Od 1. juna osobe iz zemalja Zapadnog Balkana mogu jednostavno i brzo da dobiju radnu vizu za Nemačku. Od ukupno 80.000, koliko ih je izdato od početka godine, polovina je za kvalifikovane radnike
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je u prvih šest meseci ove godine izdalo više od 80.000 radnih viza. Oko polovine njih (skoro 40.000) su za kvalifikovane radnike, doznala je agencija dpa iz Ministarstva. U istom razdoblju prošle godine ljudima sa nekom kvalifikacijom je izdato 37.000 viza. A u celoj 2023. je izdato 157.000 radnih viza, od toga 79.000 kvalifikovanim radnicima, piše DW.
Skupljanje bodova za kartu šansi
Takozvana karta šansi, koja je uvedena prvog juna ove godine, još nije zaživela. Do sada je izdato nešto manje od 200 viza na toj osnovi. Uslovi za kartu šansi: stručno obrazovanje priznato u državi porekla, najmanje dvogodišnja strukovno obrzovanje ili odgovarajuća visokoškolska diploma te znanje nemačkog ili engleskog jezika. S obzirom na nivo znanja jezika, radno iskustvo, starosnu dob i vezu s Nemačkom, zainteresovani dobijaju bodove.
Ko skupi dovoljno bodova može u Nemačku i ima godinu dana vremena za traženje stalnog zaposlenja. Moguće je produženje na dve godine.
Raditi bez prethodnog postupka priznavanja diplome
Nemačka od 2020. ima zakon za doseljavanje stručne radne snage. U noembru je 2023. na snagu je stupio prvi deo reforme tog zakona koji je dogovorila vladajuća koalicija SPD, Zelenih i liberala. Taj deo je obuhvatao pre svega olakšice kod tzv. „Plave karte EU“ te kod priznavanja stručne kvalifikacije.
Od marta stručna radna snaga može doći u Nemačku i da počne da radi bez prethodnog postupka priznavanja diplome. Oni dakle ne moraju dokazati obrazovanje koje je priznato u Nemačkoj, ali poslodavac im mora osigurati godišnju platu od 40.770 evra bruto, odnosno u zanimanjima kod kojih postoje kolektivni ugovori poslodavac se mora držati toga kolektivnog ugovora.
Osim toga od 1. juna ove godine za osobe iz zemalja Zapadnog Balkana postoje dodatne mogućnosti dolaska u Nemačku radi zapošljavanja. Unutar EU postoji sloboda odabira zemlje u kojoj će čovek raditi.
Koliko ljudi dolazi radi posla iz zemalja van EU zavisi od toga koliko je komplikovano podnošenje zahteva za vizu i koliko dugo zainteresovani podnositelj mora čekati na termin u nemačkom konzularnom predstavništvu. Iz Ministarstva kažu da prioritetno obrađuju zahteve za zaposlenje stručne radne snage u Nemačkoj. A do 1. januara 2025. sustem za dodelu viza bi trebalo da bude potpuno digitalizovan.
Pledoaje za kulturu dobrodošlice
Jasno je da nedostatak stručne radne snage predstavlja jedan od najvećih ekonomskih rizika u Nemačkoj. Vodeća udruženja nemačke privrede stofa smatraju da je neophodna kultura dobrodošlice.
Predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore DIHK Peter Adrian izjavio je za agenciju dpa: „Poruka mora glasiti: radujemo se što Vas možemo pozdraviti kod nas u Nemačkoj. A za to ima puno mogućnosti. To počinje s dodelom viza, a završava s obezbeđivanjem stana i mesta za decu u vrtiću, školi, dnevnom boravkuu.
Tu na brojnim područjima imamo deficita“, kaže Adrian te dodaje da novi zakon o doseljavanju stručne radne snage načelno treba gledati pozitivno: „Ali, on je previše kompkovan. U praktičnoj primeni zaostajemo. Ne verujem da s ovom varijantom možemo dovesti puno stručne radne snage.“
„We want you!“
I predsednik Udruženja nemačke industrije BDI Zigfrid Rusvurm vidi potrebu za poboljšanjem. „Zadati počinju kod ambasada i konzulata. Svi poznaju američki plakat ‘We want you!’ (Hoćemo te!). I mi moramo tako razmišljati i delovati. Ta kultura dobrodošlice mora da se sprovodi do opštinskog ili okružnog ureda za strance.“
To mora obuhvatati i praktična pitanja, kaže šef BDI-ja. „Moj omiljeni primer je: mogu li da registrirujem auto u svom okružnom uredu ako ne govorim nemački? Postoji li netko ko taj standardni postupak obavlja na engleskom jeziku? To su banalnosti. Ali one neobično pomažu ljudima koji počinju život u drugoj zemlji. U celom tom lancu se treba još puno toga uraditi.“
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
