Podrhtavanje tla

Još jednom, izraelsko-palestinsko primirje na ivici je sloma. Posle devet meseci krvavih sukoba, dve strane su sada ispunjene sa više nego dovoljno gorčine i neprijateljstva i spremne da posegnu za smrtonosnim opcijama, i to tek nepune tri sedmice nakon što su se pod patronatom SAD-a složile o prekidu vatre.

Ako i ovo primirje potpuno propadne, biće to težak udar za SAD, koje su u region poslale i šefa diplomatije Kolina Pauela i šefa Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džordža Teneta u pokušaju da uspostave mir, pošto je Vašington pre toga izbegavao neposredno mešanje u izraelsko-palestiniski haos.

Izrael je u ponedeljak izveo helikopterski raketni napad na automobil koji je vozio članove radikalnog pokreta Islamski džihad, ubivši trojicu članova pokreta. Prethodnog dana dva palestinska gerilca ubijena su na Zapadnoj obali. Prvi put posle više nedelja Izraelci ponovo šalju helikoptere-topovnjače u patrole. Rezulat je najveći broj žrtava među Palestincima otkako je prošlog meseca pokrenut poslednji mirovni napor.

U utorak je jedan Izraelac ubijen u arapskom selu unutar Izraela, a dve snažne bombe postavllene u vozilima eksplodirale su u Jehudu, radničkom predgrađu Tel Aviva. Mada žrtava nije bilo, reč je o prvim palestinskim bombaškim napadima unutar izraelske teritorije posle napada jednog bombaša samoubice u kome je poginulo 20 mladih Izraelaca u Tel Avivu. Bila je to tragedija koja je ubrzala dogovor o prekidu vatre.

Izraelci i Palestinci su se u međuvremenu vratili optužbama i protivoptužbama koje su ispunjavale devet meseci nasilja tokom kojih je život izgubilo najmanje 472 Palestinca i 119 Izraelaca. Palestinski vođa Jaser Arafat nazvao je helikopterski napad „flagrantnim kršenjem“ prekida vatre i „prljavim kriminalom“ protiv njihovih građana. Analitičri kažu da je, sem obnovljenog pucanja, dublji razlog za po svemu sudeći propalu poslednju rundu u traganju za mirom taj što nema stvarne osnove da se veruje kako dve strane imaju šta da kažu jedna drugoj. Čak i ako im pođe za rukom da zaustave nasilje.

ĆORSOKAK: „I pod najboljim i najoptimističkijim okolnostima,“ kaže izraelski analitičar Mark Heler, „prekid vatre je put u pregovore koji su u ćorsokaku.“ Palestinski komentatori se slažu i kažu da je malo verovatno da bi palestinski predsednik Jaser Arafat i izraelski premijer Arijel Šaron bili u stanju da pomire svoje suprotne vizije. Dva čoveka se nikad nisu ni rukovala.

Izraelci i Palestinci postigli su najmanje tri sporazuma pre ovog da bi smirili stanje – i nijedan nije imao uspeha. Prošle nedelje gerilci libanske militantne organizacije Hezbolah i izraelska vojska satima su razmenjivali topovske i druge hice preko severne izraelske granice. Borbe su izbile pošto su izraelski ratni avioni napali sirijsku radarsku postaju u libanskoj dolini Beka kao odmazdu za napad Hezbolaha u petak u kome je teško ranjen jedan izraelski vojnik.

Mediji i zvaničnici u arapskom svetu optužili su Izrael za „eskalaciju“ konflikta i zatražili da međunarodna zajednica spozna da Šaron zapravo želi da zapali širi rat. Sirija je oštro osudila vazdušni napad na njene vojne postaje u Libanu i optužila Šarona da region uvlači u novi rat. Halaf al Džarad, generalni direktor sirijskog zvaničnog dnevnika „Tištin“, piše da „sirijsko zalaganje za pravičan i trajan mir ne potire njeno pravo da odgovori na napad.“

„Ratni zločinac Šaron pokušava da pobegne iz svoje ozbiljne unutrašnje krize, da pod lažnim izgovorom proširi napetost u regionu i počini agresiju protiv Libana i sirijskih položaja u dolini Beka“, piše Džarad. „Šaron mora da shvati da privrženost Sirije, Libana i Arapa miru ne ukida njihovo pravo na otpor i odgovor na svaku agresiju svim mogućim i legitimnim sredstvima.“

Borci Hezbolaha bili su glavna sila koja je dovela do izraelskog povlačenja iz južnog Libana u maju prošle godine, čime je okončana 22 godine duga izraelska okupacija libanskog juga. Šaron brani helikopterske napade za koje kaže da su „aktivna samoodbrana“, sleže ramenima na pretnje i kaže: „Palestinci su objavili da će prekinuti primirje. Ne znam o kom primirju oni govore. Ne znam ni za jedan miran dan do sada.“

HLAĐENJE MIRA: Novi američki plan, koji je Pauel predložio za okončanje nasilja koje traje od prošlog novembra, traži da obe strane nekako obezbede „sedam dana totalnog mira“, posle čega bi sledio „period hlađenja“ od šest sedmica. Posle hlađenja, koje je zamišljeno kao vreme za „izgradnju poverenja“, mogla bi da se postavi scena za nove mirovne pregovore.

Pre nego što je Pauel otputovao, Izraelci i Palestinci su se posvađali oko toga kad i kako period od sedam dana mira treba da počne – što se pokazalo kao akademska rasprava jer se odmah videlo da su izgledi da se može sedam dana bez pucanja nerealni. Šef izaelskog generalštaba Šaul Mofaz skratio je posetu Vašingtonu da bi se suočio s novom provalom nasilja kod kuće. „Svaka zemlja na svetu koja je suočena sa tolikom količinom terorističkih napada – od septembra ih je bilo više od 5600 – mora da odgovori“, rekao je on.

Generalni sekretar palestinske vlade Abdel Rahman kaže: „Izrael teži da upropasti svaki međunarodni napor. Izrael je praktično odbacio Tenetov plan i Pauelove napore time što je posegao za državnim terorom i američkim helikopterima-topovnjačama za ubijanje palestinskih civila.“

Predstavnici radikalnih palestinskih frakcija danas kažu da je sve beskorisno. I prekid vatre i Tenet i Pauel. Izrael, kažu, „razume samo jezik sile, koja će im na kraju zatresti zemlju pod nogama“. Četrnaest Palestinaca i sedmoro Izralaca ubijeni su otkako je Tenetovo primirje stupilo na snagu.

TRAČAK NADE: Tračak normalnosti na izraelsko-palestinskom prostoru pojavio se okončanjem hladog rata i potpisivanjem izraelsko-palestinskog mirovnog dogovora u Oslu 1993. Mnogi Izraelci su na budućost gledali s optimizmom. Milion novih imigranata iz Rusije i još više mladih Izraelaca rođenih posle serije bliskoistočnih ratova – gotovo polovina stanovništva jevrejske države – nema u sećanju nijedan izraelski rat.

Sada, međutim, nacionalni javni prevoznik Eger u Jerusalimu vozi autobuse gradskog saobraćaja oklopljene čeličnim pločama, a policija se upinje da nabavi što veći broj robota programiranih za demontiranje bombi. Imigracija je u naglom padu, turisti su retkost, a prodaja sedativa je u uzletu. Zemlja se oseća, kažu izraelski komentatori, ako ne kao pod opsadom, ono kao u loncu pod pritiskom.

Na palestinskoj strani slika je još tamnija. Gotovo pet puta više Palestinaca izgubilo je život od prošle jeseni, a mnogo više ih je ranjeno u odnosu na Izraelce. Izraelska privreda, koja je beležila procvat, više nije u bumu, ali je palestinska gotovo propala. Izraelci se brinu oko toga koji je put bezbedan za sobraćaj, dok je većina Palestinaca zarobljena u svojim gradovima i selima. Korišćenje puteva im je zabranjeno.

Na obe strane nada o miru je na izdisaju. Pre šest godina polovina Izraelaca je verovala da je mir s Palestincima moguć. Danas polovina ne veruje da je bezbedno otići i u samoposlugu. Galupova anketa danas kaže da 17 odsto Izraelaca planira da ode iz Izraela, što je zapanjujuće za zemlju koju je imigracija stvorila.