Sukob između Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije najdublje se prelama u Ukrajini, gde paralelno deluju dve crkvene strukture. Arhiepiskop Ukrajinske pravoslavne crkve Silvester u intervjuu za „Vreme” govori o prekidu veza sa Moskvom, izostanku dijaloga sa Carigradom i opasnosti od crkvene izolacije
Dve najuticajnije pravoslavne Crkve – jedna po brojnosti, druga po ugledu – Ruska pravoslavna crkva (RPC) i Vaseljenska patrijaršija danas su u dubokom sukobu koji potresa čitav pravoslavni svet. Najbolnija i najkompleksnija situacija postoji u Ukrajini.
U toj zemlji danas deluju dve crkvene strukture: Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), koja je kanonski (bila) vezana za RPC, i Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU), formirana nakon što je carigradski patrijarh Vartolomej izdao tomos o autokefalnosti 2018. godine.
Od početka rata u Ukrajini, UPC se distancirala od Moskve. Odnosi sa Vaseljenskom patrijaršijom prekinuti su još 2018, a ta odluka potvrđena je 2022. Istovremeno, ukrajinske vlasti prema UPC primenjuju, blago rečeno, restriktivne i diskriminatorne mere – oduzimaju joj se hramovi, a redovan crkveni život ozbiljno je otežan.
Postavlja se pitanje: kako izaći iz takve pozicije? Postoji li razrešenje ove duboke crkvene i društvene napetosti? Unutar same UPC postoje različita viđenja mogućih izlaza. O tim nijansama, koje se spolja često ne vide, u ekskluzivnom intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka 12. februara govori arhiepiskop UPC Silvester (Stojčev), rektor Kijevske duhovne akademije.
Odnosi između UPC i PCU su, kaže, danas veoma složeni.
„Između nas ne postoji zvaničan dijalog. U pojedinim slučajevima postoji neformalna komunikacija. Glavni problem koji opterećuje naše odnose jeste nasilje na verskoj osnovi. Od trenutka osnivanja PCU, a naročito nakon početka punog obima ruske vojne agresije, svedočili smo brojnim slučajevima nasilnog preuzimanja hramova naše Crkve, u kojima su neposredno učestvovali predstavnici PCU”, kaže arhiepiskop UPC Silvester.
Kako dodaje, rukovodstvo PCU nije dalo odgovarajuću ocenu ovih događaja, niti je ijedan sveštenik PCU koji je neposredno učestvovao u nasilju snosio kanonske sankcije.
„Sve to ozbiljno opterećuje naše odnose i čini zvaničan dijalog praktično nemogućim.”
S druge strane, UPC danas nema nikakve kontatke s Moskovskom patrijaršijom, ali ni sa Carigradskom crkvom.
„Lično smatram da je to veoma opasna situacija, jer nam preti postepena samoizolacija. To se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti. Zato sam već više puta javno govorio da bi naša Crkva sasvim mogla da započne crkveno-diplomatski dijalog sa Carigradskom crkvom, kako bismo makar naučili da se međusobno čujemo i razumemo, i započeli potragu za izlazom iz ovog ćorsokaka. Smatram da se upravo crkveni odnos prema složenim crkvenokanonskim pitanjima sastoji u traženju izlaza iz podela, a ne u njihovom produbljivanju i cementiranju.”
U odnosima sa Moskovskom patrijaršijom već je, kaže, pređena „tačku bez povratka” i o povratku UPC pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije ne može biti ni govora.
„Danas naša Crkva postoji kao potpuno nezavisna. Samostalno otvaramo eparhije i rukopolažemo episkope, samostalno spravljamo sveto miro, otvaramo parohije u inostranstvu, gde su se danas našli milioni Ukrajinaca. Već imamo iskustvo samostalnog rešavanja svih pitanja unutrašnjeg crkvenog života. Potrebno je samo da tu nezavisnost priznaju i druge pomesne Crkve”, kaže arhiepiskop.
Kako dodaje, jasno je da postoji ozbiljan problem, budući da Carigradska crkva, kao i još nekoliko pomesnih Crkava, smatraju da u Ukrajini već postoji autokefalna Crkva – PCU.
„Ali upravo zato, kako bismo u budućnosti pronašli održiv oblik postojanja pravoslavlja u Ukrajini, neophodno je započeti smirenu i otvorenu raspravu o ovom pitanju sa drugim pomesnim Crkvama. Što duže svi zajedno odbijamo takav razgovor, to će rešavanje ovog problema u budućnosti biti složenije.”
Čitav tekst čitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 12. februara, ili se odmah pretplatite na digitalno ili štampano izdanje.
Savremeni ratovi „gutaju“ skupu municiju brže nego što može da se nadoknadi. Dok Pentagon troši milijarde i prazni zalihe raketa u sukobu sa Iranom, postavlja se pitanje koliko tehnološka prednost zaista vredi ako je ograničena tempom proizvodnje i krhkim lancima snabdevanja
Ruski brod koji je potonuo u Mediteranu 2024. godine prevozio je delove nuklearnih reaktora za Severnu Koreju, pokazuju navodi iz istrage
Upali su u filijalu izraelskog proizvođača oružja u Nemačkoj i uništili računare. Sada se „petorci iz Ulma“ sudi za „članstvo u kriminalnoj organizaciji“. A oni kažu da su hteli da zaustave „genocid“
„Ovo nije kovid, niti grip. Način prenosa hantavirusa je potpuno drugačiji i zahteva blizak, intiman kontakt“, objasnila je epidemiološkinja Svetske zdravstvene organizacije Marija van Kerhove
Predsednik SAD Donald Tramp je kritikovao Iran da „igra igre“ sa SAD i ostatkom sveta i odgovor Teherana na najnoviji američki mirovni plan nazvao "totalno neprihvatljivim"
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
