Ni posle nedelju dana protesti u Gruziji ne gube na snazi. Snage odmeravaju prorusaka vlada i proevropski demonstranti iza kojih je stala predsednica države Salome Zurabišvili
Privedeno je više od 300 demonstranata, više od 100 ljudi i 150 policajaca je povređeno.
U protestima je znatno oštećena i gradska infrastruktura, a policija je uhapsila sedmoro demonstranata zbog organizovanja i učestvovanja u nasilju, navelo je gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, a prenela agencija RIA Novosti.
Otvorena je istraga povodom incidenata, a uhapšenima prete kazne do devet godina zatvora.
Sporni izbori
U sredu je opoziciona stranka Koalicija za promene saopštila da je policija upala u njene kancelarije i privela njenog lidera Niku Gvaramiju, piše Glas Amerike.
Gruzijski mediji izveštavaju da je policija upala i u kancelarije nekoliko drugih opozicionih grupa i nevladinih organizacija.
Protest u Gruziji Foto: AP Photo/Zurab Tsertsvadze
Vladajuća partija Gruzijski san zadržala je kontrolu nad parlamentom na spornim izborima 26. oktobra, koji su nadaleko viđeni kao referendum o težnjama Gruzije prema EU. Opozicija i prozapadna predsednica države Salome Zurabišvili optužili su vladajuću stranku za nameštanje glasanja uz pomoć Rusije i bojkotovali sednice parlamenta.
Masovni protesti opozicije dobili su novi zamah nakon odluke vladajuće stranke u četvrtak da stavi na led pregovore o pridruživanju EU.
Foto: AP Photo/Zurab Tsertsvadze
Zurabišvili je odbila da prizna zvanične rezultate izbora i osporila ih na Ustavnom sudu, koji je u utorak odbio njenu žalbu. Predsednica Gruzije, koja ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, izjavila je da će ostati na toj funkciji čak i nakon što joj istekne šestogodišnji mandat kasnije ovog meseca kako bi predvodila opozicioni zahtev za nove parlamentarne izbore.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
