Premijer Izraela održao je govor na 80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na početku njegovog govora, desetine delegata napustilo je salu. U Njujorku se održava i protest podrške Gazi
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je u govoru na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija poručio da je Izrael uništio iranski nuklearni i raketni program, osakatio Hamas, Hezbolah i Hute, te da je „egzistencijalna pretnja otklonjena“.
Zahvalio se Donaldu Trampu, direktno se obratio Hamasu tražeći oslobađanje 48 talaca i odbacio optužbe o genocidu i ciljanju civila. Korake zemalja koje priznaju Palestinu nazvao je „ludilom“, dok je najavio i mogućnost mira sa Sirijom i Libanom.
Netanjahu je održao govor tokom 80. zasedanja generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pred polupraznom salom. Kada je izašao na govornicu, desetine ljudi ustalo je sa svojih mesta i napustilo salu, dok su neki aplaudirali.
Tokom njegovog govora, u Njujorku je održan i protest podrške Gazi, kao i skup rođaka zarobljenih izraelskih talaca.
Foto: AP Photo/Angelina KatsanisProtest za Palestinu u Njujorku
Šta je sve rekao Netanjahu?
Netanjahu je obraćanje započeo govoreći o „prokletstvo iranske terorističke osovine“.
Podigao je mapu Bliskog istoka koju je koristio prošle godine, a za koju kaže da prikazuje širenje tog „prokletstva“.
„Ona pokazuje prokletstvo iranske terorističke osovine. Ova osa je pretila miru celog sveta. Pretila je stabilnosti našeg regiona i samom postojanju moje zemlje“, rekao je.
Zatim je naveo izraelske vojne akcije: „Šta se desilo u protekloj godini? Uništili smo Hute. Uništili smo glavni deo Hamasove terorističke mašinerije. Osakatili smo Hezbolah, uništivši većinu njegovih vođa i veliki deo njegovog arsenala oružja“, rekao je.
Foto: AP Photo/Richard DrewGovor Benjamina Netanjahua na 80. zasedanju Generalne skupštine UN-a
Zahvalnost Trampu
Izraelski lider je odao priznanje američkom predsedniku Donaldu Trampu za njegovu pomoć u napadima na Iran za koje je rekao da su „uništili iranski program atomskog oružja i balističkih raketa“.
„Želim da se zahvalim predsedniku Trampu na njegovoj smeloj i odlučnoj akciji“, rekao je.
„Otklonili smo egzistencijalnu pretnju Izraelu i smrtonosnu pretnju civilizovanom svetu. Podigli smo tamni oblak koji je mogao da odnese milione i milione života.“
„Spustite oružje. Ako to učinite, živećete”
Netanjahu je rekao da se govor emituje u Gazi i direktno se obratio Hamasu.
„Spustite oružje. Pustite moj narod. Oslobodite taoce. Svih 48. Oslobodite taoce. Sada. Ako to učinite, živećete. Ako to ne učinite, Izrael će vas progoniti.“
Porodice talaca i preživelih iz zatočeništva okupile su se ispred sedišta Ujedinjenih nacija uoči Netanjahuovog obraćanja.
Tokom govora, Netanjahu je naveo imena 20 talaca za koje se veruje da su živi.
„Želim da uradim nešto što nikada ranije nisam uradio. Želim da se sa ovog foruma direktno obratim tim taocima preko zvučnika. Okružio sam Gazu masivnim zvučnicima povezanim sa ovim mikrofonom u nadi da će naši dragi taoci čuti moju poruku“, rekao je.
Svet se ne seća 7. oktobra 2023.
Netanjahu je rekao i da se veliki deo sveta ne seća napada od 7. oktobra 2023. godine.
„Ali mi se sećamo“, dodao je.
Netanjahu zatim nastavlja da opisuje neke od događaja od 7. oktobra.
Govorio je i o optužbama da Izrael „namerno cilja civile“.
„Suprotno je istinito“, kazao je on, navodeći da je Izrael bacio „milione letaka i poslao milione poruka“ kako bi naterao civile da evakuišu grad Gazu.
Zatim je odbacio optužbe da Izrael namerno izgladnjuje ljude u Gazi. Ako postoje stanovnici Gaze koji nemaju dovoljno hrane, to je zato što je Hamas „krade, gomila i prodaje“, kazao je on.
O priznavanju Palestine
Reagovao je i na odluku zemalja, među kojima su Francusku i Veliku Britaniju, da priznaju palestinsku državu, nazivajući to „nacionalnim samoubistvom“ za Izrael.
To je „čisto ludilo, to je ludo i mi to nećemo učiniti“, kazao je izraelski premijer.
Netanjahu je završio govor vizijom mirnije budućnosti i rekao da su Sirija i Liban ključni za to.
„Danas smo započeli ozbiljne pregovore sa novom sirijskom vladom“, rekao je, dodajući da misli da se može postići sporazum koji poštuje suverenitet Sirije, štiti bezbednost Izraela i bezbednost manjina u regionu.
Mir između Libana i Izraela je takođe moguć, rekao je.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Ruski sud u Moskvi je na zahtev Tužilaštva i bez prisustva javnosti, proglasio feministički pank bend Pusi Rajot ekstremističkom organizacijom. Ova presuda mnogo govori o o stanju osnovnih ljudskih prava u Rusiji
Nazivajući izvršnu uredbu o fentanilu „istorijskom“, Donald Tramp je rekao da između 200.000 i 300.000 ljudi godišnje umire od posledica njegove upotrebe
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
