Nemačka vlada smatra da je Ukrajina ispunila uslove za početak pregovora o pristupanju EU. Pregovori bi mogli da počnu već u junu
Prema oceni nemačke vlade, Ukrajina je sprovela sve reformske zahteve kako bi započela razgovore o prijemu u Evropsku uniju, piše Dojče Vele.
„Iz perspektive savezne vlade, Ukrajina ispunjava sve uslove da bi mogla da otvori pregovore o pristupanju EU u junu“, rekla je državna ministarka za EU Ana Lirman (Zeleni) na pitanje novinske agencije dpa.
„Zato se zalažemo za brzi dogovor svih država članica EU o pregovaračkom okviru“.
EU je još u decembru 2023. odlučila da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i njenim susedom Moldavijom. Međutim, istovremeno je dogovoreno da se pre početka pregovora moraju ispuniti svi reformski zahtevi. Prema izveštaju Komisije EU, neke reforme za borbu protiv korupcije, zaštitu manjina i kontrolu uticaja oligarha nisu u potpunosti sprovedene u Ukrajini.
Prema briselskim diplomatama, na sastanku ambasadora EU zemalja članica sledeće nedelje moglo bi da bude jasno – da li će doći do brzog dogovora o pregovaračkom okviru.
Pregovarački okvir postavlja smernice i principe za pristupne pregovore. To je preduslov za početak pregovora i o njemu mora jednoglasno da odluči svih 27 zemalja članica EU.
Mađarska kritikuje pregovarački okvir
Prema rečima diplomata, pre svega je neizvesno odobrenje Mađarske. Kako kažu, vlada u Budimpešti se ne slaže sa aktuelnim nacrtom pregovaračkog okvira i, između ostalog, hoće da se tamo eksplicitnije nađe pitanje zaštite manjina. Mađarska je izuzetno kritična prema želji Ukrajine da se pridruži EU.
Foto: APPremijer Mađarske Viktor Orban
Na samitu EU u decembru, mađarski premijer Viktor Orban izjasnio se protiv pridruživanja Ukrajine. Na kraju, odluka da se započnu pregovori o pridruživanju doneta je samo zato što je Orban napustio salu za sastanke u trentku kada se glasalo o ovoj odluci.
Zelenski vrši pritisak
Teoretski, moguće je da kandidat za članstvo – na kraju nikada ne postane član. U slučaju Ukrajine, na primer, trenutno se smatra nemogućim da ona postane članica EU pre završetka ruskog agresorskog rata. Jer, kao članica EU, Ukrajina bi mogla da zatraži vojnu pomoć po članu 42, stav 7 Ugovora o EU – a time bi EU bila strana u ratu, piše Berliner morgenpsot.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno jasno stavio do znanja da se i dalje nada odluci o pristupnim pregovorima – još u junu. „Naša država, naš narod to zaslužuju, a ovaj korak je potreban i Evropskoj uniji“, rekao je on početkom maja. EU takođe crpi svoju snagu time što ne ostavlja pred vratima nikoga ko veruje u njene vrednosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
