Sibirski pacijent u Mornarskoj tišini

Aleksej Navaljni, hitno hospitalizovan u Omsku gde mu je spasen život 20. avgusta 2020. godine, a kasnije prevezen u Nemačku gde je lečen zbog navodnog trovanja organofosfatnim otrovom iz grupe novičok nepoznatog sastava, vratio se u Rusiju avionom „Pobeda“. U Nemačkoj ga je ispratila jaka policijska zaštita. U Moskvi, na aerodromu Šeremetjevo, čekala ga je grupa pristalica, ali je avion, pod izgovorom da se mašina za čišćenje snega nalazila na pisti, usmeren na aerodrom Vnukovo gde ga je na graničnom prelazu uhapsila Federalna služba bezbednosti.

U trenutku kada se vratio u Rusiju, Navaljni je na Jutjubu objavio film „Putinova palata: Istorija najvećeg mita na svetu“, koji je za kratko vreme pregledan više od 100 miliona puta. Navaljni pripoveda da je Putin na imanju 39 puta većem od Monaka sebi sagradio najveću privatnu rezidenciju na svetu, koja košta 1,5 milijardi dolara, sa podzemnim klizalištem, akvadiskom, bioskopom, privatnim kazinom i baršunastim nargila barom, sa sve šipkom za striptiz. Sve to pripada „bogatstvom i luksuzom opsednutom“ i „mentalno bolesnom“ Putinu, kaže Navaljni. Kremlj se najpre zadovoljavao demantijima na „staru temu“, saopšenjima da je taj film čista laž i da na tom mestu ne postoji nikakav „Putinov dvorac“.Navaljni je, inače, snimio mnogo filmova sa sličnim sadržajem, kakvi su dokumentarni film „Čajka “ (2015) o aktivnostima sinova i kolege bivšeg generalnog tužioca Jurija Čajke ili „On nije Dimon za vas“ (2017), o navodnoj imovini tadašnjeg premijera Dmitrija Medvedeva.

Foto: Gradski sud u Moskvi

Pošto se, međutim, internet zbog „Putinovog dvorca“ usijao, a ozbiljni listovi počeli da tretiraju tu stvar kao ozbiljnu, Putinu je na jednoj video-konferenciji postavljeno pitanje: „Sada je na vrhu hostinga Jutjuba video o tome da navodno posedujete palatu u Gelendžiku. Vladimire Vladimiroviču, da li je to istina?“ Putin je dva puta ponovio da nikada u tom objektu nije bio, da to ne pripada ni njemu ni članovima njegove uže porodice niti da im je ikada pripadao. Kaže i da nije gledao taj film, ali da su mu pokazali inserte, pa i montažu na kojoj je prikazano kako on pliva u bazenu, koristeći sliku iz 2006. godine kada je plivao leptir stilom u reci Jenisej.

Putin kaže i da neke od ljudi povezanih s tim objektom poznaje, da su neki od njih njegovi prijatelji, da tu ima i nekih njegovih daljih rođaka, da neke uopše ne poznaje, ali da njihova imena ne pominje zato što svakoga koga pomene stave na spisak za sankcije. Podseća da je ta priča lansirana pre deset godina i da ništa od toga nije tačno. Ponavlja i omiljeni citat Ostapa Bendera: „Skučno, djevočki…“ Dosadno devojke, smislite nešto drugo.

Posle toga ruski milijarder i biznismen koji je gradio Krimski most Arkadij Rotenberg izjavljuje kanalu „Maš Telegram“ da je on vlasnik „palate“ u Gelendžiku. Kaže da je to bio komplikovan slučaj, da je bilo mnogo poverilaca, ostavinskih procedura, ali da je uspeo da postane vlasnik i da tu gradi hotel, jer je mesto prelepo, a on inače ulaže u hotele na Krimu i drugde, mada nerado govori o svojim poslovima zbog zapadnih sankcija.

TV „Rusija 1“ je potom objavila dugu reportažu u kojoj su prikazani goli betonski zidovi bez tragova šuta koji bi ukazivao na neku rekonstrukciju. Mesto u Navaljnijevom filmu montažom ilustrovano kao akvadiskoteka je zapravo buduća fontana. U prostoriji koja je u Navaljnijevom filmu prikazana kao striptiz bar visila su odela građevinskih radnika koji pričaju viceve o striptizu. Posebno je pokazivano da kraljevska kapija s dvoglavim orlom na tom gradilištu ne postoji, a i da u Navaljnijevom filmu dvoglavi orao nije ruski nego onaj s lavom sa crnogorskog grba.

Svejedno, neki demonstranti su nosili pozlaćene četke za toalet kao simbol protesta protiv raskoši.

SMRT LEKARA

U takvoj atmosferi dočekana je 4. februara i vest o tome da je u 56. godini na poslu, u jedinici intenzivne nege gde je i radio, iznenada od infarkta preminuo zamenik glavnog lekara za anesteziologiju i reanimaciju Omske hitne bolnice br. 1 (BSMP-1), pomoćnik odeljenja Omskog državnog medicinskog univerziteta Sergej Valentinovič Maksimišin.

Vest o Maksimišinovoj smrti ne samo da su objavile ruske savezne novine, već i strani mediji, na primer, „Dejli mejl“ i CNN koji je citirao Navaljnijevog saradnika Leonida Volkova: „Znao je više od bilo koga drugog o Aleksejevom stanju, pa ne mogu da isključim da on nije umro prirodnom smrću…“ Šef preminulog anesteziologa, glavni lekar Omske bolnice koji je lečio Navaljnog je, u međuvremenu, postao ministar zdravlja u Omskoj oblasti.

foto: ap photo / dmitri lovetsky / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

MULTINACIONALNO ISTRAŽIVANJE

Tokom boravka u Nemačkoj Navaljni je objavio i film koji je navodno rezultat istrage onlajn platforme The Insider, veb sajta istraživačkog novinarstva Bellingcat, Si-En-Ena i nemačkog „Špigela“ o tome da su navodni članovi posebne grupe FSB-a uočeni na istim letovima ka raznim gradovima ka kojima je leteo Navaljni i da su, dakle, umešani u trovanje Navaljnog. Jednog od pomenutih policajaca Navaljni poziva telefonom predstavljajući se kao kolega policajac koji mora da napiše izveštaj i pred kamerama na neko nejasno objašnjenje zašto trovanje nije uspelo podiže pesnicu i uzvikuje: „Jes!“ Bingo. I objavljuje film o tome kako je razgovarao sa svojim ubicom.

Kad je objavljen taj film kojim su osumnjičeni policajci, Vladimir Putin je rekao da to nije nikakva novinarska istraga, već „legalizacija materijala američkih specijalnih službi“, a ako je tako, „tačno je da specijalne službe bde nad njim“. Uz to je dodao: „Da su hteli da ga ubiju, oni bi ga ubili…“ Verziju o Navaljnom kao čoveku s kojim rade strane obaveštajne službe pominjao je pre toga obaveštajac Nikolaj Petrušev, član ruskog Saveta bezbednosti.

Da su ruske tajne službe pratile Navaljnog, moglo se lako zaključiti još dok je on bio u komi: REN TV, tabloid „Moskovski komsomolac“ i provladina „Izvestija“ objavljivali su identične dosijee, očito se oslanjajući na isti izvor koji je sugerisao kako je Navaljni tamo u Sibiru kombinovao rad sa zabavom. Tada je objavljen i dosije o Mariji Pevčih, navodno misterioznoj 33-godišnjoj Ruskinji koja duže vreme živi u Velikoj Britaniji, uživa u sportu i trenira u okviru programa elitne američke vojne jedinice Foke, radi sa Jevgenijem Čičvarkinom, kome navodno posao sa vinima u Londonu ne ide najbolje, i vodi istraživačko odeljenje Navaljnijeve fondacije za borbu protiv korupcije.

TAJNI AGENT I OPOZICIONAR

Dok su se 23. i 31. januara i 2. februara u Rusiji odvijale demonstracije u kojima je traženo da se Navaljni pusti na slobodu, Federalna služba bezbednosti objavila je tajno snimljen materijal koji pokazuje kako „bivši drugi sekretar za politička pitanja ambasade u Ruskoj Federaciji, identifikovan kao tajni agent MI6, Džejms Vilijem Tomas Ford, oženjen Elizabetom Grenberg, identifikovanom kao švedskom obaveštajkom“, ulazi u neki restoran u Moskvi, a sledi ga predstavnik ruske opozicije Vladimir Ašurkov, direktor Fondacije za borbu protiv korupcije (FBK) Navaljnog, koji je u međuvremenu pobegao u Veliku Britaniju.

Na video-snimku se prikazuje kako Ašurkov, prekidajući razgovor kad naiđe kelnerica, priča o sakupljanju novca, o planovima opozicije za masovne proteste, građanskim inicijativama i kontaktima sa elitom, a zatim traži informativnu pomoć od Vlade Velike Britanije: „U nekim slučajevima nemamo direktnih dokaza (o korupciji na visokom nivou), oni su posredni, ali siguran sam da britanska služba za borbu protiv prevara ima veliku količinu informacija koje nama nisu dostupne… Siguran sam da britanske službe imaju podatke koji potvrđuju vezu između Abramoviča, Usmanova, ljudi u ruskoj vladi… I Velika Britanija može imati velike koristi za sebe…“ Tajni agent Ford mu, onako preko zalogaja, savetuje da se obrati Transparensi internešenelu, koji finansira britanska vlada.

Policija je u toku protesta pretresala stanove aktivista Navaljnijeve FBK, koja je zbog primanja novca iz inostranstva proglašena za tzv. „stranog agenta“, a koja je, prema ruskim provladinim medijima, u toku leta bila pred bankrotom i likvidacijom. Sudeći prema ruskim medijima, izgleda da se protiv Navaljnog vodi istraga zbog korišćenja sredstava tog nevladinog fonda u izbornoj kampanji, što je u Rusiji zabranjeno.

POLITIČKI PROCESI

Kako je ranije najavljivano, sud je uprkos protestima uslovnu kaznu Navaljnom zamenio zatvorskom od dve godine i osam meseci zbog toga što se tokom izdržavanja uslovne kazne šezdeset puta nije javio odgovarajućoj službi. U Rusiji je, inače, u 15.000 slučajeva uslovna kazna preinačena u zatvorsku.

Lider partije Jabloko Grigorij Javljinski ocenjuje kako je odluka suda da zatvori Navaljnog politička, ali i da su svi sudski i pravni događaji koji se odvijaju u vezi sa Navaljnim politički motivisani i donedavno su odražavali, blago rečeno, „unutar-elitne“ spletke i protivrečnosti.

Rusi tvrde da ne mogu da pokrenu istragu o trovanju Navaljnog zato što im Nemci ne daju na uvid šta su tačno utvrdile laboratorije Bundesvera i dve neidentifikovane laboratorije u Švedskoj i Francuskoj, a da se od nje pod pretnjom sankcija traži da istraži slučaj. U decembru 2020. ruskoj vansistemskoj opoziciji blizak Levada centar (koji je takođe svrstan u registar nekomercijalnih organizacija koje u Ruskoj Federaciji deluju kao „strani agenti“) u jednom istraživanju nalazi da 30 odsto anketiranih Rusa smatra kako je trovanje inscenirao sam Navaljni, 19 odsto smatra da je navodno trovanje provokacija stranih specijalnih službi, a tek 15 odsto govori o pokušaju ruske vlade da eliminiše političkog protivnika.

Navaljni čeka rasplet sudskih procedura u moskovskom zatvoru „Mornarska tišina“, čije ime odudara od velike buke koja se diže oko tog slučaja. To ime nije rezultat sarkazma, već potiče još iz vremena kada je Petar Veliki tu podigao dom za ostarele mornare i zabranio da pored njega kola prave galamu tandrčući po kaldrmi.

MNOGO NA INTERNETU, MALO NA ULICI

Moskva se pribojavala da skandal oko Navaljnog ne inicira neka vrstu „beloruskog scenarija“. Naročito su se trudili da spreče da u protest budu uključeni maloletnici, među kojima je, zahvaljujući internetu, Navaljni popularan.

Roskomnadzor (RKN) je pod pretnjom kazni od 800 hiljada do 4 miliona rubalja zahtevao da društvene mreže VKontakte, Fejsbuk, Instagram i kineski TikTok, čiji su glavni korisnici tinejdžeri, uklone sadržaje koji provociraju maloletnike da učestvuju u neodobrenim masovnim protestima. Mreža TikTok je uklonila 38 odsto takvih informacija, VKontakte 50 odsto, Instagram 17 odsto, Jutjub 50 odsto identifikovanih poziva mlađoj generaciji da učestvuju u nezakonitim skupovima ili radnjama. Registrovana je i serija napada preko društvenih mreža na „sluge režima“, objavljivanje ličnih podataka policajaca i javnih radnika itd.

Manji ili veći skupovi su po zimi održani u pedesetak ruskih gradova, a ne samo u Moskvi i Petrogradu, što je fasciniralo zapadne izveštače. Licitiranje o broju u moskovskom slučaju kretalo se od 4.000 (policijska procena) do 40.000 prema Rojersu, na šta je Lavrov primetio: „Zašto ne i 400.000…“

Predsednik partije Jabloko Grigorij Javljinski piše: „Oko 100 miliona gledalaca Jutjuba konvertovalo se približno u 200 hiljada ljudi po celoj zemlji i 20 do 30 hiljada ljudi u prestonicama… Po sadašnjim merama sa onlajna, to je veliki broj. Međutim, to nije dovoljno da se utiče na političku situaciju u zemlji i da se vlast prinudi na dijalog.“

Glavni realni rezultat ove protestne aktivnosti, po njegovom mišljenju, jeste rast broja uhapšenih i političkih zatvorenika, a zbog kojih se ne javlja nikakav „opštenarodni pritisak“ za njihovo oslobađanje. Još jedan takav ciklus uličnih akcija bio bi samo put ka još većem razočarenju. Čak i u štabu Navaljnog su to shvatili i izjavili da do proleća neće zvati ljude „pod palice“.

Prema opozicionim izvorima, tokom rasturanja demonstracija privedeno je oko 11.000 ljudi, tako da su neke od njih morali da smeštaju i u centar za izbeglice. Veći broj njih je osuđen na po 5 do 30 dana zatvora, neki na novčane kazne, a protiv dvadesetak je pokrenut krivični postupak.

Javljniski objašnjava da je na protestne akcije u Moskvi u januaru 2021. godine izašlo manje ljudi nego što ih je bilo 2011, 2012, pa čak i 2019. zato što za skoro deset godina od protesta 2011. nije došlo do sazrevanja karaktera protesta, zato što se od tada nije desilo gotovo ništa.Politički analitičar Oleg Matvejčev ocenjuje da je u demonstracijama učestvovalo malo ljudi zbog demoralizacije pristalica Navaljnog. „Malo ljudi želi da uđe u bitku za stranog agenta i proizvođača falsifikata i da upadne u nevolje“, kaže Matvejčev.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

MUNICIJA ZA IZBORE

„Volstrit džornal“ je pisao kako je Putin ranije „uspeo da preživi proteste“, ali da se od tada njegova popularnost „strmoglavila usred oslabljene ekonomije zbog nižih cena nafte i zapadnih sankcija“. „Gardijan“ piše da je Navaljni filmom o dvorcu „iskopao tunel ispod Putina“.

Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM) je, međutim, 5. februara predstavio najnovije istraživanje, prema kome je od 25. januara do 31. januara 2021. na direktno pitanje o poverenju u Vladimira Putina 66 odsto ispitanika odgovorilo pozitivno.

Istraživanje VCIOM iz novembra 2020. pokazalo je da se više od polovine birača (62 odsto) izjašnjava da hoće da glasa za parlamentarne stranke. Podrška stranci Jedinstvena Rusija iznosila je 30,9 odsto, Komunističkoj partiji 11,2 odsto, Liberalno demokratskoj partiji 10,6 odsto, Poštenoj Rusiji 6,2 odsto.

Tek oko 16 odsto Rusa glasalo bi za neku od 41 vanparlamentarne stranke, najčešće za Jabloko i Partiju penzionera – po 4 odsto.

PONIŽAVANJE 95–GODIŠNJEG VETERANA

Jedan komentar RIA Novosti piše kako se 5. februara odigrao „krajnje netrivijalni“ događaj, kako se „retko dešava da se neko javno i u realnom vremenu uništi kao javna ličnost i da to učini sa žestokim entuzijazmom…»

Naime, u junu prošle godine RT TV kanal je objavio promotivni prilog u kome su javne ličnosti čitale delove ruskog ustava radi motivisanja ljudi da glasaju na referendumu. Navaljni je na svom Tviteru te ličnosti nazvao „korumpiranim lakejima“, „sramotom zemlje“, „ljudima bez savesti“ i „izdajnicima“.

Ignat Artemenko, 95-godišnji učesnik Velikog otadžbinskog rata, ranjen na Odri, bio je uvređen zbog Navaljnijevih reči, pogotovu zbog izjave da je on, koji je krvario za otadžbinu, izdajnik. Kako se Artemenko razboleo, njegov unuk mu je pomogao da podnese tužbu za klevetu. Istražni komitet je u junu 2020. pokrenuo krivični postupak zbog „svesno lažnih podataka koji diskredituju čast i dostojanstvo veterana“.

Tokom sudske rasprave u Babuškinskom sudu u Moskvi 95-godišnji veteran je od Navaljnog tražio samo javno izvinjenje. Aleksej Navaljni je, međutim, starog Ignata Artemenka više puta nazvao „lutkom“ koja ništa ne razume, na koju su „okačili ordenje da zveči“ i kojom „porodica trguje“. Dobacivao je kako će im taj starac u toku procesa umreti i da će tog starog čoveka „rođaci večeras zadaviti“, da bi njemu pripisali krivicu. Starcu, koji je na suđenju preko video- linka učestvovao od kuće, sve to je bilo previše pa je pozvana hitna pomoć.

Dvojici zapadnih ambasadora, koji su prisustvovali tom suđenju, ruski MIP je ironično zahvalio „na interesovanju za ruske heroje Otadžbinskog rata“.

RECIKLIRANI DESNIČAR

Čast liberala koji su o toj mučnoj epizodi užasnuti ćutali spasao je lider Jabloka Grigorij Javljinski, podsećajući na to da je Navaljni „reciklirani desničar“: „Ako mase budu pratile Navaljnog, zemlja će se u budućnosti suočiti sa fašizmom… Talas koji se sada diže ne diže se samo protiv Putina. Ustaje se i za nedemokratsku budućnost Rusije. Ustaje se za prošli komunizam ili za budući fašizam. A Navaljni je jedan od potencijalnih lidera ovog novog razaranja“, opominje Javlinski.

Navaljni je prvi put ušao u politički život 2000. godine kao deo liberalne stranke Jabloko, iz koje je izbačen kada se saznalo da je bio član „Ruskog marša“, ultranacionalističkog pokreta koji se isticao sloganima poput „Prestanite da hranite Kavkaz“. „Njujork tajms“ je 2011. izveštavao kako se Navaljni pojavio kao govornik zajedno sa neonacistima i skinhedsima, a i da je jednom glumio u video-snimku koji tamnokose kavkaske militante upoređuje sa bubašvabama: ako bubašvabe mogu da se ubiju papučama, on kaže da u slučaju ljudi preporučuje pištolj.

Dve godine kasnije Navaljni je povodom nereda 2013. godine, kada je oko 1.000 nacionalista napalo srednjoazijske imigrante na ulicama, na svom blogu napadao „horde legalnih i ilegalnih imigranata“. Prema Bi-Bi-Siju, učesnici su skandirali: „Rusija za Ruse!“ i „Bela sila!“

Nakon 2013. Navaljni je počeo da glanca svoj imidž umanjujući nacionalističku retoriku, barem u javnosti. Preusmerio je svoj pokret ka prikupljanju ruske nezadovoljne levičarske omladine. Nakon što je sa 24 odsto glasova došao na drugo mesto na izborima za gradonačelnika Moskve, zapadni mediji su ga sve više opisivali kao „glavnog antikremaljskog političara“, što je pojačano nakon njegovog trovanja.

KANDIDAT ZA NOBELA

Predviđajući smanjenje intenziteta protesta, najbliži Navaljnijevi saradnici su 31. januara preko zapadnih medija tražili da američki predsednik Džo Bajden nametne sankcije protiv 35 ruskih biznismena i zvaničnika, kao i protiv osoba umešanih u progon Navaljnog. Bajden je odmah po stupanju na dužnost u telefonskom razgovoru sa Putinom ugovorio produženje na pet godina sporazuma o ograničenju raketa dugog dometa. Kremlj u informaciji za javnost o tom važnom sporazumu nije pomenuo da je Bajden tražio oslobađanje Navaljnog i svih demonstranata. Kada je Bajden kasnije strogim tonom iz Bele kuće poručio Moskvi da je „vreme ruskog mešanja u američke izbore i hapšenje opozicionara završeno“, Peskov je rekao kako Moskva ne namerava da sluša takve prigovore niti ultimatume.

Imenovanja nove Bajdenove administracije u ruskim medijima se „pozdravlja“ podsećanjem da u Vašingtonu kormilo preuzimaju akteri tzv. politike promene režima u Libiji i na drugim mestima, uz prognoze da će oni takvu politiku voditi i prema Rusiji. Ruski mediji su veoma često objavljivali snimke koji pokazuju kako Viktorija Nuland u Kijevu deli piroške učesnicima kijevskog Majdana 2014. Ukazuju i na antirusku retoriku državnog sekretara Antonija Blinkena.

Evropljani, koji su optimistički pozdravljali „povratak Amerike“, složno su slali javne ultimativne poruke Moskvi da „odmah oslobodi Navaljnog i mirne opozicionare“. Poljska ikona slobode Leh Valesa, koji je dobio Nobelovu nagradu 1983. godine, nominovao je Alekseja Navaljnog za Nobelovu nagradu za mir. Prema pisanju „Njusvika“, na listi kandidata za Nobela cveta hiljadu svetova sadašnje svetske konfuzije: Greta Tumber, Donald Tramp, Džerard Kušner, „Crni životi vrede“, NATO, Svetska zdravstvena organizacija, inicijative za usavršavanje vakcine, beloruske opozicionarke, Vikiliks…

SECIRANJE RECIPROCITETA

Švedskoj ministarki spoljnih poslova An Linde su tokom posete Moskvi predstavili video-snimke nasilnog širenja protesta u SAD i zemljama EU. Šefu diplomatije EU Žosepu Borelju je isti materijal predat dan pre dolaska u Moskvu preko misije EU. Odgovarajući na pitanje „Komersanta“ o proceni ovih video-zapisa, Borelj je rekao da ih nije gledao. S druge strane je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov nestrpljivo komentarisao njihov sadržaj: „To pokazuje kako u Sjedinjenim Državama policijski džip točkovima prelazi preko demonstranata koji leže na zemlji i još mnogo toga. Čitav svet je zaobišao kadar kad su mladu ženu u Holandiji mlazom iz vodenog topa „prikovali“ za zid, nakon čega je otišla prekrivena krvlju“. Prema rečima Lavrova, „u Ruskoj Federaciji nije bilo ničega slićnog“.

Kasnije, na ručku, Borelju je, dok su se menjali tanjiri, jedan od članova tima na ekranu telefona pokazao vest Radija Liberti, u kojoj je, uz pozivanje na izvore iz struktura EU, javljeno da su iz Rusije „zbog učešća u demonstracijama“ proterana trojica evropskih diplomata – Nemac, Šveđanin i Poljak. Uveče je Žosep Borelj na brifingu uverio novinare da je izrazio „snažan protest“ zemlji domaćinu u vezi sa ovom odlukom jer „evropske diplomate nisu učestvovale na skupovima, već su ih samo posmatrale, na šta imaju pravo prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima“.

Pominjući da je čak osamnaest zapadnih diplomata prisustvovalo suđenju Navaljnom, očigledno radi pritiska na sud, jedan ruski komentator je posle pitao kakva bi reakcija na Zapadu bila kada bi, na primer, neki ruski diplomata zatražio da prisustvuje suđenju Džulijanu Asanžu. Jedan duhoviti Rus je predložio: „A da razmenimo Navaljnog za Asanža?“