Policija onde gde je bila Hitlerova kolevka

Od ove srede (22. jul) policija u austrijskom Braunauu na Inu ima novi dom: policijska stanica i okružna policijska komanda sada se nalaze na adresi „Salzburger Vorstadt 15“, piše Dojče vele.

To je vest koja bi retko koga zanimala da na tom mestu, u aprilu 1889. godine, svetlost dana nije ugledao Adolf Hitler. Samoproglašeni „vođa“ (firer) Trećeg rajha je Evropi i svetu doneo Drugi svetski rat sa desetinama miliona žrtava i bio je glavni odgovorni za Holokaust, sistematsko ubistvo oko šest miliona Jevreja.

Foto: Bundesarchiv/Wikipedia.ord

Hitlerovi roditelji, koji su tu živeli u iznajmljenom stanu, odselili su se posle samo nekoliko meseci. Danas ova zgrada iza sebe ima veoma burnu istoriju:

Posle pripajanja Austrije Trećem rajhu marta 1938. godine, nacistička partija NSDAP otkupila je Hitlerovu rodnu kuću i u njoj osnovala svoj kulturni centar.

Posle rata, objekat je vraćen starim vlasnicima, a država je postala zakupac, pa je zgrada služila kao biblioteka, kao škola, i na kraju i kao radionica za osobe sa invaliditetom.

Od 2011. godine zgrada je prazna. Republika Austrija je 2016. godine donela odluku o eksproprijaciji nekretnine – kako bi sprečila neonaciste da to mesto prisvoje za svoja hodočašća. Cilj je bio „neutralizacija celog mesta“.

Austrija je rodnu kuću Adolfa Hitlera u Braunau am Innu prenamijenila u policijsku stanicu, koja će biti otvorena 22. jula. pic.twitter.com/w6AarlYSFQ

— DW Balkan BHS (@dw_balkan) July 21, 2026

Renoviranje za 20 miliona evra

Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije osnovalo je „Komisiju za istorijski ispravan odnos prema rodnoj kući Adolfa Hitlera“ i poverilo joj zadatak da razvije koncept za dalju upotrebu ove istorijski opterećene nekretnine. Komisija se založila za „socijalno-humanitarnu ili administrativno-državnu namenu“.

Oskar Dojč, predsednik Jevrejske opštine u Beču i član pomenute komisije, izjavio je 2023. za DW:

„Uvek se radilo o tome da ova kuća ne postane mesto za okupljanje nacista.“

Dojč je dodao da je mogao da zamisli i druge namene, ali je naglasio „da je ovde predviđena policijska stanica jedne demokratske pravne države, čiji je zadatak, između ostalog, da deluje protiv neonacističkih aktivnosti“.

Međutim, prema anketi iz 2023. godine, samo šest odsto Austrijanaca složilo se sa useljenjem policije.

Istoričar Oliver Ratkolb, takođe član komisije, u pismenoj izjavi za DW objašnjava:

„Kao prvu opciju, jednoglasno smo predložili neku instituciju koja slavi život, kao što je ‘Volkshilfe’ (humanitarna organizacija), ali su oni to odbili. Zahvaljujući policijskoj stanici, Hitlerovi obožavaoci biće odvraćeni od namere da se fotografišu i prave selfije ispred potpuno preuređene kuće.“

U tu svrhu, država je za oko 20 miliona evra kompletno preuredila zgradu, uključujući i naglašeno jednostavnu fasadu.

Nova fasada neće imati nikakvu informacionu tablu. Štaviše, stručna komisija je preporučila da se spomen-kamen, koji se nalazi ispred kuće i potiče iz Mauthauzena – najvećeg koncentracionog logora u Austriji – premesti na neko drugo mesto u Braunauu. Na njemu piše: „Za mir, slobodu i demokratiju. Nikada više fašizam. Milioni mrtvih opominju.“

Mračna istorija policije u doba nacizma

Građani Braunaua na konačni rezultat gledaju sa pomešanim osećanjima.

„Ovde je propuštena jedinstvena istorijska šansa da se rodna kuća najvećeg masovnog ubice u istoriji čovečanstva iskoristi na trajan i istorijski odgovoran način“, kaže za DW Evelin Dol, rođena u Braunauu i portparolka lokalne građanske inicijative „Diskurs Hitlerhaus“.

„Naravno da grad ne snosi odgovornost za to, ali Braunau se u celom svetu povezuje sa činjenicom da je ovde rođen najveći masovni ubica čovečanstva – i to će uvek tako ostati.“

„U poslednjih više od 25 godina bilo je dovoljno ideja i inicijativa da se ova kuća iskoristi kao mesto susreta za mir, slobodu, demokratiju i toleranciju. Dakle, sve poruke koje su i sada izuzetno važne za budućnost“, objašnjava Evelin Dol. „Međutim, sve te ideje su odbijene i sada je ovde useljena policijska stanica, što je kritikovano iz više aspekata.“

Pod tim se misli i na ulogu policije tokom nacionalsocijalizma: nakon što je Hitler 1936. imenovao Hajnriha Himlera za „šefa nemačke policije“, policija i SS su sve više radile ruku pod ruku. Posebno se Tajna državna policija – Gestapo, razvila u centralni instrument terora ovog režima i bila ključna u progonu političkih protivnika, kao i u drugim nacističkim zločinima.

„Živimo u demokratskoj pravnoj državi i policija je jedan od njenih instrumenata. Sve dok policija može da odgovara za loše ponašanje i dok policajci završavaju na sudu, načelno nezadovoljstvo i nepoverenje prema instituciji policije nije na mestu.“

Što se tiče rešenja za Hitlerovu rodnu kuću, on za DW kaže: „Vlasnik, Republika Austrija, jednostavno je tako odlučio“.

I u Hitlerovoj zgradi u Minhenu smeštena je policija

I na poslednjoj Hitlerovoj prijavljenoj adresi u Nemačkoj smeštena je policija. Zgrada na adresi „Prinzregentenplatz 16“ u minhenskom kvartu Bogenhauzen pripadala je Hitleru sve do njegove smrti je u razne administrativne svrhe.

Od 1998. tamo je policijska inspekcija. Odnedavno je otvorila svoja vrata za odabrane događaje kako bi pokazala da je na tom mestu sa teškom prošlošću danas dom za demokratske vrednosti.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!