Obračun sa demonstrantima: „Onda su mu pucali u glavu“

Mohamad Saleh Zarif Mogadam (28) bio je bokser i trener boksa. Stradao je 8. januara u talasu protesta u Iranu, nakon čega je došlo do krvavog gušenja demonstracija, u kojima je, navodno, stradalo na hiljade ljudi.

Razmere stradanja priznaje čak i zvanični Teheran. DW je razgovarao sa ženom koja je izgubila nećaka i tvrdi – egzekutiran je hicem u glavu.

Farzaneh je za smrt svog nećaka saznala nakon što je prošle sedmice donekle obnovljena komunikacija putem interneta. Pristup pouzdanim informacijama iz Irana i dalje je otežan nakon što je režim blokirao internet i međunarodne pozive usred najveće pobune protiv vlasti u Iranu tokom poslednjih decenija.

Poslednjih dana su neki Iranci u dijaspori, koji žive u Nemačkoj, ipak uspeli da stupe u kontakt s rodbinom u Iranu.

DW je razgovarao sa tetkom Mohamada Saleha koja je nastanjena u Kelnu. Njen nećak je, kaže Farzaneh, napustio dom u Teheranu uveče 8. januara, zaputivši se na jedan od protesta.

Svojevremeno je učestvovao i u demonstracijama 2022. godine nakon nasilne smrti Jine Mahse Amini, mlade Kurdkinje koja je preminula u policijskom pritvoru nakon što ju je iranska „moralna policija optužila da nije pokrila kosu maramom onako kako nameću šiitske vlasti.

Ovaj put se Saleh nije vratio kući.

Demonstranti ubijani bojevom municijom

Protesti su, najpre zbog ekonomskih problema, izbili krajem decembra u Teheranu i to u delu grada poznatom kao Veliki bazar. Ubrzo su prerasli u političke proteste i proširili se širom zemlje. Najkrvavije su bile noći 8. i 9. januara – tu se podudaraju informacije državnih zvaničnika, nevladinih organizacija sa sedištem u inostranstvu i svedočenja očevidaca.

„U naselju Narmak, bezbednosne snage su pred našim očima ubile najmanje pet ili šest lica“, rekao je jedan svedok iz teheranskog naselja Narmak, kojeg citira Amnesti inernešnal. „Počeli su da koriste bojevu municiju.“

Dok su iranske snage nastojale da uguše nemire, vlasti su blokirale pristup internetu, što je mnogim porodicama onemogućilo da saznaju šta se desilo s njihovim najmilijima.

„Od početka protesta govorio je porodici da će učestvovati na svakom skupu“, tužno priča Farzaneh o svom nećaku. „Bio je sit svega, kao i mnogi drugi mladi ljudi u Iranu.“

Te večeri Mohammad Saleh je sa 25-godišnjim prijateljem i njegovom devojkom boravio u teheranskom naselju Arija Šahr. Tamo su ih presreli pripadnici Basidža, paravojne formacije pod kontrolom Revolucionarne garde, koja pomaže iranskim snagama u gušenju nemira.

„I Mohamad Saleh i njegov prijatelj pogođeni su bojevim mecima“, dodaje Farzaneh. „Prvi metak pogodio ga je u bok.“ Njegov prijatelj je takođe ubijen, dodala je, a devojka je uspela da pobegne i kasnije obavesti obe porodice o onome šta se dogodilo.

„Po priči devojke, koja se uspela spasiti, Mohamad je još bio živ kada je pao na tlo“, rekla je Farzaneh u razgovoru za DW. „Onda su mu pucali u glavu.“

Porodice prisiljene da plaćaju da bi preuzele tela

Međunarodni mediji izvestili su o brojnim slučajevima u kojima su iranske vlasti tražile tzv. „novčanu naknadu za municiju“ od porodica ubijenih, u zamenu za predaju njihovih tela.

Druge porodice su izvestile da su, kako bi mogle da preuzmu tela, bile prisiljene da potpišu dokumente u kojima stoji da su njihovi najmiliji bili pripadnici bezbednosnih snaga, a ne demonstranti.

Iranski zvaničnici su negirali obe tvrdnje. Međutim, Farzaneh tvrdi da se njena porodica suočila upravo s takvim izborom.

Rekla je za DW da su zvaničnici prvo tražili da roditelji Mohamada Saleha potpišu izjavu da je on bio član Basidža. „Oni su to odbili. Nakon toga, vlasti su zahtevale novac za predaju tela“, rekla je tetka ubijenog.

Prema njenim rečima, zvaničnici su u početku tražili 700 miliona tomana (oko 4.260 evra), što je ogroman iznos za većinu iranskih porodica. Nakon četiri dana pregovora, pristali su da predaju telo za 200 miliona tomana (oko 1.220 evra).

Mohamad Saleh je, prema navodima Farzaneh, sahranjen u ponedeljak (19. januar) na strogo kontrolisanoj ceremoniji na glavnom teheranskom groblju.

Broj poginulih u Iranu i dalje nejasan

Američka organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je u sredu da je do sada potvrdila 4.519 smrtnih slučajeva, dok je više od 9.000 slučajeva još uvek pod istragom.

„Među ubijenima su 4.251 demonstrant i 197 pripadnika bezbednosnih snaga“, navodi HRANA. Organizacija Iran hjuman rajts, sa sedištem u Norveškoj, izvestila je o više od 3.400 poginulih.

Jedan iranski zvaničnik rekao je u nedelju agenciji Rojters da su vlasti potvrdile najmanje 5.000 smrtnih slučajeva tokom protesta.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, rekao je u govoru u četvrtak da su „hiljade“ ljudi ubijene u poslednje dve sedmice — što je neuobičajeno priznanje za lidera koji je do tada izbegavao navođenje broja žrtava.

DW ne može nezavisno da proveri ove brojke, a našim novinarima nije dozvoljeno slobodno izveštavanje unutar Irana.

Saradnici Hjuman rajts voča pregledali su dokaze koji pokazuju da su mnogi demonstranti ubijeni ili ranjeni hicima u glavu i torzo.

Mohamad Saleh iza sebe je ostavio petogodišnjeg sina. „Porodica još nije smogla snage da mu kaže istinu“, rekla je Farzaneh. „Kako objasniti petogodišnjem detetu da su mu oca ubili?“