Poslednje putovanje

Nešto više od godinu dana nakon što je sa 118 oficira i mornara potonula u vodama Barencovog mora, nuklearna podmornice Kursk, nekadašnji ponos ruske flote, krenula je na svoje poslednje putovanje… Gigantske hidraulične dizalice, pontoni, 26 kablova i na stotine stručnjaka i ronilaca učestvovali su u operaciji koja će koštati oko 65 miliona dolara i završiti u suvom doku brodogradilišta Rosljakovo, blizu matične luke Murmansk.

Kursk zapravo nije izronio na površinu mora… podmornica deplasmana 18.000 tona podignuta je na nekih desetak metara ispod površine i tako je odvučena do pred suvi dok u sredu 10. oktobra. Poslednja faza operacije, izvlačenje u suvi dok, zapela je zbog tehničkih problema za koje se očekuje da će biti rešeni do kraja ove sedmice. Jedna od najvažnijih stvari jeste pitanje bezbednosti dva nuklearna reaktora ukupne snage od 380 megavata. Sve dosadašnje provere ukazuju na to da su oba reaktora zatvorena ili poslednjom komandom kapetana Kurska ili uz pomoć automatskog mehanizma koji to obavlja sam u slučaju havarije. Prema izjavama predstavnika holandskog koncerna Mammoet–Smit International, koji je zadužen za vađenje podmornice, kao i ruske ratne mornarice, oba reaktora miruju i nema nikakve opasnosti od radioaktivnog zagađenja. No, stanovništvo Rosljakova nije baš uvereno u to. Planovi evakuacije već postoje, a na velikom elektronskom displeju u centru mesta stalno se prikazuju podaci o nivou radioaktivnosti i mora i vazduha.

TEORIJE I DALJE U OPTICAJU: Nervozu izaziva i to što se ne zna baš mnogo o stanju 22 krstareće rakete tipa granit, od kojih svaka ima oko tonu eksploziva i, bar u teoriji, dovoljno je snažna da potopi nosač aviona. Rakete bi trebalo da se još uvek nalaze u onom delu podmornice koji trenutno čeka ispred najvećeg suvog doka u Rusiji. Naime, vađenje podmornice ima dve etape. Pramčani deo broda je sav izobličen eksplozijom koja je potopila podmornicu. Stručnjaci su se pribojavali da bi vađenje čitave podmornice odjednom moglo biti opasno te je prednji deo odsečen i za sada ostaje na dnu mora. Ako sve protekne kako treba sa prvom fazom, a i ako preostane novca, pramac Kurska biće izvađen naredne godine.

U pramcu se, po većini procena, krije i tajna eksplozije koja je raznela Kursk. Još uvek je u opticaju i teorija o sudaru Kurska sa nekom drugom podmornicom ili brodom; dubina mora na mestu gde je potonuo iznosi jedva nešto više od sto metara, ali većina stručnjaka smatra da je ipak verovatno reč o eksploziji torpeda prilikom probnog ispaljivanja, a potom i eksplozija ostatka naoružanja. Nagađa se da je možda reč o nestabilnosti goriva u novoj vrsti torpeda, ali mornarica za sada o tome uporno ćuti.

Kada i uđe u suvi dok, Kursk će po mnogo čemu dugo ostati u centru pažnje; po rečima komandanta Severne flote, admirala Vječeslava Popova, operacija demontiranja podmornice, njenog naoružanja i nuklearnih reaktora trajaće oko godinu dana. No, najpre se očekuje vađenje posmrtnih ostataka mornara sa podmornice. Portparol Severne flote Vladimir Navrocki kaže da se očekuje da će biti nađeno oko 30 do 40 mornara, 12 tela su ronioci izvadili još prošle godine, a ostali članovi posade su, po svemu sudeći, bukvalno pretvoreni u prah prilikom eksplozije, ili ih je pak odnelo more… Pretpostavlja se da će prvi pogled u unutrašnjost podmornice u suvom doku biti morbidan: „Izabrali smo najbolje i najjače stručnjake za patološku medicinu, ali je teško reći kako će čak i oni da izađu na kraj sa onim što će zateći“, rekao je Navrocki. Zna se inače da su 23 mornara preživela prvu eksploziju pošto ih je zatekla u krmenom delu podmornice. Pisma koja su nađena kod njih ukazuju na to da ih je zatekla zaista strašna smrt kada je na podmornici nestalo kiseonika…

POTRAGA I SAHRANA: Samo vađenje ostataka podmorncie objašnjava se opasnošću koju bi njeni nuklearni reaktori predstavljali na duge staze u vodama Barencovog mora koje je bogato ribom i služi kao važan izvor hrane; no, postoji još jedan, politički. Ruski predsednik Vladimir Putin je lično dao reč članovima porodica poginulih mornara da će njihova tela biti nađena i sahranjena „kako treba i dolikuje“. Katastrofa Kurska bila je istovremeno i prva katastrofa novoizabranog ruskog lidera. U prvim danima kada se zemlja još nadala da je moguće sprovesti operaciju spasavanja članova porodice, predsednik je nastavio da se brčka u Crnom moru dok je čitava nacija treptala od neizvesnosti. Racionalno objašnjenje da njegovo prisustvo u Murmansku ne bi ništa pomoglo, nije pomoglo ni u popravljanju imidža. Spasavajući što se spasti može, Putin se potom sreo sa članovima porodica i obećao da će makar tela mornara biti nađena i dostojno sahranjena… neka od njih će i biti…