ključanja.

Klimatske promene su opasna igra u koju se čovek upleo protiv prirode koja je, iritirana, počela da uzvraća. Vrućine, suše, kiše i poplave već su postale serijske ubice. Raspaljene su globalne buktinje nezabeležene u novijoj istoriji čovečanstva. Sagorevanjem fosilnih goriva temperatura Zemljine atmosfere neprestano raste. Poslednja decenija je najtoplija od kada se vrše merenja. “Toplotni stres” biće jedan od najvećih egzekutora ove ere. Naučnici upozoravaju da će ekstremni toplotni talasi, koji su se nekada događali jednom u deceniji, javljati svake dve-tri godine. Verovatnoća takvih katastrofa u Evropi povećana je devet puta. Nadiru pustinje i nestaju šume.

“Ovo je način na koji svet nestaje. Ne big bengom – iznenadnom, univerzalnom katastrofom – već serijom manjih, više lokalnih katastrofa koje postaju veće i sve raširenije”, piše u “Njujork tajmsu” ugledni komentator Pol Krugman.

Sa izumiranjem je suočeno oko milion životinjskih i biljnih vrsta. Desetine i stotine već su iščezle tokom naših života, a da nismo ni želeli da to primetimo. Temperature okeana i mora oborile su sve rekorde od kako se mere 60 godina unazad. U Dubrovniku je jula 2024. izmeren rekord Jadrana – 29,7 stepeni. Svaka druga morska kornjača ne može da preživi jer se naguta plastike. U Italiji na tri tone ribe otkriju tonu plastike. Polovina australijskog Velikog koralnog grebena, najvećeg na svetu, već je mrtva. Korali su avetinjski beli.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres upozorava na budućnost stalnog i sveprisutnog haosa nezamislivih razmera. “Kopamo vlastiti grob. Vreme je da se kaže – dosta! Naša krhka planeta visi o koncu.”

foto: ap photo

BORBA IZMEĐU PRIRODE I ČOVEKA

Međutim, pokazuje se da je lakše doći do zajedničke dijagnoze nego do kure koja bi zagrevanje zadržala na ispod 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa predindustrijskom erom, kako je predviđeno Pariskim sporazumom iz 2015. Naučnici tvrde da će ova alarmantna granica biti probijena početkom 2030-ih, i da to znači češće oluje, suše, šumske požare i poplave. Nauka je postavila rok, ali polovični rezultati nagoveštavaju da ozbiljna borba tek predstoji.

Klimatske promene ne priznaju granice. Sele se iz siromašne Afrike, čije su šume razvijeni surovo eksploatisali i obaraju sve zidove “tvrđave Evropa”. Nema više “normala” na koje smo navikli. Niko nije pošteđen: ni bogati svet – koji je najodgovorniji pošto proizvodi čak 80 odsto emisija štetnih gasova – ni siromašne zemlje koje uzaludno godinama traže pomoć.

U toku je borba koja će obeležiti ovo vreme i budućnost: borba između majke Prirode i prirode čoveka koji se prepustio samouverenoj bahatosti, nedovoljno spreman da popravi štete i promeni svoje ponašanje. Sve je rečeno, sve brojke su tu, sve alatke su poznate.

LEPO, ALI NEDOVOLJNO

Uprkos “zelenoj hipokriziji”, nije sve izgubljeno ako se primene znanja koja posedujemo. Zato naučnici kažu da ekološka katastrofa nije neizbežna ukoliko svet deluje solidarno, brzo transformiše globalnu ekonomiju i napusti fosilna goriva. Mračna budućnost još nije ispisana, pod uslovom da se planeta resetuje.

Rezultata ima. Obnovljivi izvori energije su ove godine premašili ugalj, a investicije u čistu energiju dostigle su 2.000 milijardi dolara, dvostruko više nego u fosilna goriva, saopštava Međunarodna agencija za energiju. Više od polovine kineskih kapaciteta za proizvodnju električne energije sada je niskougljenično, a polovina novih automobila su električni. Indija je ciljeve obnovljive energije ostvarila pet godina pre roka. Solarni paneli su ove godine u Pakistanu postali najveći izvor energije. Južna Koreja, sedmi najveći proizvođač uglja, obavezala se da obustaviti produkciju do 2040.

Lepo, ali nedovoljno jer se bitnije ne menjaju trajektorije emisije štetnih gasova koje će učiniti da 2100. globalna proizvodnja hrane padne za trećinu sadašnjeg nivoa. Šta uraditi da vihor uništenja koji pokreće čovek na kraju ne odnese i čovečanstvo? Kako smanjiti proizvodnju fosilnih goriva čija potrošnja zagreva zemljinu atmosferu i dovodi do emisije štetnih gasova?

foto: ap photo

RASKOL KOJI SKUPO KOŠTA

Kada je Brazil određen za domaćina samita, predsednik Luiz Injacio Lula da Silva odabrao je Belem, grad na delti Amazona i njegove džungle, “pluća sveta” kako se zove nepregledan prostor tropskih šuma koje poslednjih decenija nestaju opasno brzim tempom. Želeo je i da pošalje poruku da mulilateralizam živi: samo kolektivnom akcijom moguće je sprečiti ekološku katastrofu koja preti.

Mnoge ova poruka dobre volje i kolektivne svesti ne zanima. Američki predsednik Donald Tramp sklapa svoje poslove sa favorizovanim nacijama dok drugima preti carinama. On je u ovom mandatu ponovo povukao SAD iz Pariskog dogovora o klimi. Delegacije Amerike u Belemu nije bilo.

Kina, posle SAD drugi najveći zagađivač na svetu, bila je prisutna i trudila se da Brazilu, svom partneru iz BRIKS-a, pomogne da Samit uspe, ali je Peking jasno dao do znanja da nema nameru da finansijski nadoknadi odsustvo Amerike koja se nije mešala u rad skupa. Što ne znači da nije bilo nekog da ostvari Trampovu podršku naftašima i rudarima uglja: Saudijska Arabija.

Trebalo je ispisati Mapu puta kako bi se fazno uklanjala fosilna goriva. Velika grupa od osamdesetak zemalja bila je “za”. Evropska unija voli da se hvali svojom Zelenom agendom i predstavlja se kao lider klimatske akcije, ali mnogi je kritikuju zbog neispunjenih obećanja pomoći zemljama u razvoju. Evropljani uzvraćaju da moraju da povećaju svoje vojne budžete zbog rastućih pretnji Rusije i rata u Ukrajini. EU je neko vreme bila bez zajedničkog stava, ali se kasnije pridružila. Kina je nagovestila da neće biti protiv, kao i Indija.

Onda su reč preuzeli Saudijci i Rusija. Naftaši uporno poriču štetu svojih proizvoda, dok industrije nafte i gasa na globalnom nivou ostvaruju dnevni profit od tri milijarde dolara. Moćni naftaški lobi, čije su delegacije na ovakvim skupovima najbrojnije, uspeo je da blokira zajednički dokument koji bi se usaglasio za zaključcima naučnika: sagorevanje fosilnih goriva zagreva našu planetu do sve opasnijih nivoa.

foto: ap photo

Na samitu COP28 u Emiratima sve učesnice su se složile oko “tranzicije od fosilnih goriva”, ali odmah posle toga pokrenut je proces miniranja te preuzete obaveze pa je već na sledećem samitu u još jednoj zemlji izvoznici nafte, Azerbejdžanu, ta formulacija izostavljena.

U Belemu su naftaši posle dramatičnih celonoćnih razgovora, dan kasnije nego što je bilo predviđeno, uspeli da se ne pomene zahtev kako je neophodna “tranzicija od fosilnih goriva”. Odbijena je formulacija o “tranziciji”, pa je umesto eksplicitnog pominjanja fosilnih goriva kompromisno prihvaćena referenca “konsenzus iz Emirata”. Svakom od 194 učesnika je prepušteno da dogovor tumači po svom nahođenju. Obaveza da se u dogovor uključe “kritični minerali” – potrebni za komponente obnovljive energije, ali čije je vađenje otežano kršenjem ljudskih prava – izuzeta je na zahtev Kine i Rusije.

Mali uspeh, kako samit u Belemu nazivaju optimisti, ili neuspeh, kako tvrde realisti, prava je slika sveta. “Ovi sastanci zasnivaju se na konsenzusu, a u vremenima geopolitičkih podela konsenzus je sve teže ostvariti”, kaže Guteres. “Ne mogu da se pretvaram da je COP30 isporučio sve što je neophodno. Raskol između onoga gde smo i onoga što traži nauka je opasno širok.”

“LEPO JE ŽIVETI NA OVOJ PLANETI”

Ima mnogo obećanja da će razvijeni svet, u kome su najveći zagađivači, pomoći državama Afrike i Latinske Amerike, gde se nalazi većina postojećeg biodiverziteta. Zaštita čovekove okoline zahteva velike investicije za oporavak i čuvanje prirode. Razvijene zemlje obećavaju 120 milijardi dolara godišnje do 2035. kako bi se siromašnima pružila pomoć u borbi sa ekstremnim vremenom. Zemlje u razvoju procenjuju da je neophodno 300 milijardi, ali je njihov zahtev da se rok skrati do 2030. godine odbijen. Fondovi su tu, ali pitanje je da li će se puniti. Moćni i bogati su delili obećanja, dok su predstavnici malih pacifičkih ostrva-država očajnički ponavljali da će ih potopiti podizanje nivoa mora i okeana.

Ništa od velikog koraka napred koji zahtevaju eksperti upozoravajući da se svet približava tački koja može da uništi ekosistem i čitave delove sveta baci u haos. “Sanjala sam veći rezultat”, razočarano je izjavila brazilska ministarka čovekove okoline Marina Silva.

Pariski dogovor je nekako preživeo, ali rezultat Belema ni izbliza nije dovoljan da bi zagrevanje planete ograničilo na 1,5 stepeni celzijusa. Mehanizmi pomoći zemljama najteže pogođenim ekstremnim klimatskim uslovima ne deluju obećavajuće. Značaj zaštite šuma jedva da je pomenut uprkos činjenici da je samit održan u Amazonu. Svetski balans moći i dalje je naklonjen nafti, gasu i uglju pa se fosilna goriva i ne pominju.

Uprkos svemu, Belem je ipak otvorio neke nove avenije pregovorima o tome kako smanjiti zavisnost od petrohemije, kako formulisati politike pravednije tranzicije prema budućnosti čiste energije i kako otvoriti džepove bogatih nacija. Problem je u tome što velike ideje zahtevaju mesece, ako ne i godine pažljivih priprema, razradu koncepta, okupljanja saveznika, uklanjanja prepreka. Samit u Belemu otvorio je tek stazu ka Mapi puta za eliminaciju fosilnih goriva.

Priroda ne čeka. Toplotni udari beleže rekorde godinu za godinom, poplave, oluje i suše dobijaju sve dramatičnije forme, ali svet se uveliko ponaša kao da se ništa ne dešava. Dok majka Priroda surovo uzvraća na bahato ponašanje čoveka koji je jedini krivac katastrofe u najavi, razgovori o klimi se ignorišu. Ni jedna od četiri najveće američke TV mreže nije imala izveštača iz Belema. Evropski emiteri žalili su se da prilozi koje šalju jedva ponekad dobiju prostor. Ovdašnji mediji nisu izuzetak. “Vreme” barem donekle ispravlja tu nespremnost za suočavanje sa realnošću sveta u kome živimo.

Samit u Brazilu ostvario je neke važne pobede, svet je od dileme šta učiniti došao do stepena kako to učiniti, ali je ispustio da se suoči sa najbitnijim pitanjem fosilnih goriva, kao što su mnogi očekivali. Energetska tranzicija je u toku, baš kao i zagrevanje planete. Da li svet maršira prema katastrofi koja će ga stići pre nego što uspe da se dogovori? Bilo bi bolje da se, pre nego bude kasno, seti reči slavnog čileanskog pesnika Pabla Nerude: “Lepo je živeti na ovoj planeti”.