Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Razmena zarobljenika jedini je konkretniji ishod rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu na kome je Turska kao domaćin pozvala na prekid vatre „što je pre moguće“, javljaju agencije.
Razmena zatvorenika između Ukrajine i Rusije u odnosu „1.000 za 1.000“ mogla bi se održati u bliskoj budućnosti objavio je ukrajinski ministar odbrane i šef ukrajinske delegacije u Istanbulu Rustem Umerov, komentarišući ishod pregovora sa ruskom delegacijom u Istanbulu, objavila je ukrajinska agencija Ukrinform.
„Već znamo datum, ali ga još nećemo objaviti“, rekao je Umerov.
Prvi direktan sastanak ruske i ukrajinske delegacije od početka ruske invazije naq Ukrajinu u martu 2022. završen je danas nakon oko sat i 40 minuta razgovora, potvrdio je izvor iz turskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ukrajinski izvor rekao je da je Rusija postavila nove, neprihvatljive zahteve.
Prema izveštaju moskovske agencije TASS, šef ruske delegacije Vladimir Medinski rekao je da je zadovoljan ishodom razgovora i da je Moskva spremna da nastavi komunikaciju.
Strane su se saglasile o razmeni ratnih zarobljenika u odnosu ‘1.000 za 1.000’. Prema rečima Medinskog, Ukrajina je zatražila direktne razgovore između lidera dveju zemalja, a Rusija je to „razmotrila“.
Moskva i Kijev će predstaviti svoju viziju mogućeg prekida vatre, a svaka strana će je „detaljno objasniti“, navodi TASS, ističući da je šef ruske delegacije rekao je kako dve strane planiraju da nastave pregovore.
Šef ukrajinske delegacije, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, rekao je da je Kijev prvenstveno razgovarao o prekidu vatre. Takođe je najavio sporazum o razmeni 1.000 ratnih zarobljenika sa svake strane. Umerov nije otkrio dalje planove za razgovore, prenela je agancija TASS.
Izvor: FoNet
Ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka, poster-boja desnice i Trampovog pokreta, teško je razumeti ako se ne razume koliki uticaj je taj mladi čovek ostvarivao kroz društvene mreže i svoju organizaciju. Svet je to u kojem se prepliću politika, algoritmi i zakulisni interesi.
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije - posebno na energente
Nakon što je Džimi Kimel skinut sa programa ABC-ja zbog političkih komentara, Donald Tramp sugeriše oduzimanje licenci televizijama koje ga kritikuju. Ništa od ovoga se ne dešava slučajno, jer Tramp od povratka u Belu kuću najavljuje osvetnički pohod na kritičare. Ironično je, ipak, što su baš republikanci poznati po borbi za slobodu svakakvih govora
Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Karte u jednom pravcu u ekonomskoj klasi za letove u decembru oglašavaju se po ceni između 1.300 i 2.000 evra, a karte u biznis klasi koštaju oko 4.000 evra
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
