Iz politike i partije ga je najurila Angela Merkel. On se u međuvremenu obogatio pa vratio politici i sada ima sve šanse da postane novi nemački kancelar. Ko je Fridrih Merc?
Fridrih Merc (69), konzervativac starog kova, multimilioner, vlasnik najmanje jednog aviona kojim sam pilotira, čovek koga je Angela Merkel svojevremeno počistila iz stranke i politike, dočekao je svojih pet minuta.
Ako se ne desi nešto sasvim nepredviđeno, šef Hrišćansko-demokratske unije (CDU) postaće kancelar pre nego što se nadao, već negde u martu ili aprilu.
Ankete vide jasnog pobednika
To je davnašnji Mercov san, još otkako ga je bivša kancelarka Angela Merkel početkom dvehiljaditih izgurala sa mesta šefa poslaničkog kluba tada opozicionih demohrišćana.
O tome Merkel – hladno i dosadnjikavo – piše u svojim memoarima „Sloboda“ navodeći naprosto da su i ona i Merc hteli da budu broj jedan.
Ali, nije Merc rđavo prošao u životu. Radio je, recimo, za američki investicioni fon BlekRok i lepo zaradio.
Ove nedelje (23. februar) je njegova partija dobila izbore u Nemačkoj sa oko 29 odsto glasova, prema izlaznim anketama. Bez njega vlasti biti ne može, a sa njim može samo ako on bude kancelar.
Verovatni partner će mu biti Socijaldemokrate koje su na izborima doživele istorijski fijasko.
Za Socijaldemokrate bi uloga mlađeg partnera pak bila povratak u „zagrljaj crne udovice“ u kakvom su bili tokom tri od četiri mandata Angele Merkel kada su samo gubili sopstveni značaj.
Šta hoće taj Merc?
Kako god bilo, Merca nije skupo koštalo ni to što je u finišu kampanje u Bundestagu predlagao zakone za pooštravanje migracione politike znajući da ih može izglasati samo uz glasove desničarske Alternative za Nemačku.
Posle su protiv toga izbili masovni protesti širom Nemačke. Na kraju, Merc možda nije profitirao od ove teme, ali nije ni izgubio procente na njoj.
Obećava krv, suze i znoj, hladno kaže da u budžetu nema para za sve, da država ubira dovoljno poreza, ali prekomerno troši.
Telefonira ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i obećava više nemačke municije, uključujući rakete „taurus“ dometa preko petsto kilometara. Njih Šolc odbija da isporuči jer se boji ciljanja teritorije Ruske Federacije.
Merc će zaoštriti politiku prema migrantima i tražiocima azila zalažući se za odbijanje većine na granicama jer imaju male izglede da dobiju zaštitu. Trn u oku mu je i novi zakon koji omogućava dvojno državljanstvo – najavio je ukidanje.
Merc će učiniti sve da bude anti-Merkel. Uvek je smatrao da je bivša kancelarka odvukla Demohrišćane previše ka centru, ulevo čak, i da je potrebna konzervativnija politika.
Ali, možda će Merc uvideti da današnjom Nemačkom nije lako upravljati. U jeku podela, ratova i kriza pitanje nije kada će ekonomsko štucanje proći već da li je decenijama blagostanja došao kraj. I da li svet u kojem je ušao u politiku i postao bogat uopšte još postoji.
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
