Za bazu NATO u Gajlenkirhenu kod Ahena od sinoć su na snazi posebne mere bezbednosti. Istovremeno se na severu Nemačke vodi istraga zbog preleta dronova iznad kritične infrastrukture u Brunsbitelu. Šta se događa?
Za bazu NATO u Gajlenkirhenu, u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, proglašen je „Čarli“ – to je drugi najviši nivo upozorenja, saopštio je portparol baze na platofrmi Iks. To je učinjeno na osnovu informacija tajnih službi koje su ukazivale na moguću pretnju. Iz predostrožnosti su kućama poslati svi zaposleni civili koji nisu neophodni, piše Dojče Vele.
„Bezbednost naših zaposlenih je naš glavni prioritet. Posao se nastavlja po planu. Ovo nije razlog za zabrinutost i čisto je mera predostrožnosti“, piše na platformi Iks.
🚨We raised the security level at NATO Airbase Geilenkirchen based on intelligence information indicating potential threat. All non-mission essential staff have been sent home as a precautionary measure. The safety of our staff is our top priority. Operations continue as planned.
— NATO AWACS (@NATOAWACS) August 22, 2024
U bazi NATO u Gajlenkirhenu stacionirani su avioni tipa Avaks (Airborne Early Warning and Control System, AWACS) koji obezbeđuju vazdušni i pomorski nadzor, a u misijama se koriste za vođenje borbenih aviona kao neka vrsta letećeg komandnog centra. NATO ima 14 takvih konvertovanih aviona tipa Boing 707. Ti „Leteći sistemi ranog upozorenja“ se takođe redovno koriste na istočnoj granici teritorije NATO, u blizini Rusije i Ukrajine.
Pre oko nedelju dana, na nekoliko lokacija Bundesvera bilo je sumnjivih aktivnosti, pa i u Gajlenkirhenu. Prema informacijama iz bezbednosnih krugova, jedna osoba u okolini aerodroma je privedena na saslušanje, ali sumnja nije potvrđena.
Dronovi iznad Brunsbitela – sumnja se u špijunažu
Istovremeno, kancelarija javnog tužioca u Flenzburgu u Šlezvig-Holštajnu istražuje sumnjive letove dronova iznad Brunsbitela, udaljenog više od 500 kilometara od Gajlenkirhena. Postoji sumnja na „aktivnost agenata u svrhu sabotaže”.
Prema informacijama nemačkih medija i noćas je bilo neovlašćenih preleta dronova iznad Brunsbitela na severu Nemačke. Prema izveštajima, meta moguće špijunže bila je industrijska zona za hemijske i naftne kompanije ChemCoast Park Brunsbuttel.
Na pitanje novinara javnog servisa NDR, iz kancelarije javnog tužioca u Flenzburgu su rekli: „Flenzburško javno tužilaštvo potvrđuje pokretanje istrage zbog sumnje da su agenti radili u sabotažne svrhe u vezi s ponovljenim letovima dronova iznad kritične infrastrukture.“
Ruski dronovi?
Prema izveštajima medija, moglo bi da se radi o ruskim dronovima tipa Orlan-10, ali to su nepotvrđene spekulacije. Taj dron ima veliki domet od oko 600 kilometara i dostiže brzinu do sto kilometara na sat. To znači da je njihovo lansiranje moguće i sa civilnih brodova na obali.
Rečeno je da su uočeni dronovi zaista leteli tako brzo. Prema pisanju „Špigela“, specijalna naprava nije uspela u pokušaju da locira dronove.
I policija u Icehou takođe je saopštila da ima informacije o mogućim ilegalnim letovima dronova i da to istražuje. Prema njihovim rečima, dronovi su primećeni od 8. avgusta, dok je poslednji uočen u četvrtak 22. avgusta.
Industrijski park Brunsbitel, novi LNG-terminal i ugašena nuklearna elektrana
Prema navodima policije, pogođeni su industrijski park Brunsbitel, novi LNG-terminal i nuklearna elektrana Brunsbitel koja je povučena iz upotrebe.
U početku je policija pretpostavljala da su to bili nenajavljeni privatni letovi, ali sada je u istragu uključena i državna bezbednost na saveznom i pokrajinskom nivou. Policija je zamolila stanovništvo da prijavi moguće incidente.
Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, koje je nadležno za zaštitu kritične infrastrukture, podršku pružaju savezna policija i savezna kriminalistička policija. Prema rečima portparola Ministarstva odbrane, Bundesver od prošlog ponedeljka policiji pruža radarske podatke.
Ukrajina je na insistiranje Rusije odustala od strateškog cilja da se priključi NATO-u. "To je kompromis sa naše strane“, rekao je Volodimir Zelenski uoči mirovnih pregovora sa američkim izaslanicima u Berlinu
Američka Filmska akademija je, svesno ili ne, nagradivši sa pet Oskara film „Anora“ otvorila diskusiju: šta znamo o prostituciji u svetu? Odakle i zašto dolazi oko 50 miliona, često maloletnih žena i dece prinuđenih na seksualnu eksploataciju? Kako taj problem može da se reši?
Najpoznatija plaže Australije pretvorila se u mesto horora kada su napadači zapucali na ljude koji su se tu zatekli. Njihov cilj: jevrejska zajednica
U grozničavoj potrazi za napadačem koji je ubio dvoje studenata, a devetoro njih ranio učestvuje više od 400 pripadnika snaga reda
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
