Na svim nemačkim granicama se uvode privremene granične zbog migranata i pretnje terorizmom, ali stručnjaci i policijski sindikati izražavaju sumnju u efikasnost tih mera
Od sledeće nedelje uvode se kontrole na svim nemačkim granicama, a biće i „odbijanja ulaska u zemlju u skladu s evropskim pravom“. Policija i stručnjaci za graničnu kontrolu na te najave iz Berlina gledaju sa skepsom, piše Dojče vele.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer donela je odluku da se privremeno prošire kontrole na sve nemačke nacionalne granice. Razlozi za to su ograničavanje iregularnih migracija, ali i zaštita unutrašnje bezbednosti od aktuelnih pretnji islamističkog terorizma i prekograničnog kriminala, objašnjava Fezer.
Planirano je da dodatne kontrole počnu 16. septembra, a trajaće, za početak, šest meseci. To znači da će „ceo paket mera stacionarne i mobilne granične policije postojati na svim granicama, uključujući i mogućnost odbijanja ulaska u skladu sa evropskim i nacionalnim pravom“, navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva. Pritom bi, kako se dodaje, uticaj na one koji preko granice odlaze na posao trebalo da bude što je moguće manji.
Ministarka je sredinom oktobra prošle godine uvela stacionarne kontrole na granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom. Takve kontrole postoje na nemačko-austrijskoj kopnenoj granici još od septembra 2015. Sada će – kao što je bilo uvedeno tokom Evropskog prvenstva u fudbalu – da postoje kontrole i na granicama sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Belgijom i Danskom.
Kontrole na unutrašnjim granicama u šengenskom prostoru mogu se uvesti samo u izuzetnim slučajevima, a to se mora prijaviti Evropskoj komisiji.
Austrija ne želi da prihvati one koji su odbijeni
Pored graničnih kontrola, ministarka Fezer najavila je i proširenje pravila o odbijanju migranata na nemačkim granicama – ne navodeći pritom detalje. Nemačka vlada je, nakon prošlonedeljnog sastanka s predstavnicima opozicionih demohrišćana (CDU/CSU), kao sa predstavnicima pokrajina, „razvila model za efektivna odbijanja u skladu s evropskim zakonima“, saopštilo je Ministarstvo i dodalo da taj model „prevazilazi“ ono što je do sada rađeno.
Odbijanja ulaska na nemačkim granicama moguća su samo tamo gde su kontrole direktno na granici. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom provera od oktobra 2023. otkriveno je oko 52.000 neovlašćenih ulazaka u Nemačku, a 30.000 ljudi je odbijeno. Odbijanje je trenutno moguće samo u određenim slučajevima: ako je nekome zabranjen ulazak u zemlju ili nije podneo zahtev za dobijanje azila.
Austrija je već najavila da ne želi da primi nijednog migranta koje Nemačka bude odbila. „Austrija neće prihvatiti ljude kojima je odbijen ulazak u Nemačku“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karne za nemačke medije. „Tu nema nikakvog prostora za igru. To je zakon.“ On je zato naložio šefu austrijske savezne policije da ne vrši nikakva preuzimanja.
Policija smatra da je to teško sprovesti u praksi
Predstavnici policije i stručnjaci u priličnoj meri kritikuju nove odluke Ministarstva. Policijski sindikat (GdP) kritikovao je i prethodno uvedene granične kontrole. „Dodatno raspoređivanje osoblja je previsoka cena za ono što postižemo“, rekao je predsednik GdP Andreas Roskopf i ujedno dodao da povećano angažovanje na granici i premeštanje osoblja može neka druga mesta da učini manje bezbednim.
Pritom, kako je objasnio, svako ko želi ilegalno da uđe u zemlju ili da prokrijumčari ljude, sada će znati gde se sprovode pojačane kontrole. Mere su previše rigidne i nefleksibilne, ocenio je predsednik sindikata policije.
Sindikat u načelu pozdravlja odluku o odbijanju azilanata na granicama, ali smatra da to treba regulisati na takav način da policajci „posle nemaju nikakvih pravnih problema“. Kako navodi sindikat, Savezna policija, koja je nadležna za granične kontrole, već sada je angažovana do krajnjih granica.
Stručnjaci: Stacionarne kontrole su loše rešenje
Kritike stižu i iz Stručnog saveta za integraciju i migracije (SVR), tela koje savetuje saveznu nemačku vladu o tim pitanjima. SVR je protiv stalnih, stacionarne kontrola unutar šengenskog prostora, a argumenti su im slični kao i oni koje iznosi sindikat policije. „Šverceri ljudi se na to brzo prilagođavaju, a to prouzrokuje i visoke ekonomske troškove kada dođe do zagušenja na granicama“, navodi se u saopštenju Stručnog saveta.
„U suštini je potrebno evropsko rešenje ako želite bolju kontrolu i da ograničite migraciju izbeglica. I više saradnje sa zemljama porekla i tranzita“, rekao je predsedavajući SVR Hans Forlender. „Pozivi na sve dalje i dalje promene i pooštravanje zakona ne pomažu, ako je problem u stvari kako sve to sprovesti.“
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
