Šta je bilo, bilo je

Decenijama nije moglo ni da se zamisli da Nemačka zvanično izvozi teško naoružanje u krizna žarišta, a kamoli u arapske zemlje, zbog specifičnog odnosa sa Izraelom. Međutim, nemačka vlada je nedavno odlučila da Saudijskoj Arabiji proda 200 najmodernijih tenkova „leopard 2A7+“. Taj tenk nazivaju i PSO, što je skraćenica za Peace Support Opperations. Nemačke novine pišu o „dve stotine tenkova za Arape koji suštinski menjaju dosadašnju politiku“, o tome da se konačno izlazi u susret decenijskoj želji Saudijaca da dođu do nemačkog oružja. Opozicija u Bundestagu – saveznom parlamentu – oštro je napala tu odluku vlade kancelarke Angele Merkel da „naoružava tlačitelje“. Ubrzo se pokazalo i da Izrael ne samo da nema ništa protiv da Nemačka ovoga puta naoružava jednu arapsku zemlju već da to i podržava. O tome piše i izraelski „Jerusalem Post“ postavljajući pitanje „Da li je upravo Izrael kumovao nemačko-saudijskom ugovoru o isporuci tenkova?“.

Izvoz stotine tenkova na Arabijsko polustrvo u jevrejskoj državi pravda se tvrdnjom da je glavni neprijatelj Izraela Iran, a Saudijska Arabija spremna da se bori protiv te zemlje. Pri tom se posve zanemaruje činjenica da Iran i Saudijska Arabija nemaju zajedničku granicu, između njih leži Irak. Da bi se odbranila od napada iz Teherana, koji teoretski može da se izvede raketama ili pomorskim snagama, bili bi potrebni raketni sistemi, presretači, avijacija i ratni brodovi, a ne tenkovi.

Tenk tipa "leopard"

LEOPARD: Po sredi je nešto drugo. Novi tip tenka „leopard“ razlikuje se od svih sličnih teških bornih kola na svetu po svojoj sposobnosti da se koristi u uličnim borbama. Mogao bi, recimo, da bude upotrebljen i protiv demonstranata u urbanom području. Stariji modeli „leoparda“ bili su konstruisani za borbu sa adekvatnim neprijateljskim bornim kolima. „Leopard“ je težak 60 tona i raspolaže motorima od 1500 konjskih snaga. Međutim, pokazalo se da je isuviše glomazan za gradsku borbu: U avganistanskim selima pokazao se nezgrapan, kolateralna šteta bile su pregažene i razrušene kuće, u uličnim borbama u Libiji uništeno je pedesetak sličnih izraelskih tenkova „merkava“ i ubijeno nekoliko desetina posada. Borci Hezbolaha su protiv njih efikasno koristili ruske protivtenkovske rakete. Iste slabosti, uostalom, važe i za američki tenk „M1 abrams“, britanski „challenger“ i francuski „leclerc“.

Novi „leopard“ raspolaže nizom raznog oružja na krovu. Posada može iz unutrašnjosti tenka da otvori vatru teškim mitraljezom ili minobacačem čak i na ciljeve koji se nalaze na krovovima kuća neposredno iznad njih.

Takav tip tenka zapravo nije ni pravljen za borbu na otvorenom polju protiv, recimo, Irana, čak i kada bi se oružane snage ove zemlje prešavši more ili čitav Irak i Kuvajt našle pred Saudijskom Arabijom. I sve je jasnije kakva bi namena „leoparda 2A7+“ mogla da bude. Stari saudijski tenkovi su se već pojavili u Bahreinu, pomažući tamošnjem režimu da sa oko 1000 vojnika i teškim naoružanjem obuzda pobunjenike. U Bahreinu, gde se nalazi velika američka vojna baza, Zapadu očigledno nije dobrodošla nikakva pobuna, pa makar ona za cilj imala demokratizaciju ili uvođenje „ljudskih prava“, ako bi to moglo da dovede do dodatne destabilizacije u regionu. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nekim drugim zemljama bogatim naftom još vlada mir i još niko ne govori previše glasno o ljudskim pravima.

ORUŽJEM PROTIV PROMENA: Poslanici nemačke opozicije traže upravo u tome razloge za odluku da Nemačka prvi put naoružava jednu arapsku monarhiju, ukazujući na to da su Saudijci nemačke supertenkove verovatno naručili da bi ih eventualno upotrebili za suzbijanje nemira kakvi su izbili u Tunisu, Egiptu, Libiji, Siriji, Bahreinu. Nemački ekonomski list „Handelsblatt“ piše da se slični pregovori već vode i sa Alžirom, koji se takođe plaši zaraze virusom zvanim „arapsko proleće“, kao i sa Marokom, iako je u toj zemlji pod pritiskom opozicije promenjen ustav.

Generalna sekretarka opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke, Andrea Nales, ljutito je izjavila da je Saudijska Arabija „bure baruta u koje ne bi smela da se izveze ni kutija šibica“, a šef Leve partije, Klaus Ernst, rekao je da Saudijska Arabija spada u zemlje regiona u kojima su povrede ljudskih prava najteže i da se „najsmrtonosniji tenkovi daju u ruke najbrutalnijim tlačiteljima.“

Čak su i poneki uvaženi članovi vladajuće partije CDU bili veoma rezervisani. Tako bivši ministar odbrane Folker Rie izjavljuje da „taj posao mora da se stopira“, jer ako se isporuče tenkovi „leopard“, utvrđuje se „samo prividna stabilnost“. Saudijska Arabija može da obezbedi svoj opstanak „ne pomoću nemačkih tenkova, nego dubokim reformama“, rekao je on, a naglasio je čak i da „Nemačka ne sme ponovo da se nađe na pogrešnoj strani istorije.“

Sa druge strane, predstavnik izraelskog ministarstva inostranih poslova Dani Ajalon izjavio je da je jasno da se o takvim pitanjima ne govori javno, ali da Izrael „u potpunosti veruje nemačkoj vladi“ i da je u toku svega što se tiče ugovora o izvozu tenkova u Saudijsku Arabiju.

Iako se o tome ne govori otvoreno, jasno je da se pretnje ne vide samo u Iranu. Niko ne zna kakva će biti buduća egipatska vlada, koja će nastati nakon skorašnjih izbora koji slede posle pobede ulice nad Mubarakom, kakvu ulogu će u njoj igrati Muslimanska braća i kakve će to imati posledice na politiku zemlje faraona, koja je tako često ratovala protiv jevrejske države. Niko ne zna ni šta će se dogoditi u Siriji, ko će tamo zavladati ako pobunjenici sruše vlast Bašara el Asada, a spor oko Golanske visoravni – koju Izrael drži, a Sirija smatra neotuđivim delom svoje teritorije – tinja i preti da preraste u oružani sukob.

BIZNIS ISPRED ETIKE: U Nemačkoj, naravno, nije reč samo o etici spoljne politike i ljubavi prema Izraelu zbog starih grehova, nego o ekonomskim interesima. U svetu je 2009. godine na oružje potrošeno 1,5 biliona dolara, a u poređenju sa brojkama od pre deset godina to je povećanje za gotovo 50 odsto. Udeo Nemačke u tim poslovima je od 2006. do 2010. godine porastao za samo 11 odsto. Broj radnika u nemačkoj industriji naoružanja u toku poslednje decenije, zahvaljujući modernizaciji i automatizaciji, opao je sa 350.000 na 85.000 zaposlenih, a da bi se bar taj broj održao, neophodno je da se izvozi što više. Domaće potrebe i snabdevanje saveznika u NATO-u, čije ostale članice, a pre svega SAD, imaju sopstvene moćne proizvođače, nikako ne može da garantuje poželjni rast.

U nemačkom ustavu stoji: „Oružje pogodno za vođenje rata sme da se proizvodi, transportuje i stavi u promet samo uz dozvolu savezne vlade. Detalje reguliše savezni zakon.“ Na osnovu zakona, dozvole za izvoz daje ministarstvo privrede, a povodom problematičnih slučajeva Savezni savet za bezbednost, u kome se nalaze i savezna kancelarka, ministri inostranih poslova i odbrane i, naravno, privrede. Parlament principijelno nije uključen u rešavanje problema izvoza oružja, za transparentnost taj Savet garantuje samo svojim godišnjim izveštajem, koji redovno objavljuje u decembru. U okviru žustre debate o prodaju najmodernijih tenkova Saudijskoj Arabiji, ni u ovom slučaju nisu izneti nikakvi detalji, rečeno je da je potrebno se sačeka izveštaj. Kancelarka Angela Merkel je prisustvovala debati u parlamentu, ali nije uzela reč.

O razlozima prodaje tenkova Saudijcima je u toku diskusije najotvorenije govorio Tomas de Mezier, nemački ministar odbrane. Nije jasno da li je ministar osećao potrebu da bude iskren ili je, zbunjen energijom opozicije, pomalo izgubio živce i zato izjavio i nešto što čitav svet zna, ali niko javno ne priznaje – da su i za nemačku vladu i za Evropsku uniju i za NATO i svakako za SAD ljudska prava samo dotle vrhovni princip, dok ne dođu u sukob sa zapadnim političkim i ekonomskim interesima. De Mezier je ukazao na to da je Saudijska Arabija dobar saveznik, a graniči se sa Jemenom, u kome postoji opasnost da Al kaida dobije sve više prostora. Rekao je takođe da su, doduše, važni kako ljudska prava tako i stabilnost u regionu, ali da je jasno da, „ako dođe do sukoba interesa između te dve opcije, stabilnost uvek ima prednost nad ljudskim pravima“.