Nakon velike blamaže u oktobru prošle godine, kada šefovi država i vlada Evropske unije nisu uspeli da se usaglase oko otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom iako su obe zemlje ispunile uslove za otvaranje pregovora o pridruživanju, evropske birokrate vredno su radile na novom konceptu budućeg proširenja EU.
U nameri da učine politički ustupak predsedniku Francuske Emanuelu Makronu koji je blokirao početak pregovora Unije sa dvema državama Zapadnog Balkana – jasno stavljajući time do znanja da neće biti daljeg proširenja dok se Unija ne reformiše iznutra – Evropska komisija je početkom februara predstavila novu metodologiju pristupnih pregovora sa EU.
Nova strategija je napravljena za svega dva meseca, što je pravi presedan imajući u vidu poslovičnu birokratsku tromost briselskih institucija. Nova metodologija proširenja, međutim, moraće da odgovori na neka veoma teška pitanja. Pre svih na ona koja se tiču evropske perspektive šest balkanskih zemalja – Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
KLASTERI I FINANSIJSKI PODSTICAJ
Glavna razlika u odnosu na dosadašnju politiku proširenja odnosi se na objedinjavanje više tematski srodnih pregovaračkih poglavlja po grupama, u tzv. klastere, kojih će biti šest: 1. Osnovna poglavlja, 2. Unutrašnje tržište, 3. Konkurencija i inkluzivni rast, 4. Zelena agenda i održiva povezanost, 5. Resursi i poljoprivreda i 6. Spoljni odnosi.
Revidirana metodologija, osim što predviđa snažnije finansijske i političke podsticaje za zemlje Zapadnog Balkana u procesu pristupanja Uniji, podrazumeva i da će se klasteri otvarati kao celina, a ne pojedinačno po poglavljima, kao što je do sada bio slučaj.
Međutim, svakako nije isto tek započeti pregovore ili pak nastaviti ih po starom, odnosno novom ključu. I upravo tu se kriju moguće zamke za nove reforme. Nije tajna da se nova metodologija za proširenje EU suštinski odnosi na Severnu Makedoniju i Albaniju, a ne recimo na Crnu Goru i Srbiju, države koje su najdalje odmakle u pregovaračkom procesu sa Unijom. Srbija je šest godina nakon što je otvorila pristupne pregovore od 35 poglavlja otvorila njih 18, dok je samo dva privremeno zatvorila.
Srbija ima i dodatnu specifičnost, a to je poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, i teško da iko danas može da proceni kada i da li će ono biti zatvoreno. Kuriozitet je da ovo poglavlje, inače, nije svrstano ni u jedan od predviđenih klastera.
MOGUĆNOST VRAĆANJA NA POČETAK
Nova reforma naglašava i reverzibilnost procesa pristupanja EU, što znači da će biti moguće prekinuti prijem budućih članica Evropske unije u bilo kom trenutku, ukoliko prestanu da ispunjavaju tražene kriterijume. Problematična je i najavljena mogućnost ponovnog otvaranja već zatvorenih poglavlja ako Unija ili neka od zemalja članica procene da zemlja kandidat dugoročno stagnira ili nazaduje u realizaciji usvojenih reformi.
Nova strategija proširenja takođe predviđa i značajniji angažman evropskih zemalja u monitoringu napretka država kandidata. One će više nego ikada ranije moći neposredno da utiču na integraciju novih članica, pa i da ih koče, već prema potrebi.
Srbija u svom neposrednom okruženju ima nekoliko zemalja koje bi iz čisto unutrašnjih političkih razloga mogle da uslovljavaju dalje integracije Beograda. A o čestim uslovljavanjima najuticajnijih zemalja Unije u prethodnoj deceniji na evropskom putu Srbije da i ne govorimo.
Kako bi se dodatno unapredili odnosi sadašnjih i budućih članica Evropske unije biće održavani i redovni samiti EU – Zapadni Balkan, a intenziviraće se i kontakti na ministarskom nivou. Ukoliko proces pristupanja bude tekao glatko, Evropa će biti tu da „šargarepama“ potpomogne zemljama koje pretenduju da se nađu u evropskoj porodici: od postepenog pristupanja evropskim politikama, velikom tržištu i fondovima, pa sve do obećanih novih investicija. Sve to bi, po planovima evropskih zvaničnika, moglo da potvrdi posvećenost Brisela proširenju.
Revidirana metodologija proširenja koju su usvojili evropski komesari ima tri ključna cilja: prvi je da se omogući deblokada budućih evropskih integracija; zatim, da se „amortizuje“ udar koji je Unija pretrpela izlaskom Velike Britanije iz EU. Bregzit je prouzrokovao tako veliki potres u Evropi da čak ni sve balkanske države zajedno – ako bi nekim čudom već sutra ušle u Uniju – ne bi mogle u dovoljnoj meri da „kompenzuju“ odlazak druge najveće evropske privrede i nuklearne sile.
I na kraju, treći ključni cilj se odnosi na geopolitiku Starog kontinenta i vraćanje Balkana u „strateški fokus“ EU. Suočen sa sve snažnijim, konkurentskim uticajima Kine, Rusije i Turske, Brisel u ovom regionu sebi jednostavno ne sme da dozvoli da se zemlje u potpunosti okrenu drugim partnerima.
Iako evropski komesar za proširenje Oliver Varheji tvrdi da širenje Unije na šest balkanskih država ostaje „ključni cilj“ Evropske komisije, pitanje je koliko zapravo uopšte postoji političke volje i želje ključnih evropskih zemalja da se EU proširi na Balkan.
NA ČEKANJU
Od drugih izazova koji su se nadvili nad Evropom, izuzetno značajni su i pogoršani odnosi sa Turskom. Nova reforma pristupnog procesa ništa ne predviđa kada je zvanična Ankara u pitanju. Turska je formalno i dalje jedna od država kandidata, iako njeno potencijalno članstvo u Uniji danas više liči na naučnu fantastiku. A Brisel očito nema novih rešenja ni za toliko hvaljenu politiku susedstva, jer će na čekanju i dalje biti tzv. Istočno partnerstvo, odnosno evropska perspektiva Moldavije, Ukrajine, Gruzije, Belorusije, Azerbejdžana i Jermenije.
Srbija će, doduše, moći da izabere da li će i dalje koristiti već potpisan pregovarački okvir ili će se opredeliti za novu metodologiju. Po tom pitanju u javnosti se već mogu čuti oprečna mišljenja. Zanimljivo je, međutim, da su reagovanja i vlasti i opozicije u Srbiji na revidirani mehanizam pristupa Uniji bila u neobičnom saglasju. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su njegove „lične simpatije“ na strani nove metodologije, dok je Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i jedan od lidera Saveza za Srbiju, rekao da je nova metodologija pristupanja „dobra vest“ koju treba prihvatiti.
Međutim, ipak se čini da će od proklamovane „nove predvidivosti“ Unije i budućih procesa integracija biti očigledna samo ona već viđena predvidivost da od proširenja neće biti ništa još dugi niz godina. Ostaje stoga upitno i da li će Albanija i Severna Makedonija konačno dobiti obećano otvaranje pregovora o pridruživanju pre samita EU–Zapadni Balkan koji će biti održan u Zagrebu tokom maja.
