Za bazu NATO u Gajlenkirhenu kod Ahena od sinoć su na snazi posebne mere bezbednosti. Istovremeno se na severu Nemačke vodi istraga zbog preleta dronova iznad kritične infrastrukture u Brunsbitelu. Šta se događa?
Za bazu NATO u Gajlenkirhenu, u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, proglašen je „Čarli“ – to je drugi najviši nivo upozorenja, saopštio je portparol baze na platofrmi Iks. To je učinjeno na osnovu informacija tajnih službi koje su ukazivale na moguću pretnju. Iz predostrožnosti su kućama poslati svi zaposleni civili koji nisu neophodni, piše Dojče Vele.
„Bezbednost naših zaposlenih je naš glavni prioritet. Posao se nastavlja po planu. Ovo nije razlog za zabrinutost i čisto je mera predostrožnosti“, piše na platformi Iks.
🚨We raised the security level at NATO Airbase Geilenkirchen based on intelligence information indicating potential threat. All non-mission essential staff have been sent home as a precautionary measure. The safety of our staff is our top priority. Operations continue as planned.
— NATO AWACS (@NATOAWACS) August 22, 2024
U bazi NATO u Gajlenkirhenu stacionirani su avioni tipa Avaks (Airborne Early Warning and Control System, AWACS) koji obezbeđuju vazdušni i pomorski nadzor, a u misijama se koriste za vođenje borbenih aviona kao neka vrsta letećeg komandnog centra. NATO ima 14 takvih konvertovanih aviona tipa Boing 707. Ti „Leteći sistemi ranog upozorenja“ se takođe redovno koriste na istočnoj granici teritorije NATO, u blizini Rusije i Ukrajine.
Pre oko nedelju dana, na nekoliko lokacija Bundesvera bilo je sumnjivih aktivnosti, pa i u Gajlenkirhenu. Prema informacijama iz bezbednosnih krugova, jedna osoba u okolini aerodroma je privedena na saslušanje, ali sumnja nije potvrđena.
Dronovi iznad Brunsbitela – sumnja se u špijunažu
Istovremeno, kancelarija javnog tužioca u Flenzburgu u Šlezvig-Holštajnu istražuje sumnjive letove dronova iznad Brunsbitela, udaljenog više od 500 kilometara od Gajlenkirhena. Postoji sumnja na „aktivnost agenata u svrhu sabotaže”.
Prema informacijama nemačkih medija i noćas je bilo neovlašćenih preleta dronova iznad Brunsbitela na severu Nemačke. Prema izveštajima, meta moguće špijunže bila je industrijska zona za hemijske i naftne kompanije ChemCoast Park Brunsbuttel.
Na pitanje novinara javnog servisa NDR, iz kancelarije javnog tužioca u Flenzburgu su rekli: „Flenzburško javno tužilaštvo potvrđuje pokretanje istrage zbog sumnje da su agenti radili u sabotažne svrhe u vezi s ponovljenim letovima dronova iznad kritične infrastrukture.“
Ruski dronovi?
Prema izveštajima medija, moglo bi da se radi o ruskim dronovima tipa Orlan-10, ali to su nepotvrđene spekulacije. Taj dron ima veliki domet od oko 600 kilometara i dostiže brzinu do sto kilometara na sat. To znači da je njihovo lansiranje moguće i sa civilnih brodova na obali.
Rečeno je da su uočeni dronovi zaista leteli tako brzo. Prema pisanju „Špigela“, specijalna naprava nije uspela u pokušaju da locira dronove.
I policija u Icehou takođe je saopštila da ima informacije o mogućim ilegalnim letovima dronova i da to istražuje. Prema njihovim rečima, dronovi su primećeni od 8. avgusta, dok je poslednji uočen u četvrtak 22. avgusta.
Industrijski park Brunsbitel, novi LNG-terminal i ugašena nuklearna elektrana
Prema navodima policije, pogođeni su industrijski park Brunsbitel, novi LNG-terminal i nuklearna elektrana Brunsbitel koja je povučena iz upotrebe.
U početku je policija pretpostavljala da su to bili nenajavljeni privatni letovi, ali sada je u istragu uključena i državna bezbednost na saveznom i pokrajinskom nivou. Policija je zamolila stanovništvo da prijavi moguće incidente.
Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, koje je nadležno za zaštitu kritične infrastrukture, podršku pružaju savezna policija i savezna kriminalistička policija. Prema rečima portparola Ministarstva odbrane, Bundesver od prošlog ponedeljka policiji pruža radarske podatke.
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Iako se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, drže po strani, njihovi pregovarači su seli za isti sto da razgovaraju o primirju
Direktorka Evropske kuće istorije dr Konstanca Icel kaže da je veoma impresionirana hrabrošću studenata iz Srbije
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Do direktnog susreta Putina i Zelenskog ovog četvrtka neće doći, ali bi nekakvih pregovora Kijeva i Moskve ipak trebalo da bude. Uoči susreta u Istanbulu, podsećamo na dosadašnje pokušaje da se dođe do mira u Ukrajini
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
