Ni posle nedelju dana protesti u Gruziji ne gube na snazi. Snage odmeravaju prorusaka vlada i proevropski demonstranti iza kojih je stala predsednica države Salome Zurabišvili
Već nedelju dana u Gruziji bukte protesti. Demonstranti su bacali vatroment na policajce i gradili barikade na centralnom bulevaru Tbilisija. Sa druge strane kordon policije polivao je demonstrante suzavcem i prskao vodenim topovima.
View this post on Instagram
Privedeno je više od 300 demonstranata, više od 100 ljudi i 150 policajaca je povređeno.
U protestima je znatno oštećena i gradska infrastruktura, a policija je uhapsila sedmoro demonstranata zbog organizovanja i učestvovanja u nasilju, navelo je gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, a prenela agencija RIA Novosti.
View this post on Instagram
Otvorena je istraga povodom incidenata, a uhapšenima prete kazne do devet godina zatvora.
Sporni izbori
U sredu je opoziciona stranka Koalicija za promene saopštila da je policija upala u njene kancelarije i privela njenog lidera Niku Gvaramiju, piše Glas Amerike.
Gruzijski mediji izveštavaju da je policija upala i u kancelarije nekoliko drugih opozicionih grupa i nevladinih organizacija.
Vladajuća partija Gruzijski san zadržala je kontrolu nad parlamentom na spornim izborima 26. oktobra, koji su nadaleko viđeni kao referendum o težnjama Gruzije prema EU. Opozicija i prozapadna predsednica države Salome Zurabišvili optužili su vladajuću stranku za nameštanje glasanja uz pomoć Rusije i bojkotovali sednice parlamenta.
Masovni protesti opozicije dobili su novi zamah nakon odluke vladajuće stranke u četvrtak da stavi na led pregovore o pridruživanju EU.
Zurabišvili je odbila da prizna zvanične rezultate izbora i osporila ih na Ustavnom sudu, koji je u utorak odbio njenu žalbu. Predsednica Gruzije, koja ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, izjavila je da će ostati na toj funkciji čak i nakon što joj istekne šestogodišnji mandat kasnije ovog meseca kako bi predvodila opozicioni zahtev za nove parlamentarne izbore.
Izvor: Glas Amrike
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
