Ni posle nedelju dana protesti u Gruziji ne gube na snazi. Snage odmeravaju prorusaka vlada i proevropski demonstranti iza kojih je stala predsednica države Salome Zurabišvili
Već nedelju dana u Gruziji bukte protesti. Demonstranti su bacali vatroment na policajce i gradili barikade na centralnom bulevaru Tbilisija. Sa druge strane kordon policije polivao je demonstrante suzavcem i prskao vodenim topovima.
View this post on Instagram
Privedeno je više od 300 demonstranata, više od 100 ljudi i 150 policajaca je povređeno.
U protestima je znatno oštećena i gradska infrastruktura, a policija je uhapsila sedmoro demonstranata zbog organizovanja i učestvovanja u nasilju, navelo je gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, a prenela agencija RIA Novosti.
View this post on Instagram
Otvorena je istraga povodom incidenata, a uhapšenima prete kazne do devet godina zatvora.
Sporni izbori
U sredu je opoziciona stranka Koalicija za promene saopštila da je policija upala u njene kancelarije i privela njenog lidera Niku Gvaramiju, piše Glas Amerike.
Gruzijski mediji izveštavaju da je policija upala i u kancelarije nekoliko drugih opozicionih grupa i nevladinih organizacija.
Vladajuća partija Gruzijski san zadržala je kontrolu nad parlamentom na spornim izborima 26. oktobra, koji su nadaleko viđeni kao referendum o težnjama Gruzije prema EU. Opozicija i prozapadna predsednica države Salome Zurabišvili optužili su vladajuću stranku za nameštanje glasanja uz pomoć Rusije i bojkotovali sednice parlamenta.
Masovni protesti opozicije dobili su novi zamah nakon odluke vladajuće stranke u četvrtak da stavi na led pregovore o pridruživanju EU.
Zurabišvili je odbila da prizna zvanične rezultate izbora i osporila ih na Ustavnom sudu, koji je u utorak odbio njenu žalbu. Predsednica Gruzije, koja ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, izjavila je da će ostati na toj funkciji čak i nakon što joj istekne šestogodišnji mandat kasnije ovog meseca kako bi predvodila opozicioni zahtev za nove parlamentarne izbore.
Izvor: Glas Amrike
Zaokupljeni lepotama i brigama svakodnevnice, građani Amerike se ne udubljuju previše u kompleksna, istorijska objašnjenja prirode sukoba u kojima učestvuje njihova zemlja. Sve to jasno pokazuje koliko je rat udaljen od života običnih ljudi, što će ostati nepromenjeno dok ne počne direktno da utiče na njih. A ta tačka više nije toliko daleko
Novi bliskoistočni konflikt proširio se vihornom brzinom, čitav svet se u realnom vremenu menja dramatično i nepredvidljivo, a Bliski istok više neće biti isti
U špijunaži, najmoćnije sredstvo nikad nije bio pištolj. Mnogo je važnija sposobnost agenta da zadobije nečije kompletno poverenje
Podršku za ulazak u Drugi svetski rat pružilo je 97 odsto Amerikanaca, za rat protiv Iraka bilo je njih 76 odsto, za intervenciju u Libiji 47 odsto, a američkom učešću u tekućem ratu u Iranu tek 41 odsto
Nakon prvog talasa napada u kojem su ubijeni najviši iranski zvaničnici, među kojima i Ali Hamnei, Teheran je potvrdio da je stradao prvi sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, kao i komandant milicije Basidž Golamreze Sulejmani. Izraelski udari nastavljeni su širom prestonice
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
