foto: efrem lukatsky
Kao što političari mogu da postanu komični, tako i komičari mogu da postanu političari. Razlika je u tome što su komični političari nehotično komični i po pravilu padaju sa vlasti, dok su komičari širom sveta pokazali da znaju kako da dođu na vlast
Zamislite da se Zoran Kesić kandiduje za predsednika Srbije i 2022. godine pobedi Aleksandra Vučića. Ili da osnuje stranku pod nazivom „24 minuta za Srbiju“ i nakon parlamentarnih izbora još ove ili naredne godine postane predsednik Vlade Republike Srbije ili gradonačelnik Beograda. Ili biste možda više voleli Ivana Ivanovića? Mislite da je nemoguće? Zašto?
Poslednjih godina su komičari u Sloveniji, Italiji, Gvatemali ili na Islandu postali deo izvršne vlasti. Najsvežiji primer je Volodomir Zelenski u Ukrajini. O tom fenomenu su, pored ostalih, pisali i nemački „Špigel“ i američki „Forin polisi“, jer iako se navedene zemlje veoma razlikuju jedna od druge, razlozi za uspeh komičara u politici su slični, baš kao i način na koji su pobeđivali političke protivnike. U isti fenomen spada i relativna, ali privremena popularnost Belog Preletačevića.
Komičari imaju uspeha tamo gde su birači suočeni sa privrednom i političkom krizom i gde su etablirane političke partije izgubile kredibilitet, piše „Špigel“. Komičari koji ulaze u politiku po pravilu se predstavljaju kao autsajderi koji prkose političkom establišmentu ili preziru postojeći sistem. Oni zasmejavaju ljude i kod njih izazivaju pozitivna osećanja, što im u vremenima teskobe i neizvesnosti u startu daje prednost u odnosu na profesionalne političare.
Mada fenomen nije isti, „Forin polisi“ u tekstu o uspehu komičara u politici navodi i predsednika SAD Donalda Trampa i britanskog političara Borisa Džonsona kao, valjda, nehotično komične, kao i kako se „Otpor“ u Srbiji humorom suprotstavio Slobodanu Miloševiću.
Doza humora pomešana sa dozom obećanja kakva birači žele da čuju, vešto plasirane na društvenim mrežama čine se kao dobar recept za uspeh u savremenoj politici. Ovde dajemo kratak pregled komičara koji su poslednjih godina svoju popularnost iskoristili da dođu na vlast.
Ukrajina: Volodimir Zelenski
Novi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski proslavio se u satiričnoj televizijskoj seriji „Sluga naroda“, u kojoj je igrao nepodmitljivog i marljivog predsednika. Svojom kandidaturom za predsednika u pravom životu on je postigao ono što su mnogi mislili da je nemoguće: dobio je većinu i u proruskom istočnom i južnom delu zemlje i u centralnoj Ukrajini, pobedio je u tri četvrtine izbornih jedinica.
Zelenski je prvo govorio ruski, a tek 2017. je počeo da uči ukrajinski, piše „Špigel“. Zbog toga je bio podoban kandidat za različite interesne grupe. On se zalaže kako za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, tako i za dijalog sa Rusijom.
Island: Jon Gnar
Jon Gnar je devedesetih godina započeo karijeru na državnom radiju u sitkomu „Hotel folksvagen“. Kasnije je nastupao i na televiziji i na filmu.
U oktobru 2008. kolabirao je islandski bankarski sistem i zemlja je zapala u duboku krizu. Godinu dana kasnije Gnar je osnovao „Najbolju partiju“ i postao gradonačelnik Rejkjavika. U izbornoj kampanji je obećavao besplatne peškire na bazenima i polarnog medveda u zoološkom vrtu.
Obećao je i da će „prekršiti sopstvena obećanja“. Ipak, njegov naslednik na čelu Rejkjavika je imao samo reči hvale za Gnara, koji se nije kandidovao za drugi mandat i 2014. raspustio „Najbolju partiju“. Nakon toga je u televizijskoj komediji „Gradonačelnik“ glumio gradonačelnika Rejkjavika.
Italija: Bepe Grilo
Bepe Grilo je bio vesnik prodora komičara u politiku. Osamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od najpopularnijih komičara Italije. Zbog svojih pošalica na račun političara izbačen je sa televizije, pa je sa velikim uspehom u pozorištima i arenama tadašnjeg premijera Romana Prodija nazivao „Alchajmer-Prodi“, a Silvija Berluskonija „psihopatuljkom“.
Nakon različitih performansa, kao što je bilo psovanje italijanske politike i političara na mrtvo ime sa dvadeset metara visokog krana u centru Rima, 2009. osnovao je „Pokret pet zvezda“ i napao državnu televiziju i medije. Na parlamentarnim izborima 2018. Grilova partija je bila pojedinačno najjača i formirala vladu sa desničarskom „Ligom“. Zahtevala je da se zaustavi priliv migranata, obećavala veće i ranije penzije i pretila da neće otplaćivati italijanske dugove.
Zbog automobilske nesreće koju je izazvao i zbog koje je osuđen 1981. sam Grilo ne sme da zauzme nijednu izvršnu funkciju, ali važi za „garanta“ „Pokreta pet zvezda“.
.jpg)
Gvatemala: Džimi Morales
Džimi Morales je petnaest godina bio najpoznatiji komičar Gvatemale. Nastupao je se bratom Semijem u televizijskim skečevima pod nazivom „Šou Moralesa“.
Iz čista mira se u aprilu 2016. kandidovao za predsednika države, a pola godine kasnije dobio je predsedničke izbore. Nastupao je sa programom napisanim na šest strana i gomilom opaski koje je iznosio na mitinzima. Pored ostalog, tražio je da nastavnici moraju da nose GPS uređaj kako ne bi mogli da odsustvuju sa nastave, te da svako dete treba da dobije pametni telefon.
Slogan mu je glasio „Niti korumpiran, niti lopov“, jer korupcija izjeda Gvatemalu. Zbog korupcije je i njegov prethodnik Oto Perez završio u zatvoru. Predsednik Džimi Morales se poslednjih meseci i sam nalazi usred skandala u vezi sa ilegalnim izbornim donacijama.
Nemačka: Martin Zoneborn
Treba spomenuti i nemačkog satiričara Martina Zoneborna. On je 2004. godine osnovao partiju pod nazivom „Partija“. Deset godina kasnije, sa 0,6 odsto osvojenih glasova na evropskim izborima ušao je kao poslanik u Evropski parlament. Ima dobre šanse da na evropskim izborima 26. maja 2019. ponovi taj uspeh.
Jermenija: Hajk Marutijan
Jedan od najpoznatijih komičara Jermenije Hajk Marutijan je u septembru 2018. postao gradonačelnik Jerevana sa 80 odsto osvojenih glasova. Tokom leta iste godine podržao je uspešnu „plišanu revoluciju“ šefa opozicije Nikole Pašinjana. Na čelu glavnog grada prioritet je dao izgradnji gradskog saobraćaja, negovanju zelenih površina i popravljanju liftova.
Slovenija: Marjan Šarec
Marjan Šarec je kao komičar nastupao u radio-emisiji „Radio Ga-ga“, a kasnije se proslavio širom Slovenije imitacijama Osame bin Ladena, Fidela Kastra ili Janeza Drnovšeka. U politiku je ušao 2010. godine i postao gradonačelnik Kamnika. Za predsednika Slovenije se kandidovao 2017. i izgubio tesno u drugom krugu. To ga nije obeshrabrilo: godinu dana kasnije njegova „Lista Marjan Šarec“ postala je druga po snazi partija u parlamentu, a u avgustu 2018. stao je na čelo manjinske vlade.
Šarec se zalaže za aktivniju borbu protiv klimatskih promena, legalizaciju kanabisa, prava homoseksualaca i podržava pravo na abortus.
Nakon zemljotresa u Venecueli UN procenjuju da je 500.000 ljudi ugroženo i poziva na hitnu međunarodnu humanitarnu podršku. Stanovnici i dalje golim rukama pretražuju ruševine zgrada za preživelima
Novi finansijski izveštaj pokazuje da je predsednik SAD Donald Trump za godinu dana zaradio više od milijardu dolara na kripto valutama. Bela kuća negira sukob interesa
U novom talasu ruskih napada na Ukrajinu poginule su najmanje četiri osobe, dok je više desetina ranjeno u različitim oblastima. Na meti su bile i benzinske i gasne pumpe
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je pokušaj administracije Donalda Trampa da izvršnom uredbom ograniči pravo na državljanstvo po rođenju, ocenivši da Ustav ne ostavlja prostor za takvo tumačenje
Ukrajina je pogodila jedan od najvećih ruskih satelitskih komunikacionih centara
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
