Logističke kompanije nedavno su upozorene na moguću pretnju eksplozivnim napravama u paketima, što je pokrenulo dodatne istrage o nesreći teretnog aviona DHL-a u Litvaniji. Evo šta znamo do sada
Najmanje jedna osoba je poginula, a više njih je povređeno, nakon što se u ponedeljak srušio avion u blizini aerodroma u litvanskoj prestonici Vilnjus.
1.Šta znamo o letu?
Avion je u ponedeljak (25. novembar) rano ujutro poleteo iz Lajpciga po nalogu logističke kompanije DHL. Prema informacijama DHL-a, radilo se o avionu španske aviokompanije Svift er, najverovatnije Boingu 737. U njemu su se nalazile četiri osobe, piše DW.
DHL navodi da je avion bio na putu ka aerodromu u Vilnjusu. Oko kilometar pre cilja pokušao je prisilno da sleti, ali nije dosegao pistu, objasnio je litvanski šef policije Arunas Paulauskas.
Prema litavskoj radioteleviziji, komunikacija između pilota i kontrolnog tornja nije ukazivala na vanredne situacije ili nepravilnosti tokom sletanja. Prema jednom stručnjaku, radilo se o „rutinskoj komunikaciji i običnom sletanju“.
2. Šta je poznato o nesreći?
Spasilačke službe obaveštene su u 5.31. Mesto nesreće nalazi se u četvrti Vilnjusa po imenu Liepkalnis.
Jedan španski državljanin je poginuo, dok su ostali putnici – još jedan Španac, Nemac i Litvanac – povređeni.
Situacija na mestu nesreće bila je u početku nejasna. Brojne hitne službe izašle su na teren, a novinar litvanskog radija izvestio je da su delovi aviona razbacani svuda unaokolo. Avion je potpuno uništen, rekla je portparolka hitne službe agenciji Elta.
Neki delovi aviona pogodili su i stambenu zgradu u kojoj žive tri porodice. Prema hitnim službama, svih 12 stanovnika je na sigurnom. Na snimcima se video dim kako se diže između drveća uz stambenu zgradu. Požar je bio pod kontrolom oko 7.30, izvestile su hitne službe.
3. Šta je uzrok pada?
Uzrok nesreće za sada je potpuno nejasan. Navodno je prevozio pakete, ali nema dokaza o sumnjivom teretu. „Nemamo informacije koje bi ukazivale na nešto neuobičajeno ili sumnjivo“, rekla je DHL-ova direktorka za prodaju i marketing u Litvaniji Ausra Rutkauskijene.
Prema šefu litvanske policije Paulauskasu, pad je „vrlo verovatno rezultat tehničke ili ljudske greške“. On, međutim, nije isključio ni druge uzroke, poput terorističkog napada.
Litvanski ministar odbrane Laurjnas Kaščiunas rekao je da za sada nema dokaza koji bi ukazivali na sabotažu ili teroristički napad. Istraga bi mogla da potraje oko nedelju dana. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da nema naznaka da je bomba uzrokovala pad.
Nemački istražitelji učestvuju u istrazi uzroka nesreće. Savezni ured za istraživanje avionskih nesreća (BFU) pomaže u istragama na licu mesta u Litvaniji, izjavio je portparol nemačkog Ministarstva saobraćaja.
4. Zašto postoje nagađanja o napadu?
Krajem avgusta saznalo se da su nemačke službe bezbednosti upozorile na „nekonvencionalne zapaljive naprave“ koje su nepoznate osobe slale preko logističkih kompanija. Savezni ured za zaštitu Ustava i Savezni kriminalistički ured tada su izdali odgovarajuća upozorenja avionskim i logističkim firmama.
U julu je jedan paket koji je bio poslat iz Baltika u DHL-ov logistički centar u Lajpcigu u sebi imao zapaljivu napravu i izazvao je požar.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok naglasila je da vlasti u Nemačkoj i Litvaniji trenutno istražuju sve mogućnosti. „To pokazuje u kakvim vremenima živimo“, ocenila je Berbok i dodala da se Evropa „nedavno suočila višestrukim hibridnim napadima na pojedince i infrastrukturu“.
Nemačka ministarka nije pritom direktno optužila pojedince ili države za ovu nesreću, ali je dodala: „Ruski predsednik nam neće učiniti uslugu i uzeti u obzir da je Božić pred vratima ili da se bliže izbori u Nemačkoj.“
U srcu jednog od najživljih letovališta na crnogorskom primorju, unutar drevnih zidina budvanskog Starog grada, zavladala je tišina. Odlukom lokalne vlasti, muzika je zabranjena sa zvučnika u baštama lokala, a ugostitelji i kulturni centri suočavaju se s posledicama – smanjenim poslom, tišim ulicama i gostima kojima nemaju šta da ponude
Za tehniku na predstojećem koncertu Tompsona u Zagrebu zadužena je jedna nemačka firma – uprkos Tompsonovim vezama s nemačkim neonacistima, piše portal „Korektiv“
Prvo Sirija, sada Iran? Rusija ne može da pomogne svojim saveznicima na Bliskom istoku i sve više gubi uticaj u regionu koji je za Moskvu strateški izuzetno važan. Koje mogućnosti preostaju Putinu?
Turska sprovodi kampanju borbe protiv gojaznosti nasred ulice
Toplotni talasi više nisu izuzetak – oni postaju pravilo. Gradovi od Atine do Santjaga uvode posebne službenike čiji je zadatak da ih učine otpornijim na vrućinu. Njihova uloga nije samo krizno reagovanje, već i osmišljavanje dugoročnih strategija za očuvanje zdravlja i života u gradskim sredinama
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
