Poslovi Rusije sa prirodnim gasom na kojima je ogromna zarada i dalje bez sankcija Zapada

Luka Zebruge u Belgiji, krajem februara. Na LNG-terminalu pristaje brod „Kristof de Maržeri“, natovaren tečnim prirodnim gasom (LNG) iz Rusije. To nije neuobičajen prizor. Novinari nemačkog javnog servisa ARD imaju podatke o kretanju ruskih tankera koji pokazuju put i učestalost kojom Rusija posećuje evropske luke.

„Kristof de Maržeri“ se redovno usidrava u Zebrugeu, kao i ukupno 15 drugih tankera tzv. Arc7-klase. To su tankeri-ledolomci koji po nalogu kompanije Novatek i tokom zimskog perioda prevoze LNG sa ruskog poluostrva Jamal u arktičkom krugu do Evrope.

Jedan od vlasnika je oligarh Genadij Timčenko, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Član je ekskluzivnog kruga oko predsednika Vladimira Putina. Evropska unija je odavno uvela sankcije protiv njega, a zaplenila je i njegovu luksuznu jahtu. Međutim, LNG-tankeri koji rade za njega i dalje neometano pristaju u luke Evropske unije. Svaka isporuka ima minimalnu vrednost od 30 miliona evra.

Do sada nema sankcija

Iako je Unija nedavno usvojila 13. paket sankcija protiv Rusije, isporuke gasa do sada su iz toga izuzete. Čak ni nemačka Savezna vlada ne zahteva sankcije za isporuke gasa, što i dalje objašnjava „napetom situacijom u snabdevanju“. Zvanično, Nemačka više ne dobija ruski gas, ali ne može se isključiti da manje količine dolaze na zaobilazni način, preko susednih evropskih zemalja.

Države EU poput Mađarske već su zaključile nove ugovore s Moskvom o dodatnim isporukama gasa. U Francuskoj, energetska kompanija „Total“, učestvuje u poslovima s LNG-om na ruskom poluostrvu Jamal na severozapadu Sibira. Iako je uvoz gasa preko gasovoda značajno smanjen, poslovanje s LNG-om neumorno se nastavlja. Rezultat toga jeste da još uvek oko 15 odsto ukupne potrošnje gasa u EU dolazi iz Rusije.

LNG je za Kremlj sada gotovo podjednako važan kao i preostali prihodi od isporuka gasa. Trenutno stručnjaci navode da se obim LNG-a koji se transportuje u Evropu i preko nje godišnje procenjuje na oko dvanaest milijardi evra. Putin pritom planira da udvostruči taj posao u narednim godinama. Cilj je, kako kaže ruski aktivista za zaštitu okoline Vladimir Slivjak, ponovo dovesti Evropu u stanje zavisnosti od ruskog gasa. Slivjak je 2021. godine dobio Alternativnu Nobelovu nagradu sa svojom organizacijom „Zaštita okoline“, ali je morao da napusti Rusiju kako bi izbegao zatvor.

Evropa kao tržište

Na evropskim LNG-terminalima u lukama kao što su Montuar-de-Bretanj, Bilbao ili Zebruge ne stiže samo tečni prirodni gas za EU. Te luke služe i kao glavni tranzitni centri za dalji prevoz ruskog LNG-a širom sveta. U Zebrugeu se, na primer, LNG ili skladišti u rezervoarima i reeksportuje, ili se odmah prebacuje na druge brodove. To se odnosi na otprilike polovinu ukupnih količina gasa koje se prevoze u Evropu, izračunala je organizacija „Urgewald“ na osnovu podataka o brodovima od 2022. godine. Na taj način Evropa ne samo da stvara dodatna opterećenja za klimu, već i aktivno pomaže u finansiranju ruskog ratnog napada na Ukrajinu, kritikuje ta organizacija.

Bez pretovara u lukama EU, trgovina LNG-om za Rusiju bi bila znatno teža i skuplja. Ako bi EU zabranila pretovar u lukama svojih članica za međunarodno tržište, brodovi bi morali da putuju sve do Turske ili Egipta, kaže energetski stručnjak Angelos Kutsis iz belgijske ekološke organizacije „Bond Beter Leefmilieu“: „To ne samo da mnogo košta, već i traje mnogo duže. To bi dovelo do toga da Rusija može da proda mnogo manje LNG-a s Jamala, jer u Arktiku nema alternativnih načina transporta“.

Mogućnost odustajanja od ruskog LNG-a

Georg Cahman, stručnjak za energiju iz trusta mozgova „Brugel“, uveren je da bi EU u međuvremenu mogla da odustane od uvoza ruskog LNG-a. U Belgiji ruski tečni gas trenutno čini jedanaest odsto ukupne potrošnje, u Francuskoj trinaest, a u Španiji 25 procenata.

„Na svetskom tržištu trenutno postoji dobra ponuda LNG-a.Cene su značajno pale i ako Evropa više ne bi kupovala ruski LNG, luke bi mogle da uvoze drugi LNG koristeći istu infrastrukturu za uvoz“, kaže Cahman.

U međuvremenu i Evropski parlament zahteva strože sankcije i potpuno zaustavljanje uvoza ruskog LNG-a. Ministarstvo privrede Nemačke, odgovarajući na upit novinara ARD-a, izjavilo je da EU trenutno radi na uredbi koja bi omogućila članicama da privremeno ograniče uvoz. Međutim, EU planira da konačno okonča poslovanje s ruskim gasom tek 2027.

Za ekonomistkinju Ulrike Malmendir to je prekasno. Ona zahteva: „EU bi trebalo da dogovori zaustavljanje uvoza ruskog gasa. Pokušajmo to sada i pokušajmo to zajedno kao EU. Baš za to i jeste stvorena Evropska unija“.