Kompanije za proizvodnju oružja nikada nisu toliko profitirale kao u 2024. godini, pokazuje izveštaj instituta SIPRI o 100 najvećih svetskih kompanija za proizvodnju oružja. Njihovi prihodi od prodaje oružja i vojne opreme iznosili su prošle godine 679 milijardi američkih dolara.
To je povećanje od 5,9 odsto u odnosu na 2023. Već u toj godini su eskalacija geopolitičkih tenzija, a pre svega rat u Ukrajini, doveli do povećane potražnje za oružjem. Taj trend se u 2024. samo dodatno ubrzao.
Da li je, dakle, rat u Ukrajini dobar za biznis? „Za odbrambeni sektor definitivno“, kaže za DW Nan Tijan iz SIPRI-ja, jedan od autora izveštaja. „Kompanije za proizvodnju naoružanja značajno su povećale svoje prihode u poslednje dve godine.“ Razvijena je nova vojna oprema, zalihe su obnovljene, a uništena oprema zamenjena.
Nemačke kompanije imaju posebno visok rast
Od sto kompanija koje kotiraju na berzi, 39 je sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama i po tome je ta zemlja ubedljivo najvažnija lokacija za industriju oružja. Na njenih 39 kompanija otpada skoro polovina globalnih prihoda od poslovanja sa oružjem. Njihov rast od 3,8 odsto je, međutim, i dalje relativno skroman.
Što se tiče 26 evropskih kompanija (bez Rusije), one su pojedinačno zabeležile različite rezultate, ali su zajedno imale povećanje prihoda od 13 odsto.
Kompanije iz Nemačke bile su posebno uspešne – povećale su svoje prihode za čak 36 procenata. „To je gotovo u potpunosti povezano s ruskom invazijom na Ukrajinu“, kaže Nan Tijan. „Bundesver je povećao potražnju, a kompanije kao što su Rajnmetal ili Dil proizvodile su tenkove, oklopne transportere i municiju kako bi nemačka vojska zamenila ono što je slala Ukrajini kao vojnu pomoć, ali i da bi povećala sopstvene zalihe.“
Ruska ratna ekonomija prkosi sankcijama
Rusija je na rang listi SIPRI-ja navedena posebno. I nije iznenađenje to što su ruski proizvođači oružja zabeležili značajan rast. Njihovi prihodi od izvoza jesu opali zbog sankcija, ali je zato naglo povećana domaća potražnja i više nego nadoknadila te gubitke.
Rusija je poseban slučaj, naglašava Nan Tijan. „Zemlja je potpuno promenila svoje prioritete. Tokom protekle tri godine, njena ekonomija i proizvodnja transformisale su se u ratnu ekonomiju.“ Svi resursi su, kaže stručnjak SIPRI-ja, usmereni u ratne napore. Rusija je, na primer, prema izveštaju strokholmskog instituta, povećala proizvodnju artiljerijskih granata kalibra 152 milimetra za 420 odsto između 2022. i 2024. godine – sa 250.000 na 1,3 miliona komada.
Ruskoj industriji naoružanja zbog sankcija fale delovi iz inostranstva, posebno elektronika za avione. Međutim, verovanje da će se ruska ekonomija zbog toga urušiti pokazalo se kao pogrešno, ukazuje Nan Tijan. „Iako je ta zemlja u mnogo gorem položaju nego što bi bila da nije izvršila invaziju na Ukrajinu, jer tada ne bi bilo sankcija, Rusija se pokazala kao prilično otporna u suočavanju sa sankcijama i ekonomskim problemima.“
Transformacija ruske ekonomije toliko je dalekosežna da će joj, ako se u Ukrajini postigne trajni mir, biti veoma teško da se vrati na ekonomiju bez rata, smatra Nan Tijan.
Smanjenje kineskih prihoda od oružja ne znači više mira
Azija je na trećem mestu posle SAD i Evrope, sa 23 kompanije za proizvodnju oružja kotirane na berzi. Azija je ujedno i jedini region sveta koji je imao niže prihode nego 2023. godine. Posebno su kompanije iz Kine zabeležile značajan pad – za deset procenata. Nijedna druga zemlja u izveštaju SIPRI-ja nije imala takav pad.
„Ali to nema praktično nikakve veze s tim što u regionu vlada mir“, kaže Nan Tijan. „Ako pogledate rat u Ukrajini – naravno da vidimo da više rata znači i veću potražnju (za oružjem) i samim tim verovatno i veće prihode. Ali u slučaju Kine radi se o tome da su postojale brojne optužbe za korupciju protiv kineskih kompanija za proizvodnju oružja.“ To je dovelo do otkazivanja ili odlaganja velikih ugovora o prodaji oružja u 2024.
Za to vreme kompanije sa Bliskog istoka zabeležile su priličan rast – čak za 14 procenata. Taj region sa svojih devet kompanija nikada ranije nije imao toliko proizvođača oružja i opreme u godišnjoj statistici SIPRI-ja. Samo iz Izraelu ih je tri – dronovi i sistemi protivvazdušne odbrane iz te zemlje posebno su traženi.
Iz tog regiona je i Turska, koja je ponovo ostvarila visoke prihode. Međutim, njena firma Bajkar, proizvođač borbenih i izviđačkih dronova Bajraktar, nije uspela da ponovi svoje veoma visoke rezultate izvoza u Ukrajinu iz 2024. godine.
Najvažnije kompanije su sa sedištem u SAD
Pet najvažnijih kompanija za proizvodnju naoružanja u svetu su, prema statistici SIPRI-ja, Lokid Martin (npr. borbeni avioni F-35), RTX (avionski motori i dronovi), Nortrop Gruman (rakete dugog dometa, između ostalog), BAE Sistemi i Dženeral Dajnamiks (nuklearne podmornice i navođene rakete, između ostalog). Sa izuzetkom britanske kompanije BAE, sve ostale firme su iz SAD.
Ovo je prvi put od 2017. da se neka kompanija koja nema sedište u SAD pojavila među pet najvećih izvođača radova u oblasti odbrane. Poređenja radi, vojni ogranak evropskog konzorcijuma Erbas zauzima 13. mesto među sto najvažnijih kompanija, dok je nemačka firma Rajnmetal na 20. mestu.
U 2024. godini, četiri od tih sto kompanija imale su sedište u Nemačkoj: Rajnmetal, Tisenkrup, Hensolt i Dil. Zajedno su ostvarile prihode od 14,9 milijardi dolara. Rat u Ukrajini rezultirao je značajnim porudžbinama iz te zemlje, naročito PVO-sistema IRIS-T koje proizvodi kompanija Dil.
Ugovor o isporuci artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara za nemački Bundesver najveći je ugovor o municiji u istoriji kompanije Rajnmetal. Ona je ujedno zabeležila i povećanje prihoda od tenkova, oklopnih vozila i municije za 47 odsto.
KNDS, francusko-nemački konzorcijum proizvođača tenkova Kraus-Mafej, Vegman i Nekster, zauzima 42. mesto. I to zajedničko preduzeće zabeležilo je rast. Prihod je porastao za 14 procenata, a broj narudžbina i znatno više – čak za 40 procenata. I toj firmi su rat u Ukrajini i pretnja iz Rusije obezbedili pune knjige narudžbina.
