Marcan-Helersdorf je svojevrsni grad u gradu u Berlinu. To je najveće evropsko naselje panelnih zgrada – blokova, na koje se u Nemačkoj često gleda kao na „betonske spavaonice“ i relikt komunizma. Tu se kriju i najveće skupine neonacista u zemlji
Ane (30) se ne boji, ali je oprezna. Aktivno se bori protiv desničarskog i rasističkog nasilja u Berlinu – zbog čega je i sama na meti ekstremista. Zbog bezbednosti koristi pseudonim.
Već godinama posmatra ekstremnu desničarsku scenu u berlinskoj četvrti Marcan-Helersdorf. Ima uličnih napada, propagande i svakodnevnog rasizma. „Ovde ima neonacista koji žele da pokažu dominaciju na ulici – nalepnicama i grafitima poručuju: ‘Ovo je naš kraj’“, kaže Ane za DW.
Širom Berlina postoje mladi ljudi poput nje, koji beleže desničarske i rasističke incidente kako bi razmere opasnosti postale vidljive i žrtve dobile glas. „Ljude napadaju zbog ružičaste kose ili jakne čiji se brend smatra ‘levim’. Zabeležili smo i više pljački s neonacističkom pozadinom“, navodi Ane.
Marcan-Helersdorf je svojevrsni grad u gradu. Reč je o najvećem evropskom naselju panelnih zgrada – blokova, na koje se u Nemačkoj često gleda kao na „betonske spavaonice“ i relikt komunizma.
Marcan je socijalno žarište u kojem je svako četvrto dete siromašno. Istovremeno, to je prostor bogat zelenilom, privlačan porodicama, s najvećim nemačkim naseljem porodičnih i višestambenih kuća.
Uprkos povezanosti s gradskim središtem – svega 20 minuta vožnje podzemnom železnicom do Aleksanderplaca – mnogi stanovnici retko napuštaju kraj.
„Ima mladih koji nikada ne izađu iz kvarta. To je realnost u kojoj ceo život stane u jedan kraj“, kaže Ane.
Godinama mladi neonacisti pokušavaju da ojačaju uporišta u Berlinu, posebno u Marcan-Helersdorfu. Među najistaknutijima su grupe „Nemačka omladina napred“ i „Mladi i jaki“, protiv kojih su prošle srede (6. maj) sprovedene racije širom Nemačke.
Mržnju prema kvir osobama, migrantima i političkim protivnicima šire na društvenim mrežama, ali i na ulicama – na primer tokom napada na povorku Kristofer strit deja. Policija je tada saopštila da su dvojica počinilaca bila mlađa od 14 godina.
Nasilje je često prikriveno iza naizgled mirnih i uređenih ulica. Tokom novinarskog obilaska, prolaznik je reporteru dobacio „Hajl Hitler“, dok se nekoliko stotina metara dalje na stubu rasvete nalazila nalepnica s porukom „Nemačka Nemcima“.
Ane redovno prima pozive žrtava: „Ljudi su se skrivali i bežali od grupa od desetak mladića. Mladi su bivali brutalno pretučeni.“
Kako kaže, osećaj nesigurnosti raste, a mnogi triput razmisle kako će se obući ili ponašati ako su mladi i otvoreno antifašistički nastrojeni.
Porast nasilja primećuje i zamenik gradonačelnika ovog berlinskog okruga Gordon Lem, koji je ovde rastao. U razgovoru za DW upozorava da su kvir osobe sve češće na meti. „Nemamo kvir kafiće niti dovoljno sigurnih prostora. Mladi se sve manje usuđuju da otvoreno pokazuju ko su.“
Lem govori i o vrednosnom zaokretu među mladima: tradicionalne rodne uloge ponovo se nameću, podstaknute opštom društvenom nesigurnošću. „Ljudi se zatvaraju u sebe, žele da budu neprimetni. Stil odevanja i izgled često služe kao zaštitni oklop.“
Sličnu svakodnevnu tvrdoću oseća i Farzaneh (30) čija porodica potiče iz Avganistana, a ona je rođena u Iranu. U Helersdorfu živi odavno. Svakodnevni rasizam prijavila je Berlinskom registru: vređanja, poglede u prodavnicama i javnom prevozu.
„Rasizam tako počinje“, kaže. Ipak, ne odustaje. „Nisam slaba zato što sam žena. Mogu da se zaštitim.“ Uprkos svemu i dalje voli Berlin i rado živi u Nemačkoj.
Otpor mržnji dolazi i iz lokalne zajednice. Barbara Jungnikel, pedagoškinja evangelističke crkvene zajednice, jednom nedeljno otvara preuređeni građevinski kontejner – „Kafić na točkovima“. Od 2013. godine, kada su desničarske grupe protestovale protiv smeštaja izbeglica, pokušava razgovorom da vrati poverenje u suživot. Uz kafu i keks.
To su mali koraci, ali snažna poruka. Ane, Farzaneh, Barbara Jungnikel i Gordon Lem ne žele da prepuste Berlin glasnoj manjini koja širi mržnju. Njihov angažman pokazuje da se i u senci rastućeg ekstremizma može – i mora – pružiti otpor zabrinjavajućem trendu u Nemačkoj.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
