Ruski predsednik Vladimir Putin nije demantovao tvrdnje da je Severna Koreja poslala trupe u Rusiju. Američki i južnokorejski zvaničnici upozoravaju na moguće posledice
Ruski predsednik Vladimir Putin nije porekao tvrdnje da je Severna Koreja u Rusiju poslala 3.000 vojnika, piše Glas Amerike.
Putin je poručio da je na Moskvi odluka kako će severnokorejske snage mogle biti raspoređene, uključujući i njihovo eventualno raspoređivanje na linijame fronta sa Ukrajinom.
Američki i južnokorejski zvaničnici upozorili su u sredu da postoje dokazi da je Severna Koreja poslala trupe u Rusiju, što predstavlja potencijalnu eskalaciju skoro trogodišnjeg rata sa Ukrajinom.
Upitan o satelitskim snimcima koji ukazuju na kretanje severnokorejskih trupa odgovorio da su, kako se izrazio, fotografije ozbiljna stvar.
„Ako fotografije postoje, one prikazuju nešto”, odgovorio je ruski predsednik.
Izneo je i tvrdnje da je do eskalacije rata došlo odgovornošću Zapada koji je u Ukrajinu poslao NATO oficire i instruktore kako bi pomogli Kijevu u odbrani od Rusije.
Ukrajina: Severnokorejske trupe kod Kurska
I istom danu, ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da su prve severnokorejske jedinice, obučene u Rusiji, raspoređene u oblasti Kursk, ruskoj pograničnoj oblasti u koju su ukrajinske snage izvršile proboj u avgustu.
„Prve jedinice vojske iz Demokratske narodne republike Koreje (DNRK), obučavane na istočnim ruskim poligonima, stigle su u zonu borbenih dejstava rusko-ukrajinskog rata. Konkretno, 23. oktobra 2024. zabeleženo je njihovo prisustvo u Kurska oblast“, navodi se u saopštenju ukrajinske obaveštajne agencije.
Navedeno je da se ukupno oko 12.000 severnokorejskih vojnika, uključujući 500 oficira i tri generala, nalaze u Rusiji, a obuka se odvija u pet vojnih baza.
„Zamenik ruskog ministra odbrane Junus-Bek Jevkurov odgovoran je za nadgledanje obuke severnokorejske vojske“, saopštila je obaveštajna agencija Ukrajine.
Jedan od američkih zvaničnika saopštio je da su Sjedinjene Države upoznate o ukrajinskim izveštajima o severnokorejskim trupama u Kursku – i da su angažovane u njihovom potkrepljivanju.
Ukrajina je od saveznika zatražila da odlučno odgovore na umešanost Severne Koreje u rat – uvođenjem novih sankcija i daljom izolacijom Pjongjanga.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
