Kako Rusija regrutuje strance za rat u Ukrajini: „Od primamljivih ponuda i obmane, pa do prisile“

Čarls Mutoka živi u Keniji. Sedamdesetdvogodišnjak oplakuje gubitak svog sina, Oskara Kagole Mutoke. U leto 2025. godine, bivši kenijski vojnik otputovao je u Rusiju da tamo radi. Njegov otac kaže da je uzalud pokušavao da ga od toga odvrati. Oskar nije rekao porodici gde tačno ide. Nedelju dana kasnije, poslao je samo fotografiju sebe u vojnoj uniformi. Više nikada nije stupio s njima u kontakt. Nešto kasnije, porodica je saznala za njegovu smrt, piše DW.

Porodica Oskara Mutoke nije čak ni dobila njegovo telo – uprkos svim apelima kenijskim vlastima. Ipak, u maju 2026, porodica je održala simboličnu komemoraciju i napravila simboličan grob za Oskara kako bi bar imali mesto gde mogu da se pomole. „Najgore je to što ne znamo da li je i gde je zaista sahranjen. Ili je njegovo telo jednostavno bačeno u šumu u Rusiji“, kaže Čarls Mutoka.

Oskar Mutoka jedan od otprilike 27.000 stranaca koliko se procenjuje da ih je Rusija regrutovala da se bore u Ukrajini. Ta brojka potiče od ukrajinske vojnoobaveštajne agencije, HUR. Studija Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH), organizacije Truth Hounds i Kazahstanskog međunarodnog biroa za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) pokazuje da je Rusija uspostavila globalnu mrežu usmerenu naregrutovanje stranaca. 

„To regrutovanje cilja ljude u ekonomski, socijalno i pravno nesigurnim situacijama. Metode koje se koriste kreću se od primamljivih ponuda i obmane, pa do prisile“, objašnjava za DW Ilja Nusov, jedan od autora studije.

„Molim vas, brzo me izvucite odavde“

Za mnoge ljude iz najsiromašnijih regiona sveta, plata koju obećava ruska vojska glavni je podsticaj. Oni to vide kao šansu da pobegnu od siromaštva i pomognu svojim porodicama. Upravo zato se kubanski državljanin Joan Viondi Mendoza odlučio za posao u Rusiji. Obećana mu je mesečna plata od 2.000 američkih dolara. Za Kubu, gde je prosečna plata samo 20 dolara, to je ogromna suma.

DW je saznao za priču Joana Mendoze od njegovog brata, Majkla Dura. Duro živi u SAD, gde se leči od raka. Joan je želeo da emigrira kako bi se pridružio svom bratu, ali to su onemogućile finansijske i birokratske prepreke. Ubrzo nakon toga, naišao je na ponudu za posao u Rusiji. „Joan me pozvao i rekao da je pronašao izlaz. Rekao mi je o ’projektu’ u Rusiji“, priča Majkl Duro. Uzalud je brata odgovori od te ideje.

U septembru 2023. godine, novinska agencija Rojters snimila je mlade Kubance koji su planirali da odu u Rusiju. Među njima je bio i Joan Mendoza. „Svi su govorili: ’Radim ovo da ne bih gladovao na Kubi’. Oni tačno znaju gde idu, a i ja“, rekao je tada dvadesettrogodišnjak novinarima. Pokazao im je svoju prepisku sa regruterom, koji je napisao: „Ovo je ugovor s ruskom vojskom. Dobićete naše državljanstvo.“

Majkl Duro prepričava da je Joan Mendoza poslat na front u Ukrajini, odakle je pokušao da pobegne. „Molio je: ’Pogrešio sam. Oprostite mi. Molim vas, brzo me izvucite odavde’“, priča Majkl o svom bratu. Ali kontakt s Joanom je izgubljen. Kasnije se njegovo ime pojavilo na spiskovima ubijenih stranih državljana koje je objavila Ukrajina.

„Koristili su nas kao živi štit“

Joan Mendoza i Oskar Mutoka verovatno su bili svesni da odlaze u Rusiju kako bi se borili u ratu u Ukrajini. Međutim, mnogi drugi stranci su prevareni. Obećani su im poslovi u sektorima kao što su građevinarstvo, bezbednost, logistika ili poljoprivreda.

To se dogodilo Armanu Mondolu iz Bangladeša. Mladić se nadao da radom u inostranstvu izvući svoju porodicu iz siromaštva. Njegov otac, farmer, prodao je zemlju i podigao kredit da plati regrutera. Mondolu je rečeno da će raditi u skladištu na pakovanju robe. U Rusiju je ušao preko Saudijske Arabije s turističkom vizom. Tamo je, navodno, bio primoran da potpiše ugovor na ruskom – jeziku koji nije mogao da čita.

Mondol kaže da su on i drugi stranci bili veoma loše tretirani u ruskoj vojsci. „Kad god smo imali neku misiju, uvek su nas slali napred, a oni su ostajali iza. Koristili su nas kao živi štit i gurali prvo nas u borbu“, kaže on.

Tokom jedne od tih misija, vozilo u kojem se nalazio Arman naletelo je na minu. Samo dva putnika su preživela – Arman je bio jedan od njih. Odveden je u vojnu bolnicu, iz koje je uspeo da pobegne. Ambasada Bangladeša u Moskvi na kraju je pomogla mladiću da se vrati kući. Pa ipak, rat ga i danas proganja.

„Još uvek su mi te slike pred očima – ljude koji umiru, njihove oči, njihova unakažena lica. Kako su ih mine raznele. Kako naleće dron za dronom. Ljudi kojima su otkinuti udovi. Bilo je užasno“, seća se Mondol. Još uvek ima šrapnele u jednoj nozi i jako hramlje dok hoda. Sada mu je još teže da pronađe posao u svom rodnom selu u Bangladešu.

Foto: AP Photo/Brian Inganga

Plaćenici ili žrtve trgovine ljudima?

Stranci koji se bore za Rusiju u Ukrajini često se označavaju kao plaćenici. Međutim, Ilja Nusov objašnjava da se oni, strogo govoreći, prema međunarodnom pravu tako ne kvalifikuju – jer često dobijaju rusko državljanstvo pre nego što se pridruže vojsci.

Neki drugi u početku nisu nameravali da učestvuju u borbenim operacijama. Takvi slučajevi regrutovanja mogu da se klasifikuju kao trgovina ljudima, ako to podrazumeva obmanu, prisilu i transport u svrhu eksploatacije. To je kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, uključujući i tzv. Protokol iz Palerma, koji zabranjuje trgovinu ljudima i koji je ratifikovala većina zemalja, među kojima je i Rusija.

Ruske vlasti insistiraju na tome da svi strani vojnici u ratu u Ukrajini učestvuju dobrovoljno. U martu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sa svojim kolegom iz Kenije tvrdio da Rusija nikoga ne regrutuje. „Dobrovoljci učestvuju u ovoj specijalnoj vojnoj operaciji u potpunosti u skladu s ruskim zakonom“, rekao je Lavrov novinarima. DW je zatražio pojašnjenje od ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ali do sada nije dobio odgovor.

Sve veći broj stranih regruta

U međuvremenu, regrutovanje stranih državljana privlači sve veću pažnju. Porodice muškaraca koji su tamo otišli protestuju u mnogim zemljama sveta, od Nepala do Perua. Političari, uključujući i indijskog premijera Narendru Modija, pokreću to pitanje tokom sastanaka s Vladimirom Putinom. Prema izveštajima medija, Rusija je u februaru 2026. ograničila regrutovanje građana iz niza „prijateljskih“ zemalja. Spisak tih zemalja nije objavljen.

„U nekim slučajevima, to je pomoglo da se barem privremeno smanji ili čak zaustavi priliv boraca iz određenih zemalja“, kaže Ilja Nusov. „Pretpostavljamo, međutim, da Rusija ima načine da to smanjenje regrutovanja na jednoj lokaciji zaobiđe i umesto toga više se fokusira na neku drugu zemlju.“

Prema procenama ukrajinskog Koordinacionog štaba za tretman ratnih zarobljenika, Rusija bi za rat tokom 2026. godine mogla da regrutuje do 18.500 ljudi iz inostranstva. „Umesto da opada“, kaže Nusov, „broj regrutovanih stranaca nastavlja da raste.“

U pisanju ovog izveštaja sarađivali su Benjamin Alvarez Gruber, Nahid Anjuman i Feliks Maringa.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!